Bojan [optrajanov

zboruvame za alotropski modifikacii
*
. Bakminsterfulerenot, grafitot i dijamantot se 
alotropski modifikacii na jaglerodot. 
Da povtorime: 
x gradbenite edinki kaj supstancite se svrzani edni so drugi;  
x koga postoi samo eden vid gradbeni edinki, zboruvame za ~ista supstanca; 
x koga ~istata supstanca e obrazuvana od eden vid atomi, taa e prosta supstanca, a vo 
sprotiven slu~aj se raboti za soedinenie; 
x koga dve ili pove}e prosti supstanci se razlikuvaat po svojata gradba, zboruvame za 
alotropski modifikacii. 
 
 
                                                           
*
 Ponekoga{ alotropskite modifikacii se smetaat za razli~ni formi na ista supstanca. 
 
15

---

 
1.2. JAZIKOT NA HEMIJATA 
 
HEMISKI SIMBOLI I FORMULI 
Azbukata na hemijata 
Sredstvo za razbirawe me|u lu|eto se govorot i pismoto. Lu|eto zboruvaat na razli~ni jazici, a 
koga pi{uvaat, se razlikuvaat ne samo po jazikot, tuku i po azbukata {to ja koristat. Taka e i so 
hemi~arite i so onie {to se zanimavaat so hemija. Sepak, tie imaat i edna zaedni~ka azbuka  az-
bukata na hemiskite znaci (odnosno, hemiskite simboli) vo koja sekoj simbol e svoevidna bukva. 
Od ovie sli~ni “bukvi” se obrazuvaat i “zborovi”  hemiskite formuli. Bez ogled 
na toa na koj jazik e napi{an tekst vo vrska so hemijata, toj sodr`i ednakvi 
hemiski znaci, na ist na~in napi{ani hemiski formuli. Vo sekoj jazik (vidi go, 
desno, delot od edna japonska tablica na periodniot sistem) H e simbolot za 
vodorod i ne treba da se razbira soodvetniot jazik, za toa da se vidi. Voop{to ne e 
va`no {to ne gi razbirame japonskite oznaki pod simbolot na vodorodot. 
 
 
Hemiskite znaci se upotrebuvaat i na u{te eden drug na~in. Imeno, ako sakame da ozna~ime eden 
atom od vodorod }e go upotrebime pak simbolot H, a eden atom od kislorod }e go ozna~ime so O. 
Od ostatokot na tekstot treba da se razbere dali toa e oznaka za element ili za eden atom od toj 
element.  
Simbolite se izvedeni od latinskite nazivi na elementite
*
 i zadol`itelno ja sodr`at prvata 
bukva od nazivot. Na primer, od latinskiot naziv za vodorodot (hydrogenium) doa|a simbolot H, 
od latinskoto ime na kislorodot (oxygenium) poteknuva hemiskiot znak O itn. Koga ima pove}e 
elementi ~ii latinski nazivi po~nuvaat so ista bukva, pokraj prvata, se zema u{te nekoja 
karakteristi~na bukva. Toa mo`e, no ne mora da bide vtorata bukva od latinskiot naziv. Taka, od 
nazivot helium doa|a simbolot He, od nazivot holmium  znakot Ho, od latinskoto ime za `iva-
ta  hydrargirum (hidrargirum) se izveduva simbolot Hg vo koj, kako {to se gleda, ne e zemena 
vtorata, tuku duri sedmata bukva.  
Vnimavaj: samo prvata bukva od hemiskiot simbol e golema
†
 i ova treba sekoga{ da se ima predvid za da ne 
se sozdade zbrka. Taka, hemiskiot znak za kobalt e Co, a CO ozna~uva  jaglerod monoksid!  
Sè do relativno neodamna, hemiskite simboli sodr`ele ili edna ili dve bukvi. Me|utoa pred 
nekolku godini napraven e dogovor deka nazivite na elementite ~ie dobivawe ne e potvrdeno 
treba da se obrazuvaat na sistematski na~in, od korenite na latinskite i gr~kite zborovi {to 
                                                           
*
 Prifatenite makedonski i latinskite nazivi na dosega poznatite hemiski elementi, zaedno so nivnite simboli, se 
dadeni vo Prilogot A4. Nabroeni se elementite do kopernikium. Site naredni elementi }e imaat nazivi i simboli koi 
se dobieni na sistematski na~in (vidi podolu).  
†
 Se razbira, ako hemiskiot simbol se sostoi od samo edna bukva, ovaa }e se pi{uva kako golema. Taka, hemiskiot znak za 
kislorod e O, a ne o! 
 
16

---

gi ozna~uvaat cifrite vo redniot (atomskiot) broj (vidi ja tabelata podolu). Poradi toa {to 
atomskite broevi na ovie elementi se tricifreni, i hemiskite simboli za niv }e sodr`at po 
tri bukvi. 
Otprvin prv takov element bil onoj so reden broj 104 i toj go dobil nazivot unnilkvadium. 
Otkako bilo potvrdeno deka elementite so redni broevi od 104 do 111 se navistina dobieni, 
nivnite dotoga{ni nazivi i simboli bile zameneti so novi: raderfordium  (Rf),  dubnium  (Db), 
siborgium  (Sg),  borium  (Bh),  hasium  (Hs),  majtnerium  (Mt),  darm{tatium  (Ds) i rendgenium 
(Rg). Vo 2010 godina, za elementot so reden broj 112 zvani~no e prifaten nazivot kopernikium 
(copernicium)  so simbol
 
Cn. Zasega simboli od po tri bukvi imaat elementite so reden broj 113 
ili pogolem. 
Zna~i:  
hemiskite znaci (simboli) se kusi i me|unarodni oznaki za hemiskite elementi ili za atomite 
na elementite; simbolite se izvedeni od latinskite nazivi na elementite i sodr`at edna, dve 
ili tri bukvi od koi samo prvata e golema. 
Pri  ~itaweto na hemiskite znaci, oddelno se izgovara (spored nejziniot naziv vo latinicata) 
sekoja bukva od simbolot. Taka, simbolot na hlorot (Cl) se ~ita ceel, onoj na natriumot (Na) se 
~ita  ena, dodeka simbolot Si (hemiskiot znak na siliciumot) se izgovara esi. Sli~no se 
postapuva i so drugite hemiski znaci.  
 
Cifra 
Naziv 
Simbol
Cifra 
Naziv 
Simbol 
1 
un 
u 
6 
heks 
h 
2 
bi 
b 
7 
sept 
s 
3 
tri 
t 
8 
okt 
o 
4 
kvad 
q 
9 
en 
e 
5 
pent 
p 
0 
nil 
n 
Osven kaj elementite so reden broj 113 i pogolem, nema drug na~in da gi nau~i{ hemiskite simboli, osven da gi zapomni{. 
Ova mo`e da go napravi{ sam (upotrebuvaj}i na~in koj najdobro ti odgovara) ili zaedno so nekoj drugar ili drugarka. 
Seriozno predupreduvawe: simbolot na natriumot ne smee da se ~ita na, onoj na siliciumot ne smee da se 
izgovara si, a onoj na `elezoto pri ~itaweto ne e fe, tuku ef
–
e!  
Taka, na krajot na krai{tata, 
simbolite na elementite (barem na onie {to po~esto se sre}avaat) mora da se zapomnat. 
 
17

---