Beleška o piscu


Slika  106A  »Dobar  brak:  neometan  sklad;  lak,  prijatan  život.  —  Rđav  brak



Yüklə 323.28 Kb.

səhifə46/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323.28 Kb.
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   125

Slika  106A  »Dobar  brak:  neometan  sklad;  lak,  prijatan  život.  —  Rđav  brak: 
džombast,  neprijatan  životni  put;  težak  život.«
Slika  106B  »Levo:  dobar  brak;  desno:  rđav  brak.«
bogatiju  celinu  predstavlja  nam  dobar  brak  na  si.  106,  koja  podseća 
na  predstavu  biljke,  ali  je  upotrebljena  slobodno  da  bi  se  pokazala 
veza  dveju  jedinica  koje  izrastaju  jedna  iz  druge  u  međusobnoj  igri 
podrške  i  dominacije  i  koje  se  uklapaju  u  zajedničko  uvis  usmereno 
stremljenje.
U  ovim  poslednjim  primerima  nije  se  jasno  ukazalo  na  to  da 
je  zamisao  počela  dvema  odvojenim  jedinicama  koje  pokušavaju 
da  uspostave  bračni  odnos.  Delovi  u  celina  bili  su  prilično  u  ravno­
teži,  i  niko  nije  tražio  prvenstvo.  Ovo  nas  dovodi  do  primera  u 
kojima  se  jasno  počinjalo  celinom,  podeljenom  manje-više  srećno  na 
dva  sastavna  delà.  U   krajnjim  slučajevima,  označen  je  samo  opšti 
utisak  (si.  106A):  nežan sklad jednog,  grubost drugog.  Potreba za među­
sobnim  dejstvom  iskazana je  jednostavno  na si.  106B,  a  dinamičnije  u 
jin-jangu  crtežu  na  si.  107.
Zadatak  da  se  nacrta  Prošlost,  sadašnjost  i  budućnost  ukazivao 
je  na  zbivanje  u  vremenu,  dok  se  pojam  Brak  više  odnosio  na 
jedno  stanje  ili  stvar.  Međutim,  nisu  se  svi  crteži  povinovali  ovoj 
razlici.  Dok  su  neke  ispitanice  prikazale  tri  životna  stadijuma  kao 
odvojene  celine,  si.  107A  predstavlja  život  kao  statičan  predmet,  u 
kome  sadašnji  trenutak  u  vidu  jedne  vertikalne  linije  razdvaja 
mračnu  prošlost  od  veće  i  svetlije  budućnosti.  Uporedite  ovu  nedi- 
namičnu  raspodelu  sa  si.  107B,  koja  je  sva  načinjena  od  razuđenog 
kretanja.  Parabola  prošlosti  prodire  napred  i  produžava  u  budućnost. 
U  trenutku  sadašnjosti,  međutim,  konvergenciji  prošlosti  stavlja  se 
protivteža  otpočinjanjem  novog  prostiranja  —  ako  treću  parabolu
106


Slika  107  »Levo:  dobar  brak;  desno:  rđav  brak.«
Slika  107B  »Prošlost«  je  minula  i  jasno  je  određena,  te otud  tamnija  linija. 
Sadašnjost  leži  tamo  gde  se  preklapaju  prošlost  i  budućnost.  Budućnost 
nastaje  od  prošlosti  i  neodređena  je,  te  otud  tanja  linija.  Prošlost  deluje 
trajno  na  budućnost,  te  otud  isprekidana  linija.«
Slika  107C  »U  dobrom  braku  (gore)  dve  su  ličnosti  jedna  pored  druge,  ali 
kao  pojedinci.  Jedna  poštuje  samostalnost  druge,  a  ipak  su  međusobno 
isprepletene.  U  rđavom  braku  (dole)  podupiru  se  i  prožimaju.  Kada  dođe 
do  sukoba,  jedna  drugoj  ne  mogu  da  pomognu.«
107


shvatamo  kao  otvorenu  udesno;  u  suprotnom  slučaju,  budućnost, 
ogledajući  se  u  prošlosti,  takođe  se  stiče  u  žiži  sadašnjosti,  ali  u 
obrnutom  pravcu,  čime  ukazuje  na  iskustvo  koje  zanemaruje  preo- 
bratni  tok  vremena.
Dok  život  i  njegovi  stadijumi  mogu  da  se  predstavljaju  kao 
predmeti,  brak  može  da  se  prikaže  kao  povest.  U  dobrome  braku 
na si.  107C,  partneri se kreću naporednirn  putanjama kao  dva  muzička 
instrumenta  koji  sviraju  istu  melodiju  u  stalnom  intervalu,  a  kada 
im  se  putanje  ukrste,  oni  se  dodirnu,  ali  se  ne  ometaju.  U  rđavome 
braku,  jedan  partner  stalno  stoji  drugome  na  putu.  Potpis  za  si.  106a 
pokazuje  da se karakteristične  konture  brakova  zamišljenih kao stvari 
opažaju  istovremeno  kao  ravan  ili  džombast  put.
Slika  1Ô8A  »Raznoliki  tipovi  mogu  skladno  da  se  uklope  u  celinu,  a  da  pri 
toni  ne  gube  osobenosti  kao  pojedinci.  To  važi  i  za  ljude  i  za  ideje.  Sve 
doprinose  celini.«
Slika  108C  »Mišljenje  pojedinca  je  slobodnije,  ali  se  sputava  kada  dođe  u 
dodir  sa  oblašću  drugoga.«
U  prikazivanju  Demokratije,  neke  ispitanice  vide  jasno  odre­
đene  pojedince  koji  ulaze  u  odnos,  dok  je  za  druge  celovitost  zajed­
nice  od  prvostepene  važnosti.  Na  si.  108,  društvo  je  labava  aglome­
racija  različitih  karaktera,  poredanih  bez  ikakvog međusobnog  odnosa, 
ako  se  izuzme  zajednička  osnova  na  kojoj  stoje.  Na  drugom  kraju  su 
primeri  u  kojima  se  država  vidi  kao  jednostavno  oblikovan  pred­
met,  bez  ikakvog  izričitog  ukazivanja  na  ljudske  elemente  od  kojih 
se  sastoji.  Na  si.  108A,  ona  je  prosto  jedna  vreća  pojedinaca,  među­
sobno  različitih,  ali  koji  nikakav  odnos  nemaju  ni  među  sobom  ni 
prema  društvu  kao  celini.  Ovo  amorfno  stanje  stvari  u  crtežu  u 
skladu  je  sa  vrlo  primitivnim  gledanjem  na  zajednički  društveni
Slika  108  »Jednakost  među  individuama.«
Slika  108B
108


život. SI.  108B je  razrađenija  po  tome što  dinamično opisuje deformacije 
pojedinaca  koje  nastaju  od  nesputanog  komešanja  ljudskog  opštenja. 
Pojedinačne  razlike  oblika  sagledavaju  se  ovde  kao  rezultat  slobod­
nog  međusobnog  dejstva,  a  Država  nije  ništa  drugo  do  zbir  onoga 
što  susedi  čine  jedni  drugima.  Ima  malo  organizacije  i  nimalo  vlade. 
Crtež,  je  rađen  od  spolja  prema  unutra:  središte  je  ono  što  ostaje 
pošto  su  pojedinačne  snage  obavile  svoj  posao.
Nasuprot  tome,  piramide  različitih  oblika  opisuju  hijerarhijsku 
strukturu  demokratskog  društva  (si.  108C).  One  stoje  na  svojoj  osnovi 
ili  na  vrhu,  zavisno  od  toga  da  li  se  narodne  mase  ili  šef  države 
shvataju  kao  vlast.  Međutim,  one  su  statično  ograničene  na  oblik 
zato  što  hijerarhiju  definišu  samo  smanjivanjem  količine:  množinom 
vlada  manjina.  Vektori  se  često  dodaju  u  sklopovima  mandale  ili 
sunca,  koji  pokazuju  centričnu  organizaciju  demokratije.  Na  si.  109, 
od  periferno  smeštenih  građana,  od  kojih  svaki  ima  svoj  poseban 
oblik,  polaze  strele  ka  središtu  i  time  se  označava  doprinos  građana 
vladi.  To  središte  je,  međutim,  prazno.  Vlada  je  niko,  i  nikakve 
strele  kontrole  ne  vode  od  središta  ka  onima  kojima  se  vlada.  Poje­
dincima  je  dato  pravo  na  vlast,  ali  joj  nisu  podređeni.
Slika  109  »Svako  je  slobodan  da  učestvuje  u  vlasti  Vrlo  različito  prethodno 
obrazovanje.«
Iako  su  ovi  ogledi  bili  nesistematski,  oni  pokazuju  da  obrazo­
vani  mladi  ljudi  bez  mnogo  teškoća  pristupaju  zadatku  predstav­
ljanja  apstraktnih  pojmova  pomoću  nepredmetnih  crteža.  Sasvim  je 
jasno,  takođe,  da  te  apstrakcije  idu  do  srži  predstavljenih  tema.  Na­
ravno,  razmišljajući  o  prirodi  pojmova  koji  treba  da  se  crtežom  pred­
stave,  ispitanice  su  često  imale  na  umu  specifične  primere:  sopstvena 
iskustva  u  prošlosti  ili  sadašnjosti,  karakter  određene  demokratije, 
zbivanja  u  ovom  ili  onom  braku.  U  stvari,  one  su  morale  tako  da 
postupaju  zato  što  apstraktne  forme  odražene  u  crtežima  ne  pružaju 
dovoljno  podataka  da  bi  se  definisali  pojmovi;  one  predstavljaju 
samo  čisto  strukturne  oblike  koji  proizlaze  iz  tih  podataka.  Uslovi 
ogleda  nisu  dopuštali  ispitanicima  da  se  koriste  bilo  kakvim,  nara­
tivnim  elementima.  Iako  su  od  velike  pomoći  pri  razjašnjavanju  teo­
retskih  pojmova,  nepredmetni  sklopovi  moraju  stalno  da  izvlače  svoje 
značenje  iz  žive  supstance  događaja  i  stvari  koje  prikazuju.
Glavni  razlog  zašto  ti  netelesni  oblici  mogu  da  budu  od  tolike 
pomoći  jeste  u  tome  što  se  mišljenje  ne  bavi  prosto  materijom  ili 
substratumom  stvari  nego  samo  njihovom  strukturom.  Osnovna  svoj­
stva  određene  crvene  boje  ili  određenog  zvuka  daju  čula,  ali  miš­
ljenje  ne  može  ni  da  ih  prikazuje  ni  da  ih  prenosi  —  ljudi  koji
109




Dostları ilə paylaş:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə