Buxoro davlat universiteti

3.1 Nukleozidlar 

 

Nukleotid strukturasiga azot asosi (A), uglevod qoldig`i (U) va fosfat kislota 

kiradi. Uch komponentli molekulada  ular A-U-F  tartibida joylashgan lar.Bu tartib 

nukleotidni    ikki  xil  gidroliz  qilish  bilan    aniq  tasdiqlanishi  mumkin.  Birinchi 

gidrolizda  uglevod  bilan  fosfat  kislota  orasidagi  bog`  uzilib,  azot  asosi  va  

uglevoddan  iborat    glikozid(nukleozid)  hosil  bo’ladi.  Ikkinchi  xil  gidrolizda  azot 

asosi    erkin  holda  ajralib    uglevod  bilan    fosfat  kislotadan  iborat    monosaxarid-

fosfat hosil bo`ladi [9]. 

                                  

                                Nukleotid 

 

 

 

Azot asosi 

────────   

 Uglevod

   ──────  

 Fosfat 

 

 

Nukleozid 

                                                        

Uglevod

   

fosfat   

                        

 

DNK  nukleotidi    tarkibida  azot  asoslari  va  uglevod    komponentlaridagi 

atomlarni aniq belgilash maqsadida dezoksiriboza molekulasidagi uglerod atomlari 

nomerlari  ustiga  shtrix  qo`yiladi.  Nukleozidlar  tarkibidagi  azot  asosi    nomiga 

qarab,  DNK  da  uchraydigan  dezoksiribozonukleotidlar  dezoksiadenozin,  dezoksi-

guanozin,  dezoksisitidin  va timidin  deb ataladilar.  Timidin nomiga  dezoksi  old 

qo’shimchasining  yo’qligiga sabab, timidin riboza bilan nukleotid hosil qilmaydi. 

DNK  nukleozidi  molekulasidagi  uglevod   dezoksiriboza   o`zini  1

1

    uglerod 

atomi bilan purin  asoslarining 9, pirimidin asoslarining 1-azotiga birikkan bo`ladi. 

Uglevod  komponenti  bilan    azot  asos  o`rtasida  bog’    hosil  bo’ladi  Bu  bog’  β  - 

---

 

31 

glikozid bog’ deyiladi. Uglevod qoldig’ining tabiatiga qarab nukleozidlar  ribonuk-

leozidlar va dezoksiribonukleozidlarga bo’linadi. Glikozidlar bo`lgan  nukleozidlar  

kuchsiz    ishqoriy    muhitda    gidrolizla-nadi.    Purinli    nukleozidlar    juda  oson  

gidrolizlangan    holda    pirimdinli    nikleozid-lar  faqat  kuchli  kislotali  muhitda    va 

qizdirilganda    gidrolizlanadi  xolos.  Minor  asoslari  ham  dezoksiriboza  bilan  N-

glikozid  tarzida  birikib    minor  nukleozidlarni  hosil  qiladi.    Inson  va  hayvon 

to`qimalarining    hujayralarida,    shuningdek  nuklein    kislotalar    tarkibiy  qismlari 

bo`lmagan  nukleozidlar    erkin  holda  saqlanadi.    Bu  nukleozidlar    antibiotik  

faollikka  ega bo`lib,  yangi paydo bo`lgan  xavfli  o`smalarni davolashda ularning 

ahamiyati tobora ortib bormoqda. 

Hozirgi  vaqtda    mikroorganizmlar,  shuningdek  o`simlik    va  hayvon 

to`qimalaridan ajratib olingan  nukleozidlar soni  bir necha  o`nlarga yetdi.