Beleška o piscu

održiva,  kao  što  ću  pokušati  da  pokažem  u  jednoj  od  sledećih  glava. 
Ili,  pak,  može  se  dokazivati,  kao  što  ja  to  dosad  činim  da  likovi  mogu 
da  igraju  svoju  ulogu  ispod  nivoa  svesti.  Ovo  će  sasvim  verovatno 
biti  tačno  u  mnogim  slučajevima,  ali  nam  ne  kazuje  ništa  o  tome 
■kakvi  su  ti  likovi  i  kako  oni  funkcionišu.  Postoji  i  treći  prilaz. 
Možda  m isleni  likovi  jesu  a  možda  su  i  bili  dostupni  svesti,  ali  u 
danima  prvih  ogleda  ispitanici  nisu  bili  usmeravani  na  to  da  o  njima 
vode  računa.  Možda  oni  nisu  saopštavali  da  su  likovi  prisutni  zato 
što  ono  što  su  doživljavali  nije  odgovaralo  njihovoj  predstavi  o  tome 
šta  jedan  lik  jeste.
POJEDINAČNI  I  OPŠTI  LIKOVI
Kakve  su  m entalne  slike?  Prema  najosnovnijem  gledištu,  men­
talne  slike  su  verne  replike  fizičkih  predmeta  od  kojih  potiču.  U 
grčkoj  filozofiji,  Leukipova  i  Demokritova  škola  »pripisivala  je  viđe­
nje  izvesnim  likovima,  istog  oblika  kao  što  je  predmet,  koji  su  nepre­
stano  tekli  iz  predmeta  koji  se  gleda  i  utiskivali  se  u  oko«.  Te 
eidola  ili  replike,  isto  tako  fizičke  kao  što  su  i  predmeti  od  kojih 
su  se  otkačile,  ostale  su  u  duši  kao  upamćeni  likovi.  Oni  su  isto 
tako  potpuni  kao  i  originalni  predmeti.  Najpribližniji  likovi  koje  su 
ovim  replikama  moderni  psiholozi  mogli  da  otkriju  jesu  takozvane 
ejdetske  slike  —   neka  vrsta  fotografskog  pamćenja,  koje  se  prema 
psihologu  Erihu  Jenšu  (Erich  Jaensch)  iz  Marburga,  nalazi  kod  četr­
deset  procenata  sve  dece,  a  takođe,  i  kod  nekih  odraslih.  Covek 
obdaren  ejdetskim  pamćenjem,  mogao  je,  na  primer,  da  upamti  zem­
ljopisnu  mapu  tako  da  je  sa  te  slike  mogao  da  čita  imena  gradova 
ili  reka  koje  nije  znao  ili  ih  je  zaboravio.  U   jednom  ogledu  o  ejdet-
Slika  87
skim  slikama  koji  je  oko  1920.  izveo  August  Rikel  (Riekel),  od  jednog 
desetogodišnjeg  dečaka  zatraženo  je  da  sliku  koja  je  ovde  data  pod 
br.  87  posmatra  devet  sekundi.  On  je  zatim  uperio  pogled  u  prazan 
beo  zastor  i  mogao  je  da  do  tančina  opiše  pojedinosti  slike  kao  da
87

---

je  ona  još  pred  njim.  Mogao  je  da  izbroji  koliko  ima  prozora  na 
kući  u  pozadini  i  koliko  kanti  za  mleko  na  kolicima.  Kada  je  zatra­
ženo  da  pročita  kućni  broj  iznad  vrata,  odgovorio  je:  »Teško  može 
da  se  pročita. . .   piše  (čita  polako),  broj,  a  zatim  dođe  jedna  trojka,  a 
potom  osmica  ili  devetka«.  Mogao  je  takođe  da  odgonetne  ime  vlas­
nice  mlekare,  kao  i  da  razazna  crtež  krave  ispod  reci  Milchhandlung 
(mlekara).
Posle  1920.  nije  se  mnogo  čulo  o  ejdetici.  U  novije  vreme,  za­
panjujući  izveštaji  o  živom  pamćenju  likova  potiču  iz  laboratorije 
Vajldera  Penfilda  u  Kanadi  (Wilder  Penfield),  postignutom  električ­
nim  draženjem  izvesnih  mesta  u  slepoočnim  režnjevima  mozga.  Do- 
življajne  reakcije  (experiential  responses),  kako  ih  Penfild  naziva, 
bolesnici  opisuju  kao  oživljavanje  prizora  koje  su  znali  u  prošlosti. 
Jedna  bolesnica  čula  je  »pevanje  božične  pesme  u  crkvi  u  starom 
kraju,  u  Holandiji.  Činilo  joj  se  da  je  tamo  u  crkvi,  pa  ju  je  ponovo 
uzbudila  lepota  svečanosti,  kao  kad  je  bila  na  tom  badnjem  večeru 
pre  nekoliko  godina«.  Svi  bolesnici  su  se  složili  da  je  ovaj  doživljaj 
življi  od  svega  što  su  svesno  mogli  da  prizovu  u  sećamje;  to  nije 
nikakvo  prisećanje,  nego  ponovno  doživljavanje.  Doživljavani  prizor 
teče  svojom  prirodnom  brzinom  sve  dok  su  elektrode  povezane;  on 
bolesnikovom  voljom  ne  može  ni  da  se  zaustavi  ni  da  se  vrati  na 
neki  drugi  vremenski  trenutak.  U  isto  vreme,  doživljaj  ne  liči  ni 
na  san  ni  na  halucinaciju.  Ispitanik  zna  da  leži  na  operacionom 
stolu  i  ne  pada  u  iskušenje  da  razgovara  sa  ljudima  u  svojoj  viziji. 
Takvi  likovi  se  izgleda  približavaju  potpunosti  prizora  opaženih 
neposredno  u  fizičkoj  okolini;  kao  i  spoljni  vizuelni  svet,  oni  kao  da 
imaju  karakter  nečega  objektivno  datog,  što  može  da  se  istražuje 
aktivnim  opažanjem  na  način  kako  se  proučava  jedan  slikan  ili 
stvaran  predeo.  U  ovom  pogledu,  oni  mogu  takođe  da  se  upoređuju 
sa  paslikama.  Kada  se  jedan  crn  kvadrat  netremice  gleda  izvesno 
vreme,  pojavljuje  se  avetinjski  beo  kvadrat,  a  da  pritom  ništa  niti 
mora  niti  može  da  se  čini.  Ispitanik  ne  može  ni  da  ga  kontroliše 
niti  da  ga  menja,  ako  može  da  ga  upotrebi  kao  metu  za  aktivno 
opažanje.  Ejdetske  slike  po  svoj  prilici  spadaju  u  tu  vrstu.  One  se 
ponašaju  kao  projekcije  draži  a  ne  kao  proizvodi  uma  koji  može  da 
raspoznaje.  Stoga,  one  mogu  da  služe  kao  materijal  za  misao,  ali 
nije  verovatno  da  mogu  da  budu  oruđe  misli.
»Mentalne  slike«  potrebne  za  mišljenje  verovatno  neće  biti  ni 
potrebne,  ni  verne  u  boji  i  izgledu  u  odnosu  na  stvarni  vidljivi 
prizor.  Ali,  pamćenje  može  da  izvuče  stvari  iz  njihovog  konteksta 
i  da  ih  prikaže  izdvojeno.  Berkli,  koji  je  uporno  tvrdio  da  su  opšte 
mentalne  slike  nezamišljive,  ipak  je  priznao  da  »u  izvesnom  smislu 
može  da  apstrahuje,  kao  kada  posmatram  neke  određene  delove  ili 
svojstva  odvojene  od  drugih,  sa  kojima,  iako  sjedinjeni  u  nekom 
predmetu,  ipak  mogu  da  postoje  i  bez  njih.«  On  je,  na  primer  mogao 
da  zamisli  »trup  ljudskog  tela  bez  udova«.  Ova  vrsta  količinske  raz­
like  između  slike  u  sećanju  i  potpunog  skupa  draži,  teoretski  naj­
lakše  može  da  se  zamisli.  Time  se  netaknutom  ostavlja  ideja  da  je 
opažanje  mehanička  kopija  onoga  što  spoljni  svet  sadrži  i  da  pam­
ćenje  jednostavno  takvu  kopiju  verno  čuva.  Um,  kažu,  može  da 
odseca  komade  od  tkiva  sećanja,  a  da  pri  tom  tkivo  ostavi  nepro- 
menjeno.  On  isto  tako  može  da  skrpi  te  komade  materijala  sećanja, 
i  da  na  taj  način  zamisli  kentaure  ili  grifone.  Ovo  je  najgrublji
88

---