Bojan [optrajanov

¾  po zavr{uvaweto na reakcijata, katalizatorite ostanuvaat hemiski neizmeneti, a i koli-
~estvata im se ednakvi so onie pred reakcijata, no toa ne zna~i deka katalizatorite ne 
u~estvuvaat vo reakciite {to gi kataliziraat (za ova vidi podolu);  
¾  katalizatorite ne mo`e da predizvikaat reakcii {to se nevozmo`ni, no mo`e da gi zabrzaat 
(po nekoga{ i za stotici, pa i milioni pati) reakciite koi, bez prisustvo na katalizatori 
bi se odvivale bavno; 
¾  katalizatorite ne mo`e da ja izmenat sostojbata na ramnote`a do koja doveduvaat povratnite 
reakcii, no mo`e da ovozmo`at vakvata sostojba brgu da se postigne; 
¾  mali koli~estva katalizatori mo`e da kataliziraat reakcii vo koi golemi koli~estva 
reaktanti hemiski }e se transformiraat; 
¾  katalizatorite se odlikuvaat so specifi~nost koja mo`e da se dvi`i me|u dve krajnosti – 
katalizatorot da katalizira golem broj reakcii na razli~ni reaktanti
*
 ili toj da bide 
celosno specifi~en, t.e. da katalizira samo edna opredelena reakcija na samo edni 
reaktanti
†
; 
¾  vo slu~aite na homogena kataliza, pri pogolema koncentracija na katalizatorot doa|a do 
pogolemo zgolemuvawe na brzinata na reakcijata, a kaj procesite na heterogena kataliza 
vlijanie ima goleminata na povr{inata na katalizatorot. 
Kako {to gleda{: 
x katalizatori se supstanci koi{to, izmenuvaj}i go patot na reakcijata, doveduvaat do nejzino 
zabrzuvawe, a na krajot na reakcijata izleguvaat hemiski i koli~inski neizmeneti; 
x vo zavisnost od toa dali reaktantite i katalizatorot se ili ne se vo ista faza, 
kataliti~kite reakcii mo`e da bidat reakcii na homogena ili na heterogena kataliza; 
x postojat nekolku mnogu va`ni zaedni~ki karakteristiki na katalizatorite. 
Kataliza so enzimi; fotohemiski reakcii 
Kataliti~ki se i mnogu reakcii {to se slu~uvaat vo `ivite organizmi. Tuka, kako nekoj vid 
biokatalizatori, deluvaat supstanci {to se vikaat enzimi. Taka, postoeweto vo krvta na eden 
enzim (peroksidaza) ja zgolemuva brzinata na reakcijata na razlo`uvawe na vodorod peroksid za 
okolu 1,5 · 10
12
 pati (t.e. 1 500 000 000 000 pati). 
Postoeweto i dejstvuvaweto na enzimite se bitni za pravilnoto funkcionirawe na organiz-
mite. Taka, sintezata na proteinite (belkovinite) e nevozmo`na bez dejstvuvaweto na enzimi. 
Pri naru{uvawe na funkciite na enzimite, doa|a do naru{uvawe na nekoi `ivotno va`ni pro-
cesi, pa i do smrt na organizmot. 
Enzimite se proteini obrazuvani od makromolekuli ~ii razmeri se me|u onie na obi~nite 
molekuli ili joni i agregatite od vakvi ~esti~ki (cvrstite supstanci). Tokmu zatoa, katalizata 
so enzimi ima karakteristiki {to ja pribli`uvaat i do homogenata i do heterogenata kataliza. 
                                                           
*
 Takvi se, da re~eme, vodorodnite joni, koloidnata platina i nekoi drugi. 
†
 Vakvi se nekoi enzimi za ~ie dejstvo }e stane zbor podolu. 
 
108

---

Ponekoga{, dejstvuvaweto na enzimite e nevozmo`no ili e zna~itelno ote`nato dokolku ne se 
prisutni supstanci {to se vikaat koenzimi. 
Najgolemiot del od enzimite se odlikuvaat so izvonredna specifi~nost – tie mo`e da 
dejstvuvaat ili samo vrz edna supstanca (niven supstrat), kataliziraj}i samo edna reakcija ili 
toa da go pravat na nekolku strukturno bliski supstrati, kataliziraj}i edna ili nekolku sli~ni 
hemiski reakcii. So drugi zborovi, enzimot i supstratot se odnesuvaat kako patent-klu~ i 
brava: klu~ot mo`e da otklu~i samo edna brava
*
.  
Vo molekulata na enzimot postoi del koj e 
strukturno sli~en so gradbata na supstratot vrz 
koj dejstvuva enzimot. Tokmu vo toj del se 
vgraduva supstratot koj so enzimot obrazuva nekoj 
vid kompleks vo koj doa|a do preureduvawe na 
atomite i obrazuvawe na ~esti~ki od produktite. 
Ovie ~esti~ki potoa se oddeluvaat od enzimot, 
ovozmo`uvaj}i toj da primi novi ~esti~ki od 
produktite (sl. 4.18). 
Taka, mali koli~estva enzim mo`e da ja katali-
ziraat soodvetnata reakcija kaj golemo koli-
~estvo supstrat i da ja zabrzuvaat taa reakcija i po stotici iljadi pati ili pove}e. Rezultat e – 
od pove}e mo`ni reakcii, so zabele`liva brzina da te~e samo edna. 
 
Sl. 4.18. Supstratot i enzimot strukturno se 
sovpa|aat 
Me|utoa, molekulite na enzimite imaat opredelena fleksibilnost i mo`e da si ja izmenuvaat 
formata. Na ovoj na~in mo`e da se objasni faktot {to nekoi enzimi ne se apsolutno specifi~-
ni, tuku mo`e da kataliziraat reakcii i kaj nekolku ili pove}e supstrati. 
Kako rezime, mo`e da se re~e deka 
x katalizata so enzimi ima karakteristiki i na homogena i na heterogena kataliza; 
x golem del od enzimite poka`uvaat izvonredna specifi~nost; 
x mali koli~estva enzimi mo`e mo{ne zna~itelno da ja nagolemat brzinata na reakcijata. 
Kataliti~ki mo`e da dejstvuva i svetlinata – pod nejzino dejstvo reakcijata da zapo~ne, a potoa 
samata natamu da se odviva. Vakvite reakcii se vikaat fotokataliti~ki. Fotokataliti~kite 
reakcii se eden od dvata glavni vida na reakcii koi se slu~uvaat pod dejstvo na svetlinata. 
Drugiot vid fotohemiski reakcii se onie {to se vikaat fotoliti~ki. Vo ovoj slu~aj, apsorbi-
raweto na svetlinata gi pretvora ~esti~kite od reaktantite vo ~esti~ki od produktite (ili od 
nekoj od me|uproduktite) na hemiskata reakcija. Taka, svetlinata pretstavuva svoeviden reak-
tant. 
Inaku, si pomislil li kako bi izgledala Zemjata koga fotohemiski reakcii ne bi se slu~uvale? 
Rastenija ne bi mo`elo da ima: nivnoto postoewe e svrzano so procesot na fotosinteza – reak-
cija vo tekot na koja od jaglerod dioksid i voda se dobivaat jaglehidrati i se osloboduva 
                                                           
*
 Mo`e da si zamislime deka enzimot e klu~, otklu~uvaweto e kataliziraweto na opredelena reakcija, a brava e 
supstratot. 
 
109

---