Beleška o piscu



Yüklə 323.28 Kb.

səhifə1/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323.28 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   125



BELEŠKA  O  PISCU
Rudolf  Arnhajm  rodio  se  15.  jula  1904.  u  Berlinu.  Studirao  na  Ber­
linskom  univerzitetu,  gde  i  doktorirao  1928.  Učitelji  mu  bili  osnivači 
geštaltne  psihologije  Keler  i  Verthajmer.  Bio  urednik  u  liberalnom 
nedeljniku  »Die  Weltbühne«.  Godine  1933.  morao  pred  nacističkim 
progonima  da  napusti  Nemačku;  do  1938.  radio  u  Rimu  kao  pomoćni 
urednik  Instituta  Lige  naroda  za  film.  Godine  1938.  izbegao  u  London, 
a  1940.  odlazi  u  SAD.  Od  1968.  do  1974.  bio  profesor  u  Karpente- 
rovom  centru  za  vizuelne  umetnosti  Harvardovog  univerziteta  u 
Kembridžu,  u  državi  Masačusetsu.
Geštaltni  psiholog  i  istaknuti  proučavalac  vizuelnih  umetnosti  sa 
stanovišta  geštaltne  psihologije,  Arnhajm  je  poznat  u  svetu  i  kod  nas 
kao  veliki  autoritet  u  psihološkom  tumačenju  vizuelnih  umetnosti: 
objavio  niz  delà,  koja  su  postala  klasična  u  svojoj  oblasti.
U  našoj  sredini  predstavljen  1962.  godine  knjigom  Film  kao  umet- 
nost  u  prevodu  Dušana  Stojanovića,  izd.  Narodna  knjiga,  Beograd, 
(knjiga  je  objavljena  najpre  1932.  u  Nemačkoj  pod  naslovom  Film 
als  Kunst,  a  1957,  u  SAD  kao  Film  as  Art.).  Na  našem  jeziku  objav­
ljena  su  d  sledeća  njegova  delà:  Umetnost  i  vizuelno  opažanje  (1954). 
u  prevodu  Vojina  Stojića,  izd.  Umetnička  akademija,  Beograd,  1971 
—  prva  verzija;  a  nova,  proširena  i  revidovana  verzija  izd.  Univer­
zitet  umetnosti,  Beograd,  1981;  Pikasova  Gernika  (1962),  u  prevodu 
V.  S.,  izd.  »Zamak  kulture«,  Vrnjačka  Banja,  1974;  Entropija  i  um et­
nost  (1966),  u  prevodu  V.  S.,  izd.  »Umetnost«,  Beograd,  1977;  »Vizu­
elno  mišljenje«  (1962),  u  prevodu  V.  S.,  izd.  Univerzitet  umetnosti 
Beograd,  1984.
Pored  većeg  broja  članaka,  takođe  objavio  i  sledeće  knjige:  Radio
an  A rt  of  Sound  (1936),  Radio,  umetnost  zvuka;  Towards  a  Psychology 
of  A rt  (1966),  Prilog  psihologiji  umetnosti;  The  Dynamics  of  Archi­
tectural  Form  (1977),  Dinamika  arhitektonske  forme.


Rudolf  Arnhajm/VIZUELNO  MIŠLJENJE


Naslov  originala:
VISUAL  THINKING 
Rudolf Arnheim
Faber  and  Faber  Limited 
London  1970
Prevod:  Vojin  Stojić


UNIVERZITET  UM ETNOSTI  U  BEOGRADU
Rudolf  Arnhajm
VIZUELNO  MIŠLJENJE
JEDINSTVO   SLIKE  I  POJM A
Beograd,  1985.


Ova  knjiga  se  štampa  na  osnovu  predloga  Fakulteta  likovnih  umet- 
nosti  u  Beogradu,  mišljenja  recenzenata  prof,  dr  Milana  Damnjanovića 
i  prof.  Stojana  Ćelića  i  odluke  Upravnog  odbora  Fonda  za  izdavačku 
delatnoet  Univerziteta umetnosti u  Beogradu od  4.  marta  1983.  godine.
Urednik:  dr  Milan  Damnjanović 
Lektor:  Olivera  Mišić 
Korektura  štamparije 
Likovno-grafički  urednik:  Drina  Spaić
Tiraž:  2.000  primeraka
Izdaje:  Fond  za  izdavačku  delatnost 
Univerziteta  umetnosti  u  Beogradu 
Beograd,  Vuka  Karadžića  12
Štampa:  Beogradski  izdavačko-grafički  zavod,  Beograd,  Bulevar 
vojvode  Mišića  17


SADRŽAJ
PREDGOVOR
1  PRVA  KOMEŠANJA
Opažanje  otcepljeno  od  mišljenja 
[11] 
Nepoverenje  prema  čulima 
[13]
Platon  dvojako  viđen 
[15]
Aristotel  odozdo  i  odozgo 
[16]
2  INTELIGENCIJA  VIZUELNOG  OPAŽANJA  (I)
Opažanje  kao  saznanje 
[20]
Šta  znači  opažanje 
[21]
Istraživanje  udaljenog 
[23]
Čula  su  raznolika 
[23]
Viđenje  je  probirljivo 
[24]
Fiksacija  rešava  problem 
[27]
Opažanje  dubine 
[29]
Oblici  su  pojmovi 
[30]
Opažanju  treba  vremena 
[32]
Kako  mašine  čitaju  oblik 
[33]
Upotpunjavanje  nepotpunog 
[35]
3  INTELIGENCIJA  VIZUELNOG  OPAŽANJA  (II)
Oduzimanje  konteksta 
T37]
Svetlina  i  oblik  kao  takvi 
[39]
Tri  stava 
[41]
Očuvanje  konteksta 
[43]
Apstrahovani  oblik 
[44]
Deformacija  traži  apstrakciju 
[47]
Stalnost  i  promena 
[48]

DVA  I  DVA  ZAJEDNO
Odnosi  zavise  od  strukture 
[50] 
Parovi  deluju  na  partnere 
[54] 
Opažanje  pravi  razliku 
[59]
5


Opažanje  upoređuje 
[59] 
Šta  izgleda  slično 
[61] 
Um  i  kompjuter 
[63]
5  PROŠLOST  U  SADAŠNJOSTI
Sile  koje  dejstvuju  u  pamćenju 
[71] 
Dopunjavanje  opažaj a 
[73] 
Unutrašnjost  je  vidljiva 
[75] 
Vidljive  praznine 
[76] 
Prepoznavanje 
[77]
6  SLIKE  MISLI
Na  šta  liče  mentalne  slike 
[84]
Može  li  da  se  misli  bez  slika 
[85] 
Pojedinačni  i  opšti  likovi 
[87]
Vizuelni  nagoveštaji  i  blesak  otkrića 
[91] 
Koliko  jedan  lik  može  da  bude  apstraktan
7  POJMOVI  STIČU  OBLIK
Apstraktni  gestovi 
[98]
Primer  jedne  slike 
[99]
Ogledi  sa  crtežima 
[101]
Mišljenje  postaje  vidljivo 
[110]
8  SLIKE,  SIMBOLI  I  ZNACI
Tri  funkcije  likova 
[115]
Kako  likovi  ispunjavaju  svoju  svrhu 
[118] 
Šta  robni  zaštitni  znaci  mogu  da  kažu 
[121] 
Iskustva  i  ideje 
[125]
Dve  lestvice  apstrakcije 
[127]
9  ŠTA  APSTRAKCIJA  NIJE
Štetno  razdvajanje 
[129]
Da  li  se  apstrakcija  zasniva  na  uopštavanju 
Na  početku  bi  opšte 
[137]
Uzorak  i  apstrakcija 
[141]
10  ŠTA  APSTRAKCIJA  JESTE
Tipovi  i  opšti  pojmovi 
[145] 
Statički  i  dinamički  pojmovi 
[147] 
Pojmovi  kao  vrhunci 
[151]
O  uopštavanju 
[154]




Dostları ilə paylaş:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə