Beleška o piscu


opaža  jedan  apstraktan  odnos?  Ovo  je  pitanje  zaista  zbunjujuće  uko­



Yüklə 323.28 Kb.

səhifə27/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323.28 Kb.
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   125

opaža  jedan  apstraktan  odnos?  Ovo  je  pitanje  zaista  zbunjujuće  uko­
liko  se  ne  pretpostavi,  kao  što  sam  ja  učinio  prilikom  razmatranja 
opažanja  oblika,  da  videti  jedan  predmet  uvek  znači  obavljati  apstra- 
hovanje  zato  što  se  viđenje  sastoji  od  poimanja  strukturalnih  odlika 
a  ne  od  ravnodušnog  beleženja  pojedinosti.  Koje  će  se  odlike  poimati, 
zavisiće  od ispitanika,  ali  i  od  celokupne  dražne  situacije.  Jedna  figura 
opažena  u  poređenju  sa  nekom  drugom,  na  primer,  može  da  izgleda 
drukčije  nego  što  bi  izgledala  sama  za  sebe.
Šta  biva  sa  svojstvima  najpre  naučenog  sklopa  koja  nisu  upo­
trebljiva,  ili  se  ne  upotrebe  za  apstrahovanje?  U  svojim  reagova- 
njima,  životinja  može  da  se  ponaša  kao  da  ona  uopšte  nisu  postojala. 
Uzmimo  sledeća  dva  primera  iz  Lešlijevih  ogleda.  Pacov  nauči  da 
uvek  odabere  veći  od  dva  kruga.  Kada  se  testira  parovima  drugih 
oblika,  sa  dva  trougla  na  primer,  on  će  dosledno  opet  da  odabira 
veći  oblik.  Ovo  ukazuje  na  to  da  je  pacov  učio  razumno.  Da  je  učio 
mehanički,  smatrajući  da  su  svi  atributi  dvaju  sklopova  podjednako 
nužni  za  rešenje  zadatka  u  obuci,  prenos  bi  bio  nemoguć.  Umesto 
toga,  on  se  usredsredio  na  odliku  veličine,  koja  je  odredila  razlu­
čivanje.  Ako  posle  perioda  obuke  dođe  test  u  kome  pacov  mora 
da  pravi  razliku  između  kruga  i  nekog  drugog  oblika  jednake  povr­
šine,  on  ne  pokazuje  prvobitnu  sklonost  ka  krugu.  On  se  ponaša 
kao  da  pre  toga  nije  imao  nikakve  veze  sa  krugovima.
U  drugom  jednom  ogledu,  jedna  grupa  pacova  obučavana  je 
da  odabere  beo  krug  prečnika  od  5  cm  na  crnom  kartonu  i  da  ga 
razlučuje  od  čistog  crnog  kartona.  Druga  grupa  dobija  istu  obuku 
sa  krugom  od  8  cm.  Ako  se,  posle  obuke,  zatraži  od  životinja  da 
odaberu  krug  od  8  cm  a  da  odbace  onaj  od  5  cm,  životinje  iz  druge 
grupe  lakše  bi  se  snašle  da  su  se  koristile  iskustvom  stalnog  odabi­
ranja  te  apsolutne  veličine.  Takva  razlika  između  grupa  uopšte  nije 
pronađena.
Možda  su  životinje  stvarno  zapazile  samo  odlike  potrebne  za 
razlučivanje  ili  su,  pak,  zaboravile  sve  druge.  Ali,  ovo  nije  jedino 
mogućno  rešenje.  Čovek  kao  ispitanik,  reagujući  na  sličan  način, 
mogao  bi  ipak  da  upamti  okruglinu  slika  u  prvom  ogledu  i  približnu 
veličinu  kruga  u  drugom.  Zadatak  u  obuci  može  da  uspostavi  opa- 
žajnu  hijerarhiju  odlika,  praveći  razliku  između  onoga  što  preovla- 
dava  i  onoga  što  je  neophodno.  Neke  odlike  poseduju  svojstvo  nepo­
dobnosti,  te  stoga  ne  mogu  doći  u  obzir  za  primenu  u  ispitivačkim 
zadacima.
Kada  više  odlika  mogu  da  se  upotrebe  za  rešenje  zadatka,  živo­
tinja  može  da  postupi  u  skladu  sa  sklonostima  svoje  vrste.  »Ako  je 
majmun  obučen  da  odabira  veliki  crven  krug  a  da  izbegava  mali 
zeleni,  on  će  obično  da  odabere  svaki  crveni  predmet  a  da  izbegne 
svaki  zelen,  ali  će  nasumce  da  bira  kada  mu  se  podnesu  isto  obojeni 
veliki  i  mali  krugovi«  iako  je  savršeno  sposoban  da  nauči  da  između 
krugova  pravi  razliku  po  veličini.
ŠTA  IZGLEDA  SLIČNO
Postoje  granice  preko  kojih  opseg  apstrakcije  odbija  da  se 
protegne.  Simpanzo,  naučen  da  odabira  beli  trougao  na  crnoj  osnovi, 
neće  reagovati  pozitivno  na  trougaoni  raspored  šest  belih  tačaka  na
61


crnoj  osnovi  iako  je  veličina  tih  dveju  slika  ista  (si.  62).  Dvogodišnje 
dete,  međutim,  načiniće  prenos.  Lako  se  može  razumeti  zašto  je 
šimpanzu  zadatak  težak.  Trougao  nije  izričito  prikazan  konturom 
nego  je  označen  samo  nizom  belih  tačaka.  Razmaci  između  tačaka 
moraju  da  se  premoste.  U  načelu,  ovo  ne  prevazilazi  mogućnosti 
životinja.  Pomenuo  sam  već  da  će  čak  i  pacov  da  reaguje  na  hori- 
zontalnost  ili  vertikalnost  para  tačaka.  Ali,  očigledno,  kada  je  šest 
tačaka  ravnomerno  raspoređeno  tako  da  su  razmaci  duž  kontura  jed­
naki  sa  unutrašnjima,  trouglast  karakter  celine  ne  može  šimpanzu 
dovoljno  da  se  nametne  zatvoreni  oblik  svakog  belog  koturića  daje 
celini  karakter  labave  gomilice.  Odrastao  čovek  mogao  bi  da  se  nađe 
u  sličnoj  situaciji  kada  bi,  naučen  da  traži  trouglove,  bio  suočen  sa 
slikom  koja  pokazuje  trougaonu  grupu  figura  u  renesansnom  stilu. 
Ukoliko  nije  dobro  upoznat  sa  istančanostima  umetničkog  procenji- 
vanja,  možda  mu  nagomilane  renesansne  figure  neće  dati  trougaonu 
celinu.  A  sigurno  neće  dvogodišnjem  detetu.
Slika  62
Podvig  izdvajanja  određenog  elementa  iz  sklopa  pokazuje  inte­
ligenciju  na  delu  u  okviru  samog  opažanja.  Sasvim  uopšteno,  inte­
ligencija  je  često  sposobnost  da  se  skrivena  odlika  ili  maskiran  odnos 
iščupaju  iz  štetnog  konteksta.  To  je  sposobnost  koja  može  da  dovede 
do  važnih  otkrića.  U  isto  vreme,  otpor  konteksta  takvoj  operaciji 
postavlja  neobičan  problem.  Konačno,  ima  puno  smisla  u  opomeni  da 
»nikad  stvari  ne  treba  da  se  falsifikuju,  izvrću,  pa  čak  i  uništavaju 
izdvajanjem.  U  najmanju  ruku,  mogu  da  se  promene.  Zanimljivo 
pitanje  se  postavlja:  koliko  je  poželjna  sposobnost  da  se  obavi  takvo 
izdvajanje?
Pogledajmo  teškoće  koje  nastaju  za  ispitanike  u  ogledima  o 
ekvivalentnosti  draži  kada  se  sklop  upotrebljen  u  ispitivanju  od 
sklopa  promenjenog  u  obuci  razlikuje  po  svojoj  orijentaciji  u  pro­
storu.  Trougao  koji  stoji  na  jednom  svom  uglu  prihvataju  kao  ekvi­
valent  trougla  koji  leži  na  svojoj  osnovi  i  šimpanzo  i  dvogodišnje 
dete,  ali  ne  i  pacov  ili  pile.  Čak  i  odrastao  čovek,  sposoban  da 
načini  takav  prenos,  ipak  će  zapaziti  određenu  promenu  karaktera 
i  strukture  kada  slika  promeni  svoj  položaj  u  prostoru.  S  druge 
strane,  dobro  je  poznato  da  deca  u  uzrastu  manjem  od  pet  godina 
ne  obrću  slike  koje  slučajno  drže  naopačke  i  lakše  nego  odrasli
62




Dostları ilə paylaş:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə