Beleška o piscu

nisu  slepi  ili  gluvi  mogu  samo  da  ukažu  prstom  na  njih  i  da  ih 
imenuju.  Opažajne  odlike  pristupačne  misli  čisto  su  strukturalne, 
npr.  ekspanzivnost  one  crvene,  agresivnost  onog  zvuka,  ili  centrič- 
nost  i  kompaktnost  nečega  okruglog.  Mišljenje  tretira  prostor  i 
vreme,  koji  su  nosioci  svega  Sto  se  zbiva,  kao  strukturalne  kategorije 
koegzistencije  i  redosleda.  Obe  te  kategorije  mogu  da  se  predstave 
prostornim  sredstvima  vizuelnih  sklopova.
Kao  što  sam  već  pomenuo,  crtež,  slikarstvo  i  druga  slična  sred« 
stva  prikazivanja  ne  služe  prosto  za  to  da  razrađene  misli  prevedu 
u  vidljive  modele  nego  i  potpomažu  prilikom  rešavanja  problema. 
To  se  jedva  primećuje  ako  se  ispitanicima  dopušta  da  urade  samo 
po  jedan  crtež  za  svaki  zadatak.  Stoga,  u  ogledima  Brajne  Kaplan, 
ispitanice  su  podstrekivane  da  upotrebe  koliko  god  im  je  listova 
hartije  potrebno:  »Novi  list  za  svaku  novu  ideju!  Novi  list  kad  god 
poželite  da  poboljšate  neku  staru  ideju!  Samo  nastavite  tako  dok 
ne  budete  zadovoljni  svojim  crtežom!  Mislite  naglas  dok  crtate,  a 
za  vreme  rada  objašnjavajte  šta  radite!«  Jedanaest  ispitanica  napra­
vile  su  u  prošeku  po  devet  crteža,  jedna  je  načinila  trinaest,  a  ni­
jedna  manje  od  šest.
Lični  crtački  stil  svake  ispitanice  bivao  je  sve  jasniji,  sve  odre­
đeniji  i  individualizovaniji  što  je  ogled  dalje  odmicao.  To  je  bilo 
očigledno  kada  su  upoređeni  prvi  i  poslednji  crtež  iz  serije.  Po 
pravilu,  složenost  se  povećavala,  forme  su  bivale  komplikovanije  ili 
povezanije,  ili  su  se,  pak,  preklapale,  a  javljali  su  se  i  novi  ele­
menti,  kao  senčenje  ili  šrafiranje.  Takvo  povećanje  složenosti  nije 
obavezno  značilo  da  se  prvi  korak  i  konačni  ishod  raspoznaju  kao
MIŠLJENJE  POSTAJE  VIDLJIVO
Slika  110
Slika  110A
110

---

sukcesivne  faze  jasnog  i  doslednog  razvoja.  Kontinuitet  jeune  osnovne 
ideje  bio  je  ponekad  očigledan,  ali  ponekad  i  ne,  a  ni  u  jednom  slu­
čaju  nije  čitava  serija  crteža  bila  posvećena  postepenoj  razradi  samo 
jedne  specifične  likovne  teme.  Međutim,  često  se  zapažalo  postepeno 
istančavanje  crteža  u  progresivnim  promenama  koje  su  nastajale  od 
crteža  do  crteža,  tu  i  tamo  u  seriji.
Zadatak  se  sastojao  u  tome  da  se  načini  nepredmetni  crtež 
Mladosti.  Jedna  ispitanica  počela  je  »nekom  vrstom  uvis  ustrem- 
ljenog  rasta«,  zamišljajući  pri  tom  mladost  kako  je  »okrenuta  sebi 
u  procesu  otkrivanja  same  sebe«.  Prvi  list  (si.  110)  pokriven  je  spi­
ralama,  sve  manjim  što  su  bliže  ivicama  Usta  i  poredanim  otpriUke 
simetrično.  Na  drugom  crtežu  (si.  110A),  ti  elementi  povezani  su  u 
drvoliki  sklop,  koji  zamisao objedinjuje  i  razjašnjava.  Slike  111  i  111A 
prikazuju  sedmi  i  osmi  crtež  jedne  ispitanice  koja  je  mladost  zamiš­
ljala  kao  okruglu  ili  amebastu  grudvu  koja  se  postepeno  preobra­
žava  u  čvrst  pravougaonik  zrelog  doba.  Sedmi  crtež  (si.  111)  pokazuje 
tri  faze:  mladost  teži  ka  zrelosti,  uči  od  nje  i  prilagođava  joj  se,  i 
najzad  je  prerasta.  U  osmom  crtežu  (si.  111 A),  te  tri  faze  su  proširene 
na  šest.  Prva  od  njih  je  u  suštini  nepromenjena,  sem  što  je  »težnja« 
izričito  prikazana  dinamičnijim  oblikom  grudve,  pri  čemu  je  početak 
njenog  amebastog  reagovanja  na  »zrelost«  spoj  napredovanja  i  vra­
ćanja.  Monolitska  zrelost  sada  se  istančanije  predstavlja:  ona  je  otvo­
rena,  pristupačna  i  možda  aktivno  angažovana.  Za  vreme  pretapanja, 
»zrelost«  je  već  u  opadanju,  a  konačno  predavanje  vlasti  ide  sada 
dotle  da  obuhvata  ne  samo  veličinu  nego  i  promenu  od  grudve  u 
blok,  čime  se  dovršava  novo  zrelo  doba.
111

---

Postepeno  obogaćivanje  pojma  može  da  se  prati  u  radu  jedne 
učesnice  kojoj  je  bilo  potrebno  trinaest  crteža  da  bi  došla  do  zado­
voljavajućeg  rešenja.  Kratak  opis  biće  dovoljan  da  bi  se  stekao 
utisak  o  sve  većoj  složenosti.  Najpre,  tu  je  kretanje  uvis  jednog 
jedinog  oblika,  koji  se  spiralno  uvija  u  prvome  crtežu  a  ispunjava 
drugi  list  kao  veliki  oštar  klin.  Taj  jednostavni  klin  sada  se  prekida 
negde  na  pola  puta  nagore  —  to  su  zastoji  izazvani  nesigurnošću  i 
složenošću  mladosti.  Na  četvrtom  crtežu,  klin  se  preobraća  u  kupu 
koja  se  širi  iz  svog  vrha:  prosto  napredovanje  sada  se  objašnjava 
kao  izrastanje.  Kupa  postaje  tamno  i  trodimenzionalno  geometrijsko 
telo,  pri  čemu  polazna  tačka  u  donjem  delu  sada  služi  da  se  njome 
izrazi  nepostojanje  čvrste  osnove.  Crtež  br.  7  vraća  se  na  prvobitnu 
spiralu,  ali  je  sada  čitav  list  ispunjen  spiralama  koje  se  uzdižu  i 
divlje  preklapaju.  Pojedinac  se  sada  umnožava  da  bi  predstavio  druš­
tvo,  te  je  to  proširenje  izgleda  odbacilo  zamisao   
crtežu  8,  međusobno  dejstvo  između  pojedinaca  koji  rastu  određeno 
je  na  izričitiji  način,  pa  su  u  tu  svrhu  spiralni  oblici  pojednostav­
ljeni  do  pravih  linija,  koje  se  jasnije  ukrštaju  ili  teku  naporedo. 
Crtež  9  pokazuje  vraćanje  ka  individualnosti:  broj  vertikala  svodi 
se  na  tri,  zatim  na  dve,  pokazujući  »pravo  opštenje«  i  »sklad«  dveju 
talasastih  paralela.  Na  crtežu  11,  društveni  kontekst  se  uz  osvetu 
vrača  u  obliku  dvaju  mračnih  čvrstih  tela  stežući  ih  u  mengele, 
zbog  čega  ona  prilično  snažno  trepere.  Na  poslednjim  crtežima,  ona 
prerastaju  pritisak  okoline  i  uzdižu  se  u  konačnom  skladu.
Ispitanica  se  poslužila  svojim  redosledom  crteža  da  bi  hrono- 
loški  ispričala  priču  o  mladosti.  Međutim,  ona  u  isto  vreme  okuplja 
odgovarajuće  činioce  jedan  po  jedan  i  objedinjuje  ih  u  slici  koja  ih 
sadrži  sve  što  ona  vidi  kao  njihov  prikladan  karakter,  ulogu  i  odnos. 
Navešću  ukratko  još  tri  primera  da  bih  ilustrovao  vidove  ovog  tra­
ganja  za  razjašnjenjem.  Upotreba  spirale  i  klina  u  jednom  te  istom 
nizu  crteža  već  je  pokazala  kako  potpuna  promena  slikovnog  sklopa 
može  ipak  da  ostavi  osnovnu  temu  netaknutom.  Isto  to  važi  za  drugi 
jedan  primer  u  kome  ispitanica  opisuje  kako  mlada  ličnost  prerasta 
iz  bezbrižnih  radosti  ranih  godina  u  »složeno  isprepletena  tkiva« 
mladosti.  Ispitanica  ilustruje  ovu  promenu  time  što  na  jednostavne 
talase  detinjstva  polaže  gustiš  od  koturova  i  cik-cak  oblika.  U  sle- 
dećem  crtežu,  isto  stanje  stvari  prikazuje  se  kao  geometrijski  lavi- 
rint  —  prividno  potpun  prekid  likovnog  kontinuiteta,  a  u  stvari 
još  pronicljivije  tumačenje  složenosti,  koja  trenutak  ranije  nije  bila 
ništa  drugo  do  čista  zbrka.
Drugi  primeri  potvrđuju  zapažanje  da  likovni  prekidi  nastaju 
kada  crtač  uvede  nov  saznajni  činilac.  Jedna  ispitanica  upotrebila 
je  izvestan  broj  krugova  da  bi  prikazala  potpunost  i  nepostojanje 
grubosti  u  detinjstvu.  U  sledećem  crtežu,  prikazala  je  dve  grupe 
dugačkih  linija  kao  pritiske  koji  se  vrše  na  mladost,  da  bi  zatim 
ta  dva  sasvim  različita  sklopa  sjedinila  u  svom  sledećem  i  poslednjem 
crtežu,  u  kome  krugove,  tesno  stisnute  u  izvesnoj  meri  izobličene, 
zatvaraju,  odvajaju  jedne  od  drugih  i  precrtavaju  prave  linije,  koje 
označavaju  odgovornost  i  dužnost.
Na  kraju,  jedan  primer  u  kome  se  dva  vida  istoga  pojma  pri­
kazuju  najpre  odvojeno  a  zatim  spojeno.  Ispitanica  počinje  time 
što  u početku  mladost zamišlja kao nešto što  je oštro  šiljasto,  nešto  što 
neskladno  iskače  sa  osnove  (si.  113).  Iznenada,  u  njenom  petom  crtežu,.
112

---