Beleška o piscu


kaste  verzije  crvenog  i  plavkaste  nijanse  crvene  u  velikoj  površini



Yüklə 323.28 Kb.

səhifə44/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323.28 Kb.
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   125

kaste  verzije  crvenog  i  plavkaste  nijanse  crvene  u  velikoj  površini. 
Slično  tome,  oblik  klina  razbija  konturu  mase,  ali  i  poštuje  njene 
granice.
Ti  nagoveštaji  budućnosti  nisu  direktno  povezani  sa  sadašnjim. 
Nikakav  most ne  vodi iz  prednjeg u zadnji  plan.  Neposredno prisustvo 
tamnih  prepreka  opstoji  za  sebe,  nezavisno  je,  ono  je  nešto  što  mora
0  sebi  sâmo  da  se  stara,  ne  utiče  na  budućnost,  a  ipak  zatvara  put 
ka  njoj.  Razlučenost  je  jasna,  ali  se  u  isti  mah  vidi  određen  uznemi- 
ravajući  nagoveštaj  da  te  prepreke  ipak  dotiču  budućnost  zato  što 
se  vodoravna  šipka  na  levoj  strani  poklapa  sa  horizontom,  a  šipka 
na  desnoj  strani  sa  gornjom  granicom  udaljene  crvene  površine.  Iako 
se  ovo  zastrašujuće  mešanje  prepoznaje  kao  iluzija  izazvana  Čisto 
subjektivnom  perspektivom,  ono  je  za  trenutak  vidljiva  stvarnost,  a 
tamne  šipke,  metalne  i  tvrde,  prekrivaju  vidik  kao  rešetke  na  zatvor­
skom  prozoru.
U  isti  mah,  to  ometanje  ne  preovladava.  Prepreke,  iako  neor- 
ganski  tvrde,  pravolinijske  su  samo  delimično.  One  se  savijaju  u  gor­
njem  i  donjem  delu,  čime  pokazuju  da  su  u  izvesnoj  meri  savitljive
1  slabe,  a  i  najtanje  su  tamo  gde  bi  trebalo  da  su  najjače.  Ni  para­
lelizam  ni  simetrija  dveju  tamnih  formi  u  prednjem  planu  nisu  kruto 
savršeni,  te  taj  nedostatak  krutosti  daje  čitavoj  strukturi  prepreke 
nešto  slučajno,  pa  stoga  ranjivo  i  promenljivo.
Apstraktnost  ovog  vizuelnog  iskaza  očigledna  je  kada  se  uporedi 
sa  temom  koju  predstavlja.  Ni  sadašnjost  ni  budućnost  nisu  ni  naj­
manje  predmetno  naslikani,  pa  ipak  je  suština  teme  prikazana  pot­
puno  vizuelnim  vidovima  oblika,  boje  i  prostornih  odnosa.  Iako  su 
jednostavniji  i  manje  očigledni  nego  u  delu  nekog  zrelog  umetnika, 
svi  ključni  činioci  dati  su  sa  više  tačnosti  nego  što  ćemo  je  naći  u 
većini  brzih  amaterskih  crteža  koje  ćemo  sada  da  razmotrimo.  Drvo­
rez  Rone  Votkins  bio  je  konačni  rezultat  zamašnog  traženja  i  pokuša- 
vanja,  pa  je  traganje  za  ,tačnom’  formom  istovremeno  bilo  i  sredstvo 
da  se  istraži  situacija  koju  je  želela  da  prikaže  i  savlada.  Kao  što  su 
zapažanja  u  terapiji  pomoću  umetnosti  pokazala,  jedna  od  glavnih 
pobuda  za  takav  rad  jeste  potreba  da  se  promisli  nešto  važno.  Zavr­
šetak  slike  takođe  je  rešenje  misaonog  problema,  iako  možda  ishod 
ne  može  recima  da  se  izrazi.
OGLEDI  SA  CRTEŽIMA
Crteži  koji  su  imali  za  cilj  da  predstave  specifične  pojmove 
dobiveni  su  u  prethodnim  ogledima  koje  su  obavile  moje  student- 
kinje.  To  su  spontana  švrljanja,  sa  malo  ili  nimalo  želje  da  se 
postigne  neka  estetička  vrednost.  Studentkinja  Ebigejl  Angel  (Abigail 
Angell)  zatražila  je  od  svojih  ispitanica,  uglavnom  školskih  druga­
rica,  da  apstraktnim  crtežima  predstave  pojmove  kao  što  su  proš­
lost,  sadašnjost  i  budućnost,  demokratija  i  dobar  i  rđav  brak;  stu­
dentkinja  Brajna  Kaplan  (Brina  Caplan)  radila  je  na  sličan  način 
sa pojmom m ladost  Usmena objašnjenja, spontana  ili  na  podstrek ispi* 
tivačice,  dobivena  su  za  vreme  ili  posle  crtanja.
Priroda  zadatka  izazvala  je  malo  oklevanja  u  ovoj  grupi  ispi­
tanica.  Prirodno,  crtačka  sposobnost  kretala  se  široko  od  nekoliko 
shematskih,  bojažljivih  linija  do  razrađenijih  kompozicija,  a  podjed­
101


nako  je  bila  vidljiva  i  velika  razlika  u  maštovitosti.  Ponekad  su  se 
upotrebljavali  konvencionalni  znaci  kao  olakšica:  znak  plus  i  minus 
da  bi  se  prikazao  dobar  i  rđav  brak;  zvezde  i  pruge  američke 
zastave  kao  simbol  demokratije;  ili  je,  pak,  bujno  drvo  označavalo 
mladost.  Ali,  retko  kad  su  ispitanice  osporavale  mogućnost  da  takvi 
nevizuelni  pojmovi  mogu  da  se  prikažu  u  crtežima.  Ličnosti  druk­
čijeg  obrazovnog  nivoa  i  manje  upućene  u  umetnosti  možda  bi  rea- 
govale  manje  dobro;  to  nam,  međutim,  ne  bi  ništa  reklo  o  prirodi 
ili  bogatstvu  likova  u  njihovom  mišljenju.
Slika  102
Osnovna  odluka  koju  su  ispitanice  morale  da  donesu  bila  je 
da  se  dati  pojam  predstavi  kao  jedna  celina  ili  kao  spoj  više  njih. 
Uputstvo  da  se  nacrta  prošlost,  sadašnjost  i  budućnost  verbalno  je 
ukazivalo  na  trojstvo,  pa  je  u  stvari  nekoliko  ispitanica  crtalo  tri 
odvojene  jedinice,  nepovezane  u  prostoru  ili  možda  raspoređene  u 
labav  redosled.  Ovo,  međutim,  nije  važilo  za  sve.  Iako  niko  nije 
celinu  života  nacrtao  kao  jednu  nediferentovanu  jedinicu,  neprekidna 
crta  nije  bila  neuobičajena.  SI.  102  prikazuje  pravolinijsku  i  možda 
praznu  prošlost,  velike  i  izražajne  oblike  za  sadašnjost,  a  neke  manje 
i  neodređenije  za  budućnost.  Ovde  se  takođe  celina  života  pred­
stavlja  kao  neprekidan  vremenski  tok,  što  je  shvatanje  u  osnovi 
drukčije  od  shvatanja  jednog  drugog  tipa  ispitanice  koja  živi  u 
sadašnjosti  i  koja  o  njoj  misli  kao  o  stanju  postojanja  a  ne  kao 
o  fazi  neprestanog  izrastanja  (si.  102A).
Slika  102A  »Prošlost«  je  bila  jedno  ništa  —  zaboravljena  je  i  pretvara  se  u 
iluziju  kada  se  na  nju  ponovo  misli;  popala  je  prašina  po  njoj.  —  Sadaš­
njost  je  sve  —  kretanje,  radost,  očaj,  nada,  sumnja  —  ona  je  ono  sada 
u  kome  se  živi.  —  Budućnost  je  nepoznata«.
102




Dostları ilə paylaş:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə