Beleška o piscu

I  —  NA  KRAJU
Ono  što  sam  ovde  rekao  može  da  zvuči  isuviše  teoretski.  Ali,  ra­
di  se  o  načelima  koja,  ako  nešto  vrede,  svaki  vaspitač  mora  da  ima 
na  umu.  Nije  dovoljno  da  se  samo  na  rečima  zalažemo  za  vrednost 
vizuelnih  sredstava  u  nastavi;  nije  dovoljno  da  nastavnik  uključi 
projektor,  m anje-više  iz  osećanja  dužnosti  ili  da  bi  se  deca  malkice 
zabavljala  u  mraku.  Po  mom  mišljenju,  svaki  vaspitač  pripremajući 
se  za  svoje  zanimanje  neizostavno  treba  da  sistematski  razvija  svoju 
vizuelnu  osećajnost.  Razliku  između  slike  koja  svoju  svrhu  dobro 
ispunjava  i  one  koja  to  ne  čini,  može  da  uoči  svako  čiji  je  prirodni 
smisao  za  opažajnu  formu  negovao  a  ne  prigušivao.
Eksperimentalne  i  teoretske  pretpostavke  za  vizuelno  vaspitanje 
može  da  pruži  psihologija.  Odgovarajuće  praktično  iskustvo  najbolje 
može  da  se  stiče  umetničkim  radom.  Pri  tom  se,  međutim,  ne  prepo­
ručuje  da  se  smisao  za  vizuelno  označava  kao  umetnički  ili  estetski 
zato  što  to  znači  prebacivanje  u  privilegovanu  oblast,  rezervisanu  za 
talente  i  stručnjake.  Vizuelno  mišljenje  zahteva,  u  širem  smislu, 
sposobnost  da  se  vizuelni  oblici  vide  kao  slike  konfiguracija  sila  koje 
leže  u  osnovi  našeg  bitisanja,  i  to  kako  delatnosti  duha  tako  i  tela, 
strukture  društava  i  ideja.
Umetnost  obavlja  svoj  posao  najbolje  ako  ostane  nezapažena.  Ona 
pokazuje  da  oblici,  predmeti  i  zbivanja,  izlažući  svoju  suštinu,  mogu 
da  izazovu  one  dublje  i  jednostavnije  sile  u  kojima  čovek  može  da 
prepozna  sebe.  Umetnost  je  jedna  od  nagrada  koju  zaslužujemo  kada 
mislimo  onim  što  vidimo.
17
257

---

---

NAPOMENE
Brojevi  u  zagradi  odnose  se  na  odgovarajuće  stavke  u  bibliografiji 
Imena  autora  u  Napomenama  pisana  su  etimološki  radi  neposredne  veze 
sa  bibliografijom
GLAVA  1:  PRVA  KOMESANJA
Schopenhauer  (257),  knjiga  1,  paragraf  10
Opažanje  otcepljeno  od  mišljenja,  str.  11—13
Baumgarten  (18).  Takođe  glava  4  Istorije  estetike,  Croce  (45).
Slobodne  i  mehaničke  umetnosti:  Leonardo  (176),  str.  12 
Platon  o  muzici:  Republika  530.
Nepoverenje  prema  čulima,  str.  13—14 
Zlatno  tele:  Exodus  32.
Primitivno  mišljenje:  Lévy-Bruhl  (181),  gl.  6  i  7.
Daoizam:  Waley  (287),  str.  55,  58
Parmenid  o  umovanju:  Kirk  i  Raven  (145),  odeljak  6,  str.  271.
Heraklit:  Kirk  i  Raven  (145),  odeljak  88,  str.  189.
Demokrit:  Kirk  i  Raven  (145),  odeljak  125,  str.  424.
Platon  dvojako  viđen,  str.  15—16.
Platon  o  logičkim  radnjama:  Cornford  (42),  str.  267;  Phaidrus  265.
Platon  o  opažanju  stvarnosti:  Republika  515.
Platon  o  anamnezi:  Meno  81.
Platon  o  gledanju  na  istinu:  Phaidrus  247,  Phaido  99.
Platon  o  pravom  viđenju:  Republika  508  i  510.
Aristotel  odozdo  i  odozgo,  str.  16—19.
Aristotel  o  sistematizovanju  kod  životinja:  Analytica  posteriora  100  a. 
(Druga  analitika).
Aristotel  o  indukciji:  Analytica  priora  68b.  (Prva  analitika).
Platonski  radovi:  Cornford  (42),  str.  269.
Aristotel  o  opažanju  »takvoga«:  Anal.  post.  87b.
Silogizam  kao  petitio  principii:  Cohen  i  Nagel  (38),  str.  177—181.
Aristotel  o  univerzalijama:  De  interpretatione  17a  (O  tumačenju)  i  Meta­
fizika  981a;  takođe  Druga  anal.  88a.
Aristotel  o  mišljenju  u  likovima:  O  duši  431a.
GLAVA  2:  INTELIGENCIJA  VIZUELNOG  OPAŽANJA  (I)
Sta  znači  opažanje,  str.  21—22.
Helmholtz:  (111),  deo  III,  paragr.  26,  takođe  njegov  članak  o  teoriji  viđenja 
u  (112).
Istraživanje  udaljenog,  str.  23.
Piaget:  (229),  str.  14.
Jonas:  (137),  str.  147.
Čula  su  raznolika,  str.  23—24.
Čulno  lišavanje:  Heron  (117).
17*

---

Viđenje  je  probirljivo,  str.  24—27.
Selektivno  viđenje:  navod  iz  Amheima  (3),  str.  28,  sh.  izd.  1971,  str.  39—40 
izd.  1981,  str.  43.
Boethius:  navod  prema  Strunku  (268),  str.  80.
Leonardo  da  Vinči:  (175),  sv.  I,  str.  80.
Vizuelna  zasićenost:  Pritchard  (240);  takođe  Amherim,  Contemplation  and 
Creativity  u  (9)  str.  292—301;  Woodworth  i  Schlosberg  (309)  str.  270,  559. 
Viđenje  u  žaba:  Lettvin  (178),  Muntz  (204)  i  Pfeiffer  (221).
Vizuelni  pobuđivači:  Lorenz  (183)  i  Tinbergen  (276).
Fiksacija  relava  problem,  str.  27—29.
Mehanizmi  fiksacije:  Koffka  (155)  gl.  3,  paragraf  5;  takođe 
Sherington  (263),  gl.  7,  str.  187 
Kôhler  o  inteligenciji  (153),  str.  3 
James  o  pažnji  (135),  gl.  11,  naročito  str.  438.
Opažanje  dubine,  str.  29—30.
Rane  teorije  opažanja  oblika:  Held  (110).
Oblici  su  pojmovi,  str.  30—31.
Vizuelni  pojmovi:  Arnheim  (3),  gl.  2.
Opažanju  treba  vremena,  str.  32—33.
Faze  obrazovanja  geštalta:  Flavell  (67),  Hausmann  (105),  Sander  (251), 
Ehrenfels  (60).
Promenljivost  opažanja  oblika:  Hebb  (107),  str.  29.
Kako  mašine  čitaju  oblik,  str.  33—35.
Mašinsko  raspoznavanje  oblika:  Deutsch  (52),  Selfridge  i  Neisser  (261),  i 
Uhr  (282).
Upotpunjavanje  nepotpunog,  str.  35—36.
Providnost:  Arnheim  (3),  str.  250.
GLAVA  3:  INTELIGENCIJA  VIZUELNOG  OPAŽANJA  (II)
Oduzimanje  konteksta,  str.  37—39.
Helmholtzove  teorije:  Rasprava  o  fiziološkoj  optici  (III),  sv.  3,  par.  26;
takođe  njegova  predavanja  o  viđenju,  u  (112).
Svetlina  i  oblik  kao  takvi,  str.  39—41.
Stalnost  svetline:  Woodworth  i  Schlosberg  (309),  gl.  15.
Opažanje  i  daljina:  Gilinsky  (88).
Stalnost veličine:  Gibson  (86),  gl.  9;  Koffka  (156),  gl.  7,  str.  305;  Ittelson  (131). 
Tri  stava,  str.  41—43.
Modeli  uzajamnog  dejstva:  Arnheim  (5).
Očuvanje  konteksta,  str.  43—44.
Badt:  (15),  str.  101.
Apstrahovani  oblik,  str.  44—47.
Geometrijski  preobražaji:  Courant  (43),  str.  42
Gurwitsch:  (98),  str.  165;  Wertheimer  o  »dobrom  nastavku«.
Kinetički  dubinski  efekat:  Wallach  i  O’Connell  (289).
Načelo  jednostavnosti:  Arnheim  (3),  str.  209.
Hogarth:  (121)  Uvod.
Stalnost  i  promena,  str.  48—49
Windelband:  (304),  deo  I;  Filozofija  Grka,  par.  4  i  6.
GLAVA  4:  DVA  I  DVA  ZAJEDNO
Odnosi  zavise  od  strukture,  str.  50—54 
Asocijacija  i  geštalt:  Asch  (14)  i  Kôhler  (154).
Picasso:  Gilot  (90),  str.  120. 
.  
Palladio:  crkva  II  Redentore  u  Veneciji  osvećena  je  1592.
Ugrađene  figure:  oglede  prvi  izveo  Gottschaldt  (96),  deo  I.
260

---