Buxoro davlat universiteti



Yüklə 0,85 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə19/23
tarix20.04.2022
ölçüsü0,85 Mb.
#85755
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23
O`zbekiston respublikasi oliy va o`ta maxsus ta`lim vazirligi
Badmayeva modifikatsiyasi, Badmayeva modifikatsiyasi, 10-MAVZUTa’limni tashkil etish shakllari va turlari
                                       

                                   


 

48 


4.2   Replikatsiya –genetik  axborotni o’tkazish usuli 

 

Uotson  va  Krikning  gipotezasiga  asosan  DNK  qo’sh  spiralining  har  bir 

zanjiri komplementar qiz zanjirlar hosil qilishda qolip (matritsa) vazifasini o’taydi. 

Bunda ona DNK gacha o’xshash 2 ta 2 zanjirli qiz DNK molekulasi hosil bo’ladi, 

har  bir  molekulasi  1  ta  o’zgarmagan  ona  DNK  zanjirini  saqlaydi.  Uotson  –Krik 

gipotezasi  Met  Mezelson  va  Franklin  Stal  tomonidan  1957-yilda  bajarilgan 

tajribalar bilan tasdiqlangan. 

 

    



5 - rasm. Replikatsiya –genetik  axborotni o’tkazish usuli 

 

 Tekshirish  natijalari  shuni  ko’rsatadiki,  Uotson  va  Krik  gipotezasiga  to’la 



rioya  qilgan  holda har  bir  qiz  DNK  dupleksi hujayraning  2 ta  ko’payish  siklidan 

keyin  bitta  ona  zanjir,  bitta  yangi  hosil  bo’lgan  DNK  qiz  zanjirini  saqlar 

ekan.Replikatsiyaning  bunday  mexanizmini  konservativ  replikatsiya  deb 

ataladi,chunki  har  bir  qiz  DNK  da  faqat  bitta  ona  zanjir  saqlangan.  DNK  

replikatsiyasini  yarim  konservativ  mexanizmi  ichak  tayoqchalari  ustida  olib 

borilgan tajribalarda tasdiqlandi. E coli kulturasi avlodlari bir-biridan azot manbai 




 

49 


15

N

15



NH

4

  Cl  li  muhitda  o’stiriladi.  Natijada  E  soli  hujayralari  tarkibiga  kiradigan 



barcha  azot  saqlovchi  moddalar  odatdagi 

14

N



     

saqlaydigan  DNK  tarkibida 

15



saqlaydigan DNK ga nisbatan katta zichlikka ega bo’ladi va uni saqlaydigan DNK 



ga  nisbatan  katta  zichlikka  ega  bo’lib,  bu  jarayonni  sentrifugalash  yo’li  bilan 

aniqlash mumkin.  DNK replikatsiyasi yarim konservativ mexanizmini isbotlovchi 

tajriba. Probirkada shtrixlab qo’yilgan joylar DNK ning sentrifugalashdan keyingi 

holatini  ko’rsatadi. 

15

N  –DNK  si    bor.  E  coli  nishonlanamgan  azot  (



14

NH

4



Cl)li 

muhitga  ko’chirib  o’tkazilsa  ,birinchi  avlod  hujayralari 

15

N-DNK    va   



14

N-DNK  


zichliklari  o’rtasidagi  oraliq  zichlikka    ega  bo’ladi:  ikkinchi    avlod  hujayralarida 

ikki xil –oraliq zichlikda va yengil  boladigan DNK (

14

N-DNK )  topiladi. Olingan 



natijalar  bitta  qiz  DNK  da  oltita  ta  ona  zanjir  ,  ikkinchi  DNKda  ikkita  yangi 

sintezlangan zanjirlar bo’lishi kerak deb hisoblangan  replikatsiyaning  konservativ 

usuli  inkor  qildi.  M.mezelson  va  F.Stal  tajribalari  replikatsiyaning  dispers    usuli 

tasodifan    bog’langan  qiz  DNK  da  qisqa  ona    zanjir  DNK,  yangi    zanjir  DNK 

bo’lishini ham inkor qilishga imkon berdi [10-12] . 

Eukariotik  DNK  replikatsiyasi  bir  vaqtda  juda    ko’p  nuqralarda      juda 

birdaniga  boshlanadi(ularning  soni    mingdan  ortiq    bo’lishi  mumkin).  Har  bir 

shunday  nuqtalardan  qarama-qarshi  tomonlarda    birdaniga  ikki  replikativ  ayri 

harakatlanadi,  buning  natijasida  eukariotik  xromosomaning  replikatsiyasi  bakte-

rioxromosomaga  nisbatan juda tez   sodir bo’ladi. 

Replikatsiyada  1956-yilda  Artur    Kornberg    tomonidan    ochilgan    ferment 

DNK  –  polimeraza   I  ishtirok etadi. U  DNK  zanjiri oxiriga   dezoksiribonukleotid 

qolkdiqlarini  ketma-ket  biriktirilishini  katalizlaydi,bir  vaqtda  neorganik  pirofosfat 

ajraklib chiqadi.  DNK ning sintezi  4 ta  dezoksiribonukleotid- trifosfatlar  bo’lgan 

taqdirdagina  amalga oshiriladi , agarda ulardan bittasi  bo’lmasa ham  sintez  sodir 

bo’lmaydi. Ferment 4 ta  dezoksiribonukleozid 5

1

- difosfat  yoki 5-monofosfatlarga  



almashtirlgan  vaqtda    ta’sir  etmaydi  .Shuningdek  ,ribonukleozid    5

1

-  trifosfatlar  



bilan ham  reaksiya ketmaydi. Mg

2+

 ionlarining bo’lishi shart.   




 

50 


DNK  polimiraza  yangi  dezoksiribonukleotidlarning    kovalent  bog’lanishini  

katalizlaydi,  u  α-fosfat  guruhning  erkin  3

1

  gidroksil  oxiriga    birikishi  orqali 



amalgam  oshiriladi:  demak  DNK  zanjiri  sintezi  5

1

-3



1

  yo’nalishida    amalga  

oshiriladi. DNK polimeraza ta’siri uchun qolip,tomizg’i  DNK bo’lishi shart . 

DNK  polimeraza  yangi  DNK  sintezini  tomizg’i  DNK  siz    amalga  oshira 

olmaydi.  U  majud  zanjirni  uzaytirishi  mumkin  va  faqat    matritsa  bo’lgan 

taqdirdagina o’z vazifasini bajardi. Nukleotidlar tomizg’i  zanjirga  qolip zanjirdagi 

nukleotidlar  ketma-ketliklar  Uotson  –Krikning  komplementarlik  qoidasiga  rioya 

qilgan tartibda birikadilar. Qolip zanjirning  qaysi qismida  timin joylashan bo’lsa, 

qiz  zanjirida    adenin  birikadi  va  aksincha,  xuddi  shu  yo’l  bilan  qolip  zanjirda 

guanin qoldig’i  bo’lsa, uning to’g’risiga  qiz zanjirda sitozin birikadi  va aksincha. 

Lekin hozirgi kungacha  replikatsiya jarayoni haqida to’liq aniq ma’lumotlar  

yo’q.  Replikatsiya    jarayoning    barcha  bosqichlari  juda  tez  va  o’ta    aniqlik  bilan 

kechadi.  20  ta  replikativ    ferment  va  omillardan  iborat  bo’lgan  kompleksni  DNK 

yoki replikaza sistemasi yoki replisoma  deb ataladi. 3 xil DNK – polimeraza-I, II, 

III mavzu  DNK zanjiri elongatsiyasiga asosan DNK polimeraza 3 javobgardir [5-

8]. 


DNK  polimeraza  1  va  DNKpolimeraza  III    uch  xil  fermentativ      faollikka 

qodirlar.  Polimeraz    faollikdan  tashqari  ular  5

1

→3

1



    va  3

1

→5



1

    ekzonukleaz  

faollikka  egadirlar,  ya’ni  ular  DNK    oxiridan    nukleotidlarni      uzib    tashlashlari  

mumkin. DNK  polimirazi II  ning  vazifsi hali ma’lum  emas. Replikatsiy davrida   

hosil  bo`lgan DNK ning ko`p qismi bo`lakchalar holatida bo`ladi. Bu bo`lakchalar 

okazaki  fragmentlari  deb   yuritildi va 1000-2000  nukleotid  qoldiqlarini   o`zida 

saqlaydi.  Bu fragmentlar   uzlukli  replikatsiya  natijasida hosil bo`lib   keyinchalik   

bir-birlari    bilan    bog`lanadilar.  DNK  ning  bitta    zanjiri  uzluksiz  5

1

→3

1



   

yo`nalishida  replikatsiya  qilinadi,  ya’ni  replikativ  ayri  yo`nalishi    bo`yicha,    bu  

zanjir boshlovchi  zanjir  deb  ataladi. Boshqa zanjir uzlikli, qisqa fragmentlar hosil 

qilib  sintezlanadi,  yani momerlarning  3

1

 oxiriga biriktiradi, yani   replikativ  ayri  




 

51 


yo`nalishga  qarama  –  qarshi    keyin  okozaki  fragmentlari  bir-birlari  bilan 

topoizomeraza fermenti yordamida tikiladi va ortda qoluvchi   zanjirni hosil  qiladi. 

Okozaki  fragmentlarining   sintezi  uchun  tomizg`I  sifatida  qolip DNK  ga  

komplimentar  bo`lgan      RNK  ning    kichik    bo`laklari      zarur.Bu    RNK      5

1

→3

1  



yo`nalishida ATF, GTF, STF, ITF   lardan  praymoza  fermenti   yordamida hosil  

bo`ladi. Odatda   RNK  -tomizg`i   bir  necha ribonukleotid  qoldiqlaridan  iborat  

bo`ladi.  Keyin      ularga  DNK    polemeraza      III  1000-2000    dezoksirubonikleotid  

qoldiqlarini  ulaydi   va   okazaki   fragmetini  hosil  qiladi ,  RNK  tomizg`i  DNK  

polemeraza  I  - ning  5’-3’  ekzonukliaza  faolligi  asosida uzib   tashlanadi   

Okozaki  fragmenti   ortda  qoluvchi  DNK zanjiriga DNK  ligaza    fermenti  

yordamida   birikadi,  reaksiya  ATF  ni  sarflash bilan  boradi, ya’ni  DNK -ligaza  

Okozaki    fragmentlarini  qolib  DNK  ga  komplementar  ravishda  bog`laydi.  Qo`sh 

spiralning    qayta    aylantirilishi  va  ikkala    zanjirning    bir-biri    bilan    qayta  

bog`lanib    olmasligi    uchun    ma’lum      masofada    ushlab    turilishi    bir    necha   

maxsus  oqsillar yordamida   amalga oshiriladi.  

Xelikaza    (helix  - spiral  )fermenti  DNK  ning  replikativ  ayri  yaqinidagi  

qisqa  bo`laklarini  yechib  beradi.  Buning  uchun  2ATF  gidrolizidan  hosil  

bo`ladigan    energiya  kerak.  Har  bir  ajralgan  zan  jirga  bir  malekula  DNK    ni 

bog`lovchi    oqsil    birikadi,  u  komplimentar  juftlar      hosil  bo`lishi    va  qayta     

zanjirlarning   birikishiga to`sqinlik   qiladi. Qisqa   ajralish ajralish  va  birikishlar    

DNK  gipaza   fermenti  yordamida sodir  bo`ladi u  xelikozaga replikatsiya uchun 

DNK  ni qayta aylantirishga    yordam  beradi . 

                    



 

52 



Yüklə 0,85 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə