Beleška o piscu


stvo  kontrasta  ili  asimilacije.  Kada  jednom  prikupi  sve  te  podatke



Yüklə 323,28 Kb.

səhifə84/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323,28 Kb.
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   125

stvo  kontrasta  ili  asimilacije.  Kada  jednom  prikupi  sve  te  podatke, 
on  traži  da  ih  kombinuje  i  na  taj  način  ponovo  sagradi  celinu.
Sta  je  ovaj  posmatrač  učinio?  On  je  izdvojio  delove  i  odnose 
između  delova  iz  opažajnog  polja  da  bi  odredio  posebnu  prirodu  sva­
koga  od  njih.  Na  taj  način,  čvrsti  i  nezavisni  pojmovi  razvijaju  se 
od  manje-više  stabilnih  i  manje-više  opcrtanih  celina  koje  sačinjavaju 
opažajno  polje.  Postepenim  konsolidovanjem  opažajnih  pojmova  dobi­
venih  iz  neposrednog  iskustva,  um  stiče  postojane  oblike,  koji  su 
neophodni  za  mišljenje.
Komponente  intuitivnih  misaonih  procesa  nalaze  se  u  stalnom 
međusobnom  dejstvu  u  okviru  neprekidnog  polja.  Ovi  intelektualni 
procesi  nižu  se  jedan  za  drugim  u  linearnom  redosledu.  Kada  neko 
pokušava  da  intelektom  uđe  u  trag  pojedinačnim  odnosima  koji  us­
postavljaju  umetničko  delo,  on  mora  pojedinačno  da  ih  ispita  i  poveže 
jedan  za  drugim.  Tipični  primeri  intelektualnih  misaonih  procesa  jesu 
nizanje  pojmova  u  verbalnim  iskazima,  brojanje  ili  sabiranje  delova, 
lančano  povezivanje  logičkih  propozicija  u  silogizmima  ili  matematič­
kim  dokazima.
Ne  mogu  da odolim  a da  ovde ne  navedem  citat  koji je N.E. Han­
son  pronašao  u  jednoj  latinskoj  raspravi  iz  osamnaestog  veka  o  bilj­
kama  u  Švajcarskoj  koju  je  napisao  anatom,  fiziolog  i  pesnik  Albreht 
fon  Haler  (Albrecht  von  Haller).  Na  kraju  odeljka  u  kome  se  opisuju 
razne  vrste  ljiljana,  Haler  objašnjava  da  bi  odatle  mogao  prirodnim 
redom  da  pređe  na  strelastu  travu,  rogoz  i  slične  biljke,  upotreblja­
vajući  prašnicu  kao  zajedničko  obeležje;  ali  da  bi  ga  prirodni  red 
podjednako  dobro  odveo  od  ljiljana  do  orhideja,  koje  imaju  slične 
korene,  lišće,  cvetove  i  plodove,  ali  sasvim  drukčije  prašnike.  Na  to, 
on  dodaje:
»Natura  in  reticulum  sua  genera  connexit,  non  in  catenam:  homines 
non  possunt  nisi  catenam  sequi,  cum  non  plura  simul  possint  sermone 
exponere.«
(Priroda  svoje  rodove  spaja  mrežasto,  a  ne  lančano;  nasuprot  tome, 
ljudi  mogu  da  prate  samo  lanac,  zato  što  u  svom  govoru  ne  mogu  da 
izlože  više  stvari  odjednom.)
Intelektualne  radnje  su  stepenaste  veze  između  čvrstih  jedinica. 
Uporedimo  ovo  sa  onim  što  se  događa  kada  neko  intuitivno  određuje 
odnose  veličina  između  tri  čoveka  na  si.  193.  On  to  čini  na  taj  način 
što  ispituje  koje  mesto  svaki  od  te  trojice  zauzima  u  okviru  celo- 
kupnog  sklopa.  Ako  mu  se  sada  umesto  crteža  pokažu  sledeće  re­
čenice:
A  je  viši  od  B
B  je  viši  od  C
Stoga  je  A  viši  od  C,
on  mora  da  se  pozabavi  sa  dve  samostalne  predstave  i  da  ih  nekako 
spoji  sa  trećom.
Umetnici  sa  neodobravanjem  govore  o  »intelektualnom«  postup­
ku  kada  primete  da  je  neko  u  svoju  kompoziciju  uveo  elemente  koji 
svoj  izgled  duguju  radnjama  obavljenim  van  opažajnog  polja  samog 
delà.  Geometrijske  konstrukcije,  imitacije,  trikovi  i  raznorazne  for-
192


Slika  193
mule  mogu  da  proizvedu  strana  tela,  koja  se  ne  uklapaju  intuitivno 
u  celinu.  Međutim,  nema  nužnog  sukoba  između  intuitivnog  i  inte­
lektualnog  saznanja.  U  stvari,  produktivno  mišljenje  se  odlikuje,  kako 
u  umetnostima  tako  i  u  naukama,  sadejstvom  između  slobodnog  dej- 
stva  sila  u  opažajnom  polju  i  manje-više  konsolidovanih  jedinica  koje 
traju  kao  invarijante  u  promenljiviim  kontekstima.
Jezik  pomaže  umu  da  stabilizuje  i  očuva  intelektualne  entitete. 
On  to  čini,  na  primer,  sa  opažajnim  pojmovima  koji  proističu  iz  nepo­
srednog  iskustva.  Opštosti  stečene  u  opažanju  ugrađene  su  u  konti­
nuum  vizuelnog  sveta.  Pojam  drveta  počiva  na  beskrajnoj  raznolikosti 
drveća  različite  boje,  oblika  i  veličine;  on  se  sadrži  u  svakom  drvetu, 
ali  nije  istovetan  ni  sa  jednim  primerkom.  Štaviše,  oblast  na  koju  se 
takav  tipski  pojam  primenjuje  nije  jasno  omeđena,  nego  prelazi  i  u 
susedne  pojmove.  Drveće  se  graniči  sa  žbunjem,  povrće  se  meša  sa 
voćem,  viole  sa  violinama,  romansko  sa  gotskim,  devojka  A  sa  devoj- 
kom  B.  Misao  traži  jasno  opisane  tipove,  a  opažanje  je  tako  podešeno 
da  ih  daje,  ali  struktura  sirovine  iskustva  ne  pruža  oštre  razlike, 
jednostavno  ili-ili;  ona  se  sastoji  od  opsega,  nijansi,  promenljivih 
lestvica.
Ovde  jezik  pomaže.  On  pruža  jasno  određen,  izrazit  znak  za 
svaki  tip,  i  time  podstiče  opažajni  materijal  na  stvaranje  odgovara­
jućih  čvrstih  vizuelnih  pojmova.  Oblast  zvuka  idealno  odgovara  za 
stvaranje  tih  verbalnih  etiketa.  Ona  je  mnogo  manje  kontinuum  nego 
svet  vida.  Na  pozadini  šumova  ili  tišine,  ona  može  da  pruži  lepo  iz­
dvojene  jedinice.  Značajne  zvučne  forme  pojavljuju  se  na  takvoj  poza­
dini,  kao  što  se  pisane  ili  štampane  reči  jasno  čitaju  na  praznoj 
hartiji.
Svet  čujnog  pruža  beskrajne  zalihe  besmislenih  oblika,  koji  se 
lako  proizvode  i  podražavaju  u  svakodnevnom  životu.  Pošto  ih  ne 
pruža  priroda  nego  ih  je  stvorio  čovek,  zvučni  oblici  reči  zadovolja­
vaju,  bar  približno,  uslove  koji  pogoduju  disciplinovanom  mišljenju.
13
193




Dostları ilə paylaş:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə