Bojan [optrajanov

~inot na opredeluvawe na valentnosta na ovoj na~in podobro se gleda od tablicata dadena 
podolu. 
Formula  
na oksidot
 
Valentnost na 
elementot E
 
Formula  
na oksidot
 
Valentnost na 
elementot E
 
E
2
O
 
1
 
E
2
O
5
 
5
 
EO
 
2
 
EO
3
 
6
 
E
2
O
3
 
3
 
E
2
O
7
 
7
 
EO
2
 
4
 
EO
4
 
8
 
I taka, 
valentnosta mo`e da se opredeluva i vo odnos na kislorodot i toa vrz osnova na formulata na 
oksidot (ili – na eden od oksidite) na dadeniot element. 
Opredeluvaweto na valentnosta vo odnos na kislorodot go olesnilo, no ne go re{ilo problemot 
vo vrska so opredeluvaweto na valentnosta. Osobeno komplicirani bile problemite kaj organ-
skite soedinenija. Taka, kako {to si u~el, jaglerodot e ~etirivalenten vo site organski soedi-
nenija, nezavisno od toa dali se raboti, da re~eme, za metan (CH
4
), za butan (C
4
H
10
) ili za etin 
(C
2
H
2
).  
Me|utoa, do zaklu~ok za ~etirivalentnosta  na jaglerodot vo site organski soedinenija ne 
mo`e da se dojde na nieden od dvata gorni na~ina. Imeno, ako valentnosta bi se opredeluvala vo 
odnos na vodorodot, valentnosta na jaglerodot vo metanot bi bila 4, no vo butanot valentnosta 
bi bila 2,5 (~etiri atoma od jaglerod se svrzani za deset atoma od vodorod), a vo etinot taa bi 
bila ednakva na eden. Od druga strana, jaglerodot obrazuva samo dva oksida  CO i CO
2
, taka {to 
valentnost (vo odnos na kislorodot) ednakva na eden ne doa|a predvid. Za valentnost, pak, 
koja{to ne bi bila cel broj voop{to i ne mo`e da se zboruva vo ramkite na gornite definicii
*
.  
Vsu{nost, i ~etirivalentnosta na atomite od jaglerod i valentnosta na drugi elementi mo`e da 
se opredeli ako 
pod  valentnost go podrazbirame brojot na he-
miski vrski {to gi obrazuva eden atom. 
 
   
    
Sl. 1.13. Kon definicijata za valentnost: modeli 
za gradbata na molekulite na voda (levo) i na 
vodorod peroksid (desno) 
Taka, valentnosta na kislorodot e ednakva na 2 i 
vo vodata (kade {to eden atom od kislorod e 
svrzan so dva atoma od vodorod) i vo vodorod pe-
roksidot (H
2
O
2
) kade {to sekoj atom od kislorod 
e svrzan so eden atom od vodorod i so drugiot atom 
od kislorod. Vrz osnova na pogore dadenata defi-
nicija, atomite od elementarniot vodorod
†
 (koga 
                                                           
*
 Drugi sli~ni primeri mo`e{ i samiot da najde{.  
†
 T.e. prostata supstanca vodorod, odnosno divodorodot. 
 
22

---

ovoj se nao|a vo gasovita sostojba) se ednovalentni zatoa {to gasovitiot vodorod e obrazuvan od 
dvoatomski molekuli vo koi sekoj od vodorodnite atomi e svrzan so drugiot so edna vrska). Od 
sli~ni pri~ini, za gasovitiot kislorod, pak, mo`e da se smeta deka e dvovalenten.  
Ponatamu nie }e ja polzuvame ovaa definicija za valentnost na atomite od elementite (odnosno 
na samite elementi), makar {to postojat slu~ai kade {to i ovaa definicija ne zadovoluva i mo-
ra da bide i natamu uto~neta. Zasega nie toa nema da go pravime. 
Poimot za valentnost mo`e da se pro{iri i na atomski grupacii. Taka, grupacijata SO
4
 vo 
sulfurnata kiselina e dvovalentna poradi toa {to e svrzana, so po edna vrska, za dva vodorodni 
atoma. Vakva e valentnosta na SO
4
  grupacijata i kaj site soli na sulfurnata kiselina (sul-
fatite). Sli~no na toa, grupacijata NO
3
 e ednovalentna
*
, a takvi se i metilnata (CH
3
) ili 
etilnata (C
2
H
5
) grupa.  
Vnimavaj: grupaciite za koi{to pogore se zboruva ne se molekuli! 
Vo sekoj slu~aj, treba da zapomni{, 
mo`e da se zboruva za valentnost na atomi i elementi, no i na atomski grupacii. 
Valentnosta na ist element mo`e da bide razli~na 
Bez ogled na toa kako e opredelena, nekoi elementi imaat postojana valentnost, ednakva vo 
site soedinenija. Drugi elementi, pak, mo`e da obrazuvaat pove}e od eden oksid. Vo takov slu~aj, 
zboruvame za promenliva valentnost na elementot (odnosno, na negovite atomi). Vaka e kaj 
sulfurot (toj obrazuva oksidi so formuli SO
2
 i SO
3
) ili azotot (formulite na oksidite na 
azotot
†
 se N
2
O, NO, N
2
O
3
, NO
2
 i N
2
O
5
). Kako {to se gleda, sulfurot vo odnos na kislorodot mo`e 
da bide ~etirivalenten ili {estvalenten, a azotot mo`e da ima valentnost 1,  2,  3,  4 ili 5. 
Promenliva valentnost imaat i nekoi metali (na primer, `elezoto), dodeka drugi imaat 
postojana valentnost (natriumot e, da re~eme, sekoga{ ednovalenten, a kalciumot  dvova-
lenten). Vodorodot vo site soedinenija {to gi obrazuva e ednovalenten, a kislorodot prakti~no 
sekoga{ mo`e da go smetame za dvovalenten
‡
. Vo site svoi soedinenija, fluorot e ednovalenten.  
Za ozna~uvawe na valentnosta se koristi rimski broj napi{an nad simbolot na elementot. Taka, 
mo`e da se napi{e  
II
2
FeCl ili  
III
3
FeCl
Treba, zna~i, da zapomni{: 
valentnosta na eden element mo`e da bide ili postojana (t.e. ednakva vo site negovi 
soedinenija) ili promenliva (t.e. razli~na vo razli~ni soedinenija).  
                                                           
*
 Vakva grupacija e prisutna kaj azotnata kiselina i kaj nejzinite soli  nitratite. Vo posledniov slu~aj, grupacijata 
NO
3
 pretstavuva negativno naelektriziran jon (nitraten jon).  
†
 Pokraj nabroenite, postoi i oksid so formula N
2
O
4
. 
‡
 Vakvata valentnost na kislorodot e opredelena vo odnos na vodorodot.  
 
23

---