Beleška o piscu


To  je  tačno,  ali  ćudljivosti  takvih  predstava  naći  će  se  u  svim  poj­



Yüklə 323.28 Kb.

səhifə91/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323.28 Kb.
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   125

To  je  tačno,  ali  ćudljivosti  takvih  predstava  naći  će  se  u  svim  poj­
movima  pod sličnim uslovima. Pojam o kome neko  misli nema onu rela­
tivno  čvrstu  postojanost  predmeta  koji  on  fizički  vidi  pred  sobom. 
Kita  žutih  hrizantema  koje  posmatram  podložna  je  svim  menama 
poimanja,  pažnje,  odnosa;  ali,  čvrsta  osnova  koju  pruža  fizička  draž 
ostaje  doklegod  ja  gledam.  Mentalna  slika  nije  ukotvljena  ni  u  kakvu 
nezavisnu,  objektivnu  osnovu;  ona  potiče  samo  iz  sećanja.  Izložena  je 
navali  iskustava  čitavog  jednog  života.  Stoga,  svaka  komponenta  miš­
ljenja  mora  da  se  oslanja  na  kontekst  da  bi  se  tačno  raspoznavala. 
Kada  eksperimentator  pita  nekoga,  ili  samog  sebe,  šta  mu  se  dešava 
u  mozgu  kada  razmišlja  o  »kravi«,  pojam  lebdi  u  praznom  prostoru 
čisto  slučajnog  konteksta,  a  rezultat  će  biti  odgovarajuće  ćudljiv.  Ali, 
ako  se  isti  taj  čovek  upita  kakva  je  razlika  između  domaće  krave  i 
slonice  ili,  pak,  kako  krave  mogu  da  utiču  na  automobilski  saobraćaj 
u  Indiji,  slika  počinje  da  se  izoštrava.
Promenljivost  značenja  reči  postaje  neprijatno  jasna  kada  re­
cimo  nesnalažljiv  nastavnik  zada  učenicima  da  potraže  neke  izraze 
u  rečniku,  pa  da  onda  sastave  rečenice  koje  će  sadržati  te  reči.  Džems 
Diz  navodi  kakve  je  rezultate  postigao  jedan  učitelj  primenjujući  ovaj 
postupak  u  radu  sa  dvanaestogodišnjim  učenicima  na  času  engleskog 
jezika.  On  im  je  zadao  da  upotrebe  englesku  reč  chaste  (čestit).  Jedan 
učenik  pronašao  je  da  chaste  znači  jednostavan,  pa  je  sastavio  reče­
nicu  »The  amoeba  is  a  chaste  animal«,  što  u  normalnoj  jezičkoj  upo­
trebi  može  da  znači  samo  »Ameba  je  čestita  životinja«.  Drugi  su, 
opet,  upotrebili  reč  kao  sinonim  za  neuprljan  ili  čist,  pa  su  napisali: 
»The  milk  was  chaste«  (mleko  je  bilo  čestito)  ili  »The  plates  were 
still  chaste  after  much  use«  (Tanjiri  su  bili  čestiti  i  posle  duge  upo­
trebe).  Ove  zanimljive  besmislice  nastale  su  zato  što  je  učitelj  pri­
silio  učenike  da  uzmu  neka  značenja  jednog  pojma  bez  ikakvog  kon­
teksta.  Reči  u  rečniku  upućuju  prosto  na  zbir  značenja,  koja  ne  mogu 
tačno  da  se  upotrebe  ako  se  ne  zna  kontekst  u  koji  spadaju.  Čim 
se  pojam  stavi  u  iskaz  koji  ima  smisla,  kontekst  će  se  usredsrediti 
na  odgovarajuća  značenja.  Definicije  su  naročito  korisne  pri  utvrđi­
vanju  značenja  jednog  pojma  tako  što  se  učvršćuju  za  mrežu  odnosa. 
Svakako,  čak  ni  definicije  ne  učvršćuju  značenje  pojma  »kao  takvog« 
već  samo  u  odnosu  na  određen  pojmovni  okvir.  Zoološka  definicija 
krave  ima  malo  veze  sa  boginjom  Hator  ili  sa  slikom  Žana  Dibifea, 
Krava  sa  nežnim  nosem.
Pošto  se  svaki  verbalni  pojam  vezuje  za  jedno  od  svojih  poseb­
nih  značenja  pomoću  iskaza,  definicije  ili  nekog  drugog  konteksta  u 
kome  je  upotrebljen,  njegova  vizuelna  priroda  ne  razlikuje  se  u  na­
čelu  od  likovnog  prikaza  u  crtežu  ili  slici.  Istina,  deo  pojma  koji  oko 
neposredno  može  da  vidi  ograničava  se  u  verbalnom  prikazu  na  go­
tovo  potpuno  proizvoljan  znak  ili  splet  znakova  dok  vidljiva  slika 
sadrži  više  elemenata  likovnog.  Ali,  radi  se  samo  o  razlici  u  stepenu 
između  verbalnog  pojma  ležeći  akt  i  vajarskog  delà  koje  predstavlja 
taj  siže.  Oba  opažaj a,  i  reči  i  bronza,  zastrta  su  mentalnim  asocija­
cijama  koje  prevazilaze  ono  što  se  neposredno  opaža.  Bronzana  figura 
je  naravno  mnogo  specifičnija,  te  mnogo  jače  ograničava  oblast  mo­
gućnih  značenja.  Ona  je  mnogo  manje  prilagodljiva.  Slike  i  skulpture 
ne  mogu  tek  tako  lako  da  se  stope  u  novu  celinu  kao  što  to  može 
da  se  radi  sa  rečima  ili  ideogramima.  Na  slikovnim  montažama  vide
206


se  šavovi,  dok  se  likovi  proizvedeni  rečima  slivaju  u  jedinstvene 
celine.  Oblici  i  boje  u  likovnoj  umetnosti  obrazuju  naročite  kompo­
zicije,  koje  sačinjavaju  umetničko  kazivanje.  Nasuprot  tome,  oblici 
verbalnog  jezika  napravljeni  su  za  masovno  pobuđivanje  likova,  čija 
osobenost  posredno  nastaje  kombinovanjem  standardizovanih  naziva.
207


14.  UMETNOST  I  MIŠLJENJE
Mišljenje  počiva  na  likovima,  a  likovi  sadrže  misao.  Stoga,  vi- 
zuelne  umetnosti  su  pravo  mesto  za  vizuelno  mišljenje.  Ovo  treba  da 
se  pokaže  na  nekoliko  primera.
Možda  će  se  činiti  prekomemo  jednostranim  ako  se  umetnost 
posmatra  kao  forma  vizuelnog  mišljenja.  Umetnost  ispunjava  druge 
zadatke,  koji  se  često  smatraju  kao  najvažniji.  Ona  stvara  lepotu, 
savršenstvo,  sklad,  red.  Ona  čini  vidljivim  stvari  koje  su  nevidljive, 
ili  nepristupačne  ili  su,  pak,  rođene  od  mašte.  Ona  daje  oduška  zado­
voljstvu  ili  nezadovoljstvu.  Ništa  se  od  toga  ovde  ne  poriče;  ali,  da 
bi  se  ispunili  takvi  zadaci,  mora  da  se  obavi  podosta  vizuelnog  miš­
ljenja.  Stvaranje  lepote  postavlja  probleme  odbira  i  organizacije. 
Slično  tome,  učiniti  jedan  predmet  vadljivim  znači  zhvatiti  njegove 
suštinske  crte;  ne  može  se  naslikati  ni  mir,  ni  neki  egzotičan  predeo 
niti  pak  neki  bog,  a  da  se  karakter  teme  likovno  ne  razjasni.  A  kada 
Paul  Kle  (Klee)  piše  u  svom  dnevniku:  »Stvaram  pour  ne  pas  pleurer 
(da  ne  bih  plakao);  to  je  prvi  i  poslednji  razlog«,  očigledno  je  da 
su  Kleovi  crteži  i  slike  mogli  da  posluže  tako  vtelikom  umetniku  i 
mudrom  čoveku  kao  zamena  za  plakanje  samo  time  što  su  mu  raz­
jasnili  šta  to  u  ovom  životu  ima  da  se  oplakuje  i  kako  sa  tim  stanjem 
stvari  i  uprkos  tome  može  da  se  živi.
Obrnuto,  neki  ciljevi  koji  se  pripisuju  umetnosti  jesu  sredstva 
koja  omogućuju  vizuelno  mišljenje.  Lepota,  savršenstvo,  harmonija, 
red,  zaista  služe  za  to  da  nam  podare  osećanje  prijatnosti  na  taj  način 
što  nas  premeštaju  u  svet  koji  odgovara  ljudskim  potrebama;  ali,  oni 
su  takođe  neophodni  uslovi  da  bi  se  saznajno  kazivanje  izrazilo  jasno, 
koherentno,  shvatljivo.  Estetska  lepota  je  izomorfna  usaglašenost  iz­
među  onoga  što  je  rečeno  i  kako  je  rečeno.
MIŠLJENJE  U  DEČJIM  CRTEŽIMA
Ako  želimo  da  pratimo  vizuelno  mišljenje  u  likovnim  prikazi­
vanjima,  moramo  da  potražimo  dobro  strukturisane  oblike  i  odnose 
koji  karakterišu  pojmove  i  njihove  primene.  Oni  se  mogu  naći  u  ra­
nim  fazama  duhovnog  razvitka,  na  primer  u  dečjim  crtežima.  Ovo 
je  stoga  što  mladi  um  barata  jednostavnim  formama,  koje  se  lako 
razlikuju  od  složenosti  predmeta  koji  prikazuju.  Svakako,  deca  često 
daju  samo  grubo  približne  oblike  i  prostorne  odnose  koje  nameravaju 
da  prikažu,  zato  Što  im  posao  tehnički  još  ne  ide  od  ruke  kako  valja 
ili  što  još  nisu  isprobala  izražajne  mogućnosti  dobro  građenih  formi. 
Takođe,  deca  crtaju  i  slikaju  i  modeluju  ne  samo  iz  razloga  koji 
nas  ovde  posebno  zanimaju.  Ona  vole  da  naprežu  i  vežbaju  mišiće,
208




Dostları ilə paylaş:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə