Beleška o piscu


U  ovom  postupku  oblik  se  dobij a  iz  analize  draži.  Ali,  mašini



Yüklə 323.28 Kb.

səhifə15/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323.28 Kb.
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   125

U  ovom  postupku  oblik  se  dobij a  iz  analize  draži.  Ali,  mašini 
takođe  mogu  da  se  daju  izvesni  oblici  celih  ili  delimičnih  figura  i 
da  joj  se  kao  zadatak  postavi  da  pronađe  koji  od  njih  odgovara 
nadražaju.  Ova  vrsta  kodifikacije  radi  pomoću  analogije,  tojest,  upo- 
ređuje  oblik  sa  oblikom.  Ovde  se  unapred  postavljen  pojam  kruto 
identifikuje  sa  jednim  određenim  rezultatom;  na  primer,  pojam  slova 
A  identifikuje  se  sa  jednim  pojedinačnim  uzorkom  slova  A  određene 
veličine,  oblika  ili  razmere.  Ovaj  metod  dobro  radi  kada  je  zadatak 
ograničen  na  čitanje  standardizovanog  niza  oblika,  recimo,  brojeva 
štampanih  jednim  te  istim  tipom  samo  u  jednoj  veličini.  Sistem 
dopušta  izvesnu  širinu  u  tom  smislu  što  se  mašina  može  podesiti  da 
beleži  do  koje  mere  data  draž  ima  zajedničku  oblast  sa  datim  uzor­
kom.  Na  taj  način,  izvesna  odstupanja  od  norme  mogu  da  se  uzmu 
u  obzir.
Opažajni  pojam  mašine  može  da  se  učini  inteligentnijim  kada 
se  ne  ograniči  na  jedan  određeni  oblik  nego  pokriva  celokupan  opseg 
varijacija  u  okviru  izvesnih  dimenzija.  Promena  veličine  je  jedna 
takva  dimenzija;  a  druga  je  —  promena  razmere,  to  jest,  odnosa 
između  horizontale  i  vertikale.  Kada  se  uzme  u  obzir  obrtanje  u 
prostoru,  mašina  može  romb  da  shvati  kao  kvadrat  okrenut  za  45°. 
Korenitiji  preobražaj  je  nagib  koji  menja  uglove,  ili  nagib  koji  do­
pušta  savijanje,  istezanje  i  uvrtanje.  Takva  gipkost  omogućuje  mašini 
da  izdvaja  »topološka«  svojstva  —  kao  što  su  ukrštanje,  dodirivanje 
ili  okružavanje  —  koja  deformacije  nisu  izmenile.
Dopuštajući  raznolikost  u  okviru  takvih  dimenzija,  mašina  može 
da  se  usredsredi  na  zadatak  identifikovanja  strukturalnih  odlika, 
koje  nisu  vezane  ni  za  koji  pojedinačni  rezultat  nego  su  zajedničke 
za  veliki  niz  mogućih  slučajeva.  Takve  strukturalne  odlike  mogu 
da  se  odnose  na  opšte  karakteristike,  na  primer,  simetriju  ili  asime­
triju  jednog  sklopa,  koji  će  odlikovati  slova  kao  što  su  A,  H,  V  od 
B,  G  ili  R  ili  glavu  spreda  od  glave  u  profilu  na  slici  nekog  čoveka 
ili  životinje.
Kada  zadatak  ne  zahteva  ništa  bolje  od  identifikacije  bilo  na 
koji  način,  njega  može  da  obavi  mašina  ili  organizam  koji  je  potpuno 
šlep  za  pravi  karakter  predmeta.  Možemo  da  identifikujemo  neku 
ličnost  samo  po  prstenu  koji  nosi  na  prstu  ili,  pak,  po  imenu.  Pacovi 
kao  da  identifikuju  neke  sklopove  jednostavno  time  što  otkrivaju 
izvestan  ugao  na  određenom  mestu.  Ispitivačka  mašina  može  da 
prošeta  jedan  uzan  prorez  preko  nekog  crnog  oblika  i  da  ga  tako iden­
tifikuje  pomoću  redosleda  isečaka  promenljive  dužine,  ne  shvatajući 
uopšte  da  taj  sklop  predstavlja  profilnu  siluetu  ljudske  glave,  čovek 
oštećena  mozga  koji  pati  od  agnozije  može  da  identifikuje  neki  pra- 
vougaonik  brojanjem  njegovih  uglova.  Za  većinu  praktičnih  zada­
taka,  međutim,  potrebno  je  razumeti  opštu  vizuelnu  strukturu  pred­
meta  koji  treba  da  se  razmotri,  a  za  svrhe  naučnika  ili  umetnika 
bitno  je  da  se  shvati  vizuelni  karakter  predmeta.
U  načelu,  raspoznavanje  sklopova  može  da  se  primeni  na  veoma 
složene  i  razuzdane  oblike,  ali  što  je  sklop  jednostavniji,  to  je  zadatak 
lakši.  Kineski  ideografi  su  veći  izazov  nego  rimski  alfabet.  U  praksi, 
međutim,  figure  koje  treba  da  se  pročitaju  imaju  tendenciju  da 
budu  jednostavne.  Brojevi  i  slova,  na  primer,  razvili  su  se  istorijski 
kao  rezultat  traganja  za  nizom  oblika  dovoljno  jednostavnih  da  se 
lako  pišu,  opažaju  i  pamte,  a  ipak  da  se  što  jasnije  međusobno  raz­
34


likuju.  Priroda  ovu  potrebu  za  jednostavnim  oblicima  zadovoljava 
u  suštini  na  dva  načina.  Oni  nastaju  u  evoluciji  kao  signali  za  orga­
nizme  obdarene  čulom  vida.  Sasvim  nezavisno  od  vida,  tendencija 
ka  smanjenju  napetosti  u  fizičkom  svetu  proizvešće  najjednostavnije 
moguće  oblike  u  datim  okolnostima  i  time  će  uzgredno  da  pomogne 
i  viđenju.  Cak  i  u  tom  slučaju,  većina  oblika  i  kombinacija  oblika 
koje  priroda  pruža  očima  mnogo  su  složeniji  od  slova,  brojeva  i 
drugih  znakova  što  ih  je  ljudski  vid  pronašao  za  ljudski  vid.
UPOTPUNJAVANJE  NEPOTPUNOG
Jedna  od  komplikacija  koje  nastaju  u  prirodnim  uslovima  jeste 
preklapanje  kojim  neki  predmet  sprečava  da  se  predmet  iza  njega 
vidi  potpuno.  U  mnogim  takvim  slučajevima,  viđenje  umesto  da  se 
zadovolji  vidljivim  odsečkom,  upotpunjava  predmet.  Kutija  delimično 
pokrivena  saksijom  vidi  se  kao  potpuna,  delimično  sakrivena  kocka. 
To  znači  da  se  opažajna  organizacija  ne  ograničava  na  neposredno 
dat  materijal  nego  uključuje  nevidljive  produžetke  kao  stvarne 
delove  vidljivog.  Na  sličan  način,  predmeti  se  često  opažaju  kao 
predimenzionalno  potpuni  iako  je  samo  frontalni  deo  njihove  povr­
šine  neposredno  dat.  Ovde  se  ne  događa  da  posmatrač  upotpunjuje 
nevizuelnim  znanjem  odlomak  koji  odista  vidi.  Ne,  valjkasta  saksija 
se  sagledava  kao  potpuna,  cela  stvar:  nepotpun  valjak  izgleda  sasvim 
drukčije.  Ovde,  opet,  nevidljivi  delovi  predmeta  dopunjuju  vidljive 
da  bi  se  proizveo  potpun  oblik.  Razlučivanje  između  potpunog  i  ne­
potpunog  predmeta,  kao  i  odgovarajuće  zaokružavanje,  dešavaju  se 
u  samom  opažanju.
Saznajna  radnja  obuhvaćena  tim  procesom  sastoji  se  u  odba­
civanju  celovitosti  oblika  koji  se  pojavljuje  i  umesto  toga,  u  nje­
govom  novom  tumačenju  kao  delà  veće  i  strukturalno  bolje  celine. 
Primeri  sličnih  postupaka  u  naučnom  rešavanju  problema  i  u  sva­
kodnevnom  razmišljanju  veoma  su  česti.
Naročito  upečatljiv  primer  mudrog  restrukturisanja  upotpunja­
vanjem  u  opažanju  može  da  se  nađe  u  fenomenu  providnosti.  Pret­
3*
35




Dostları ilə paylaş:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə