Beleška o piscu

treba  bukvalno  da  se  shvataju.  One  nemaju  nikakvog  smisla  kao  opi­
si  onoga  što  se  dešava  u  životu  na  zemlji,  već  su  pre  svega  zamišljene 
kao  simbolički  nosioci  ideja.  Posmatrača  obuzima  neobično  osećanje 
o  kome  Hegel  govori  u  vezi  sa  simbolizmom  drevne  istočnjačke  ume- 
tnosti:  »Wir  fühlen,  dass  wir  unter  Aufgaben  wamdeln«  (Imamo  ose­
ćanje  da  hodamo  među  zadacima).  Pošto  slika  prosto  ne  tumači  život, 
posmatrač  se  suočava  sa  zadatkom  da  izmudri  šta  ona  simbolizuje. 
Pikasovu  ranu  sliku  La  Vie,  Vilhelm  Bek  (  Wilhelm  Boeck)  je  na­
zvao  posvetovljenim  filozofskim  simbolizmom  umetnosti  na  prekret­
nici  stoleća.  Bek  opisuje  ovaj  prikaz  Života  na  sledeći  način:
»Bosonoga  žena  stoji  na  desnoj  strani,  ozbiljna  lica  u  profilu,  sa 
zaspalim  detetom  u  naborima  haljine.  Levo  stoji  jedan  ljubak  nag  par, 
uzajamno  tražeći  zaštitu  kao  pri  iznenadnom  strahu.  Muškarac  je  veći,  sa 
visokim  čelom  produhovljenog  čoveka,  blaga  žena  je  sušta  odanost.  Gleda­
ju  u  majku,  ali  pogled  im  je  okrenut  ka  sebi;  toliko  su  zaokupljeni  svojom 
sudbinom  da  majku  ne  vide,  iako  muškarac  kažiprstom  nežne  leve  ruke 
upadljivo  pokazuje  na  dete.  Iza  figura  u  prednjem  planu  vide  se  dve  na­
slikane  studije:  donja  prikazuje  šćućurenu  nagu  figuru  utonulu  u  sanja­
renje;  a  gornja  —  sedeći  par,  koji  je  kao  odjek  para  što  stoji  u  prednjem 
planu.«
Jasno  je  da  je  slikar  želeo  da  izrazi  onakvu  misao  kakva  se  kao 
sistematska  shema  nalazi  u  sonetu  Džona  Kitsa  (John  Keats) 
The  Human  Seasons  ili  u  Sfinginoj  zagoneci  (»Koje  to  biće  ide  ujutru 
na  četiri  noge,  u  podne  na  dve,  a  uveče  na  tri?«)  .  Isto  tako  je  očigled­
no  da  slikar  hoda  po  opasnom  tlu.  Izričito  simbolične  predstave  uobi­
čajene  su  u  svim  kulturama.  Ali,  pošto  one  glavni  smisao  dobijaju  od 
ideje,  stil  prikaza  mora  da  opomene  posmatrača  da  se  ne  nalazi  u 
oblasti  zemaljskih  zbivanja.  S  druge  strane,  u  ovom  međuprostoru 
između  dijagrama  i  umetnosti,  uvek  postoji  opasnost  da  ideje  zaokupe 
život  lika.  O  takozvanim  alegorijama  može  se  reći  da  one  parodiraju 
zadatak  simbola  ilustrujući  ideje  standardizovanim  klišejima.  Takve 
pojmovne  forme  pretvaraju  se  u  osiromašenje  mašte.  Zbog  toga  hlad­
no  deluju  preterano  intelektualno  koncipovani  romani  u  kojima  se  ne- 
razrađene  teorije  nabacuju  preko  ličnosti  kao  da  su  krojačke  lutke. 
Ovamo  spada  i  smešno  shematska  simbolika  u  amaterskoj  umetnosti, 
jevtinoj  govoranciji ili,  pak, u nekim snovima.  Engleski istoričar umet­
nosti  Rodžer  Fraj  (Roger  Fry)  zbijao  je  šalu  sa  umetnički  oskudnim 
snovima  koje  je  psihoanalitičar  Oskar  Pfister  navodio  da  bi  pokazao 
kako  pesničko  nadahnuće  potiče  iz  istog  izvora  kao  smovi.  Evo jednog 
Pfisterovog  primera:
»Mladić  se  sprema  da  sa  jednog  ženskog  leša  skoči  na  most  obavijen 
morem  magle,  usred  koga  stoji  Smrt.  Iza  njega  rađa  se  sunce  u  krvavo 
crvenom  sjaju.  Na  desnoj  ivici  dva  para  ruku  pokušavaju  da  odvrate  ili 
zadrže  usplahirenog  mladića.«
Po  svoj  prilici,  odvratnost  amaterske  fantazije,  o  kojoj  Frojd 
govori  u  vezi  sa  sanjarenjem  i  jevtinim  romanima,  ne  nastaje  toliko 
zbog  toga  što  se  želje  i  strahovanja  otkrivaju  u  svoj  svojoj  golotinji, 
već  zato  što  se  dopušta  da  unapred  smišljene  ideje  i  otrcani  likovi 
remete  istinitost  kazivanja.  Ti  proizvodi  duha  saznajno  su  nečisti.
126

---

DVE  LESTVICE  APSTRAKCIJE
Ono  što  sam  pokušao  da  kažem  o  funkcijama  likovnih  analoga 
sažeto  je  na  slici  127.  Ono  što  je  doživljeno  slike  i  simboli  prikazuju 
pomoću  likova  na  dva  komplementarna  načina.  Na  slici,  nivo  aps­
trakcije  lika  viši  je  od  doživljaja  koji  predstavlja;  za  simbol  važi 
obrnuto.
SOK
▲
SILE
IDEJE
NEPREDMETNE
\  /
NOSIOCI
SIMBOLA
Î
FORME
ču
STILIZOVANI
\
"K
g
PREDMETI
4 /
 
\
RODOVI
1
MEHANIČKO
predstavljaju
POJEDINAČNI
PONAVLJANJE
SLUČAJEVI
NIZAK 
SLIKE 
DOŽIVLJAJ
Slika  127
Iako  svaki  lik  spaja  dva  specifična  nivoa  dveju  lestvica,  veoma 
je  poželjno  naročito  za  svrhe  umetnosti  da  čitav  opseg  obeju  lestvica 
odzvanja  u  svakom  primeru  likovnog  prikazivanja.  To  za  lestvicu 
likova,  koja  se  nalazi  na  levoj  strani,  znači  da  iako  jedna  slika  može 
da  bude  potpuno  »apstraktna«  (nemimetička),  ona  treba  da  odražava 
nešto  od  složenosti  forme  kojom  realistička  delà  prikazuju  bogatstvo 
ljudskog  iskustva.  Obrnuto,  jedna  realistička  slika,  da  bi  bila  čitljiva, 
opštevažeća  i  izražajna,  mora  da  svoj  prikaz  predmeta  uklopi  u  čiste 
forme,  koje  neposrednije  mogu  da  se  ovaplote  u  .apstraktnoj’  umet­
nosti.
Za  lestvicu  iskustva,  ovaj  uslov  zahteva  da  um,  iako  se  usred- 
sređuje  na  krajnje  sile  koje  dejstvuju  u  bivstvovanju,  on  te  sile  po- 
smatra  kao  izvor  bogatstva  čulnih  pojava;  i,  obrnuto,  beskrajnu  raz­
nolikost  posebnih  fenomena  —  mora  tako  da  se  sagledava  —  organi- 
zuju  opšta  načela  koja  joj  leže  u  osnovi.
Ovaj  doktrinerski  zahtev  izgledaće  opravdan  ako  se  pomisli  šta 
se  dešava  kada  ove  dve  lestvice  nisu  rastegnute  do  svojih  krajnjih 
granica  ili  kada  različiti  stepeni  apstrakcije  nisu  potpuno  usaglašeni. 
Pod  takvim  patološkim  uslovima,  lestvica  se  smanjuje  ili,  pak,  na 
nekom  njenom  nivou  nastaje  pregrada,  usled  čega  nastaje  duhovno 
osiromašenje.  Ograničenost  na  najnižu  stepenicu  lestvice  likova  može 
da  dovede  do  nepromišljenog  podražavanja  predmeta  iz  prirode. 
Na  gornjem  kraju,  izdvojenost  dovodi  do  krute  geometrije,  dosta 
sređene,  ali  suviše  oskudne  da  bi  zauzimala  ljudski  mozak,  tu  najis­
127

---