Buxoro davlat universiteti



Yüklə 0,85 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə7/23
tarix20.04.2022
ölçüsü0,85 Mb.
#85755
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   23
O`zbekiston respublikasi oliy va o`ta maxsus ta`lim vazirligi
Badmayeva modifikatsiyasi, Badmayeva modifikatsiyasi, 10-MAVZUTa’limni tashkil etish shakllari va turlari
 


 

13 


Polinukleotid zanjiri uzun shoxlanmagan tuzilma hosil qilganidan   uning bir 

uchida  erkin  5

OH,  ikkinchi  uchida  erkin  3



  bo’ladi.  Polinukleotidlarda  mono-

nukleotidlarni  birin-ketin  kelishi  uning  birlamchi  strukturasini  tashkil  qiladi.  Uni 

belgilash juda  

ham  muhim  va  katta  qiziqish  tug’diradi,  chunki  nukleotidlarni 

nuklein  kislota  molekulasidagi    tartibi    kimyoviy  kod  bo’lib,  ularning  biologik 

funksiyasini aniqlaydi. 

 

RNKda  fosfodiefir  bog’lar  orqali  nukleotidlar  o’zaro  bog’langan  bo’ladi. 



RNKning  birlamchi  tuzilishida  nukleotidlar  o’zaro  bir-birlari  bilan  fosfat  kislota 

qoldiqlari  orqali  bog’lanib  zanjir  hosil  qiladi.  Uning  ikkilamchi  tuzilishida 

hujayraning  funksional  holatidan  kelib  chiqqan  holda,  speralsimon  yoki 

qavatsimon  zanjir  hosil  bo’ladi.  Speralsimon  holatni  molekula  ichidagi  vodorod 

bog’lar vujudga keltiradi.  

 

Hujayradagi RNK ning miqdori turli hujayralarda turlicha bo’lishi mumkin, 



bu  ko’proq  oqsil  sintezining  intensivligiga  bog’liqdir.  Uning  miqdori  umumiy 

hujayra massasining 5-10%ga teng. RNK barcha tirik organizmlarda  uchraydi. U 

faqat DNK li viruslarda uchramaydi. 



 

14 


RNKning  tarkibi  UMF,  SMF,  GMF  va  AMF  nukleotidlarining  o’zaro 

birikishidan  tashkil  topgan.  Ularda  o’zaro  nukleotidlar  3

!

-5

!



-tartibda  bog’lanadi. 

Ya’ni,  bir  mononukleotidning  5

!

-holatidagi      fosfat  kislotasi  qoldig’i  ikkinchi 



nukleotidning  3

!

-uglerodidagi-OH  guruhi  bilan  bog’lanadi  va  ikkinchi  mononuk-



leotidning  o’zi  yana  boshqa  uchunchi  mononukleotid  bilan  shunday  bog’lanish 

hosil  qiladi.  RNK  ning  DNKdan  farqi  shundaki,    uning  tarkibida  riboza  uchrasa, 

DNK  da  dezoksiriboza  uchraydi.  Bundan  tashqari  ularning  tarkibidagi  polinuk-

leotidlarda  ham  farq  bor.  DNK  molekulasidagi  timin  azotli  asosi  RNK  da  deyarli 

uchramaydi (DNK da ayrim viruslarda timin o’rniga uratsil uchrashi, shuningdek 

unda  oz  miqdorda  glyukoza  va  aminokislota  qoldig’i  bo’lishi  mumkin)  va  uning 

o’rniga DNK da umuman uchramaydigan uratsil bo’ladi. Ular orasidagi eng muhim 

farq  DNK  qo’shaloq  zanjir,  RNK  esa  oddiy  zanjirdan  tuzilganligidir.  Shuning 

uchun ham ular molekulyar massalari orasidagi farq DNK da ikki marta yuqoridir. 

RNK  asosan  hujayra  ribosomalarida  va  sitoplazmalarda  uchraydi.  U 

ribosomalar  tuzilishini  belgilaydi  va  oqsil  sintezida  ribosomalar  bilan  bog’lanib 

yaxlit  bir  majmua  shaklida  ishlaydi.  DNKdan  farq  qilib,  RNKning  tarkibi 

bajaradigan funksiyasiga qarab turli xil bo’lishi mumkin. Ular molekulyar massasi, 

nukleotit  tarkibi  va  funksiyasiga  qarab;  informatsion  RNK  (i-RNK),  ribosoma 

RNK (r-RNK) va transport RNK (t-RNK) ga bo’linadi.  

Informatsion  RNK  (i-RNK)  hujayra  butun  RNK  miqdorining  2-5  %  ni 

tashkil  qiladi.  DNK  dagi  informatsiyani  tashuvchi  bo’lgani  uchun  ham  unga 

informatsion  RNK  deb  yurutiladi.  Informatsion  RNK    matritsa  RNKsi  (mRNK) 

ham  deb  ham  ataladi,  bunga  sabab,  oqsil  sintezida  matrisa  (qolip,  andoza) 

vazifasini  o’taydi.  U  asosan  yadro  va  sitoplazmada  uchraydi  va  transkripsiya 

jarayonida  DNK  zanjirlaridan  birida  hosil  bo’lib,  uning  ayrim  bo’lagining 

nusxasini  tashkil  qiladi.  Biroq  uglevod  komponenti  bo’yicha  farq  qiladi 

(dezoksiriboza  o’rniga  riboza)  va  timin  o’rniga  uratsil  tutadi.  Informasion  RNK 

eng  uzun  RNK  bo’lib,  umri  juda  qisqadir.  U  yadroda  sintezlanib  sitoplazmaga 

o’tadi va ribosomaga o’rnashib olib oqsil sintezida matritsa vazifasini o’taydi. 



 

15 


Shuningdek,  i-RNK  dagi  nukleotidlar  qatorining  oqsil  molekulasidagi 

aminokislotalar  qatoriga  o’tishi,  ya’ni  nuklein  kislotadagi  axborotni  tegishli 

aminokislotalar qatori shaklida amalga oshirishi axborot o’qilishi deb ataladi. Har 

bir  i-RNK  turiga  maxsus  oqsil  to’g’ri  keladi.  Oqsillar  sintezining  ribosomada 

o’tishi  o’tgan  asrimizning  50-yillarida  aniqlandi.  Biroq  irsiy  belgilarni  DNK  dan 

ribosomaga ko’chirib o’tkazish i-RNK yordamida amalga oshirilishini 1961 yilda 

F.Jakob va J.Mano tamonidan e’lon qilindi.   

Ribosoma  RNK  (r-RNK)si hujayra  butun RNK  miqdorining 80-90% ni   va 

butun  oqsil  miqdorining  35%  ni  tashkil  qiladi.    U  ko’p  sondagi  nukleotidlardan 

iborat  (120  -  6000), molekulyar  massasi 0,5

.

10

6



-1,6

.

10



6

  ga  teng  va  r-RNKsi    juda 

ixcham kompak shaklda tuzilgan.  

Hujayrada  r-RNK    oqsillar  sintezi  va  ribosomalar  skeleti  tuzilishida 

qatnashadi.  Turli  organizmlardan  ajratib  olingan  ribosomalar  tarkibiga  r-RNK  S-

sidimentar  konstantasi  bo’yicha  farqlanadi.  5S-  r-RNK  da  120  mononukleotid, 

16S- r-RNK da 1542 va 23S- r-RNK da esa 2904 ta nukleotid tutadi. 

Transport  RNK  (t-RNK)  eng  kichik  RNK  bo’lib,  barcha  tirik  hujayralarda 

mavjud va oqsil sintezi uchun zarur komponentdir. Har bir hujayrada ma’lum bir 

aminokislota  uchun  kamida  bitta  spesifik  tRNK  mavjuddir.  Ular  sitoplazmada 

uchraydi  va  butun  RNK  ning  10-18%  ni    tashkil  qiladi  va  molekulyar  massasi 

23000-30000  ga  teg  bo’lib,  tarkibi  70-90  nukleotiddan  iborat.  Uning  birlamchi 

tuzilishidagi  nukleotidlar  qo’sh  asoslar  hosil  qilib  “beda  bargini”    eslatadigan 

ikkilamchi  tuzilishni  hosil  qiladi.  Uning  bu  tuzilishida  molekula  uchta  halqa  va 

qo’sh  asosdan  iborat  zanjirni  eslatadi.  Bunday  holatda  molekula  uch  qisimdan 

iborat bo’ladi. Uning birinchi uchi faollashgan aminokislotalarni biriktira oladigan 

aminosil  uchi  deyiladi.  Uning  II  halqasimon  uchida  antikodon  deb  ataladigan 

tripletlar joylashgan. Transport RNK sining antikodoni bilan  i-RNK matrisasidagi 

aminokislotalar 

kodoni 


mos 

kelganda 

aminoatsil 

uchidagi 

faollashgan 

aminokislotalarni polipeptid zanjiriga bog’laydi.       




 

16 


Bugunga  kelib  50  dan  ortiq  t-RNK  larining  tarkibi  aniqlangan.  Birinchi 

shunday t-RNK 1965 yilda  U.Xolli tomonidan aniqlangan. Hujayra yadrosida turli 

xil yuqori molekulyar RNK lar uchraydi. Viruslar RNKsi alohida guruhlarni tashkil 

qiladi  va  hujayra  RNK  laridan  farq  qiladi.  Ularning  molekulyar  massalari  ancha 

yuqori bo’lgani uchun ular genetik RNK lar ham deb ataladi. Tarkibida A, G, S va 

T  azotli  asoslarini  saqlovchi  dezoksiribonukleotidlar-dan  DNK  molekulasi  hosil 

bo’lgan. DNK barcha tirik organizmlarda va ayrim viruslarda mavjud bo’lib, irsiy 

axborotni  saqlash  va  avloddan-avlodga  o’tkazish  vazifasini  bajaradi.  DNK 

birlamchi  tuzilishida  ham  RNKdagi  singari  nukleotidlar  o’zaro  bir-birlari  bilan 

fosfat kislota qoldiqlari orqali bog’lanib, zanjir hosil qiladi. Uning tarkibida purin 

va  pirimidin  asoslarining  miqdori  o’zaro  teng  bo’ladi.  DNK  tarkibiga  juda  ko’p 

sondagi  (2

.

10

9



)  nukleotidlar  kiradi.  Har  bir  organizm  ma’lum  bir  takrorlanmas  

nukleotit tarkibiga ega. Uning tarkibi shu  organizm hujayrasida istalgan yoshda va 

istalgan fiziologik holatda o’zgarmasdir.  DNKning ikkilamchi tuzilishi 1953 yilda 

Uotson  va  Kriklarlar  tomonidan  tuzilish  modeli  orqali  ilgari  surilgan.  Ularning 

rengenostruktura  ma’lumotlarining  ko’rsatishicha,  DNK  molekulasining  fazoviy 

holati davriy takrorlanadi. U qo’sh speralsimon holatga ega bo’lgan polinukleotid 

zanjiridan  tashkil  topgan.  Molekulada  azotli  asoslar  speral  ichida  joylashsa, 

uglevod va fosfat kislota qoldiqlari esa speral tashqarisida joylashgan.  

 

Bugungi  kunga  kelib  aniqlanishicha  DNK  ning  bir  necha  konformatsiyalari 



mavjud.  DNK  suvli  eritmalarda  kristall  holatda  B-shaklda  bo’ladi.  Uning  bu 

shaklida molekulaning yo’g’onligi 2 nm, azotli asoslar orasidagi masofa 0,34 nm, 

molekula bir to’la o’ramining uzunligi 3,4 nm ga va bu o’ramdagi nukleotidlar soni 

10  taga  teng.  DNK  gidratlanish  darajasining  pasayishi  uning  A-konformatsiyaga 

o’tishini  ta’millaydi.  DNK  A-shaklida  qo’sh  asoslar  orasidagi    masofa  0,26  nm, 

molekula  bir  to’la  o’ramining  uzunligi  2,86  nm  ga  va  bu  o’ramdagi  nukleotidlar 

soni 11 taga teng. molekulaning A-shakldan B-shakilga va aksincha holatga o’tishi 

erituvchi tabiatiga bog’liq. Molekulaning bunday shakllarga o’tib turishiga sabab, 

DNK  qo’sh  zanjiridagi  azotli  asoslar  va  dezoksiriboza  halqasining  o’z 



 

17 


konformatsiyasini  o’zgartirishidir.  Bugungi  kunga  kelib  DNK  ning  Z-

konformatsiyasi  ham  aniqlangan.  Uning  Z-shakli  A-va  B-shakillaridan  farq  qilib 

ikkala zanjir faqat chap tomonga qarab o’ralgan bo’ladi.  

 

DNK qo’sh speralida bir zanjirdagi azotli asos komplementar holda q’o’shni 



zanjirdagi asos bilan bog’lanadi. Bunda doimo adeninga-timin(A-T) va sitozinga-

guanin (S-G) muvofiq keladi. Yuksak  hayvonlar va o’simliklar DNK si A-T turiga 

mansub  bo’lib,  ularda  A-T  juftligi  G-S  juftligidan  ko’pdir.  Zambrug’lar, 

bakteriyalar va suv o’tlarda G-S miqdori 28-70 % atrofida. Shuning uchun ularning 

DNKsi ko’pincha G-S turiga mansub bo’ladi.  

Bunda  birinchi  zanjirdagi  adenin  qarshisida  timin  va  sitozin  qarshisida 

guanin  joylashadi.  Shuning  uchun  ham  DNKda  purinli  va  pirimidini  asoslar 

miqdori  doimo  tengdir.  Hujayrada  DNK    juda  kompak  holda  taxlangani  uchun 

uchlamchi  tuzilishni  hosil  qiladi.  DNK  doimo  hujayra  yadrosida  joylashgandir. 

Uning molekulyar massasi juda yuqori, 10

7

-10


10 

ga teng. 

 

Nuklein  kislotalar  organizmda  eng  muhim  biologik  funksiyalarni  bajaradi. 



DNK  irsiy  informatsiyani  avloddan-avlodga  o’tkazishda  genetik  kod  vazifasini 

bajarsa,  RNK  oqsillar  sintezini  boshqaradi.  Organizm  va  hujayra  haqidagi  barcha 

informatsiyalar  hujayra  yadrosidagi  xromosoma  va  genlarda  kodlangan  bo’ladi. 

Irsiy  axborot  kodlangan  holdagi  nukleotidlar  to’plamidan  iboratdir.  DNK  turli 

oqsillar  tarkibi  va  funksiyasini  kodlab  beradi.  Shuning  uchun  ham  DNK  miqdori 

turli  K    DNK  bilan  funksional  bog’liqdir.  U  DNKning  ma’lum  qismidan 

informatsiyani ko’chirib olib, shu informatsiya asosida hujayrada oqsil sintez qilish 

vazifasini  bajaradi.    Har  bir  RNK  oqsil  sintezida  ma’lum  bir  vazifani  bajaradi. 

Masalan  rRNK  ribosoma  tuzilishini  hosil  qilsa,  mRNK  sintez  qilinadigan  oqsil 

zanjiri  uchun  informatsiyani  DNKning  ma’lum  bir  qismidan  axborotni  ko’chirib 

olish  jarayonida  sintezlanadi  va  uning  nukeotidlar  tarkibi  sintezlanadigan  oqsil 

zanjiri uchun aminokislotalarni kodlab beradi va nihoyat t-RNK m-RNK molekula-

sidagi informatsiyaga asosan oqsil sintez qilinadigan joyga aminokislotalarni tashib 

beradi.  Bunda  har  bir  tRNK  o’zining  spetsifik  aminokislotasini  bog’lab  oladi  va 




 

18 


sintez  joyiga  yetkazadi.  Oqsil  sintezi  uchun  20  ta  aminokislota  ishlatilsa  ham, 

tRNK  lar  soni  60  ta.  Bu  ba’zi  bir  aminokislotaga  bir  nechta  tRNK  to’g’ri 

kelishidan va sintez qilinadigan oqsilning tarkibi turli-tumanligidan dalolat beradi. 

Organizmda  juda  ko’p  trifosfonukleotidlar  uchraydi.  Ular  eng    avvalo  nuklein 

kislotalar  sintezi  uchun  juda  muhimdir.  Chunki  ular  polipeptid  zanjirini  hosil 

qilishda ishtirok qiladi. Bundan tashqari juda ko’p reaksiyalarni koferment sifatida 

katalizlaydi. Bular orasidan hujayra bioenergetikasida adenozintrifasfatning (ATF) 

roli  beqiyosdir.  Undan  adenozinsiklaza  fermenti  yordamida  siklik  adenazin 

monofosfat  hosil  bo’ladi.  Hosil  bo’lgan  nukleotid  biologik  jihatdan  faol  bo’lib, 

garmonlar ta’sirida hujayra metobolizmida qatnashadi. 

 

 ATF  barcha  tirik  hujayralarda  energiyani  hosil  qilish,  saqlanishi  va 



tashilishida  ishtirok  qiladi.  Bu  moddaning  muhim  xususiyati  shundaki,  molekula 

tarkibidagi  yuksak  energiyaga  ega  bo’lgan  (fosfoergik)  bog’lar  uzilishidan  oddiy 

kimyoviy  bog’ga  qaraganda  4-5  baravar  ortiq  energiya  ajraladi

Adenozin-

trifosfataza  fermenti  ishtirokida  ATF  dan  bir  molekula  suv  ajralib  ADF  hosil 

bo’ladi va bu reaksiyada 8-kkal energiya ajraladi.  ADF ham ATF singari makro-

ergik  birikma  bo’lishidan  tashqari,  biroq  uning  tarkibida  ikki  molekula  fosfat 

kislotasi qoldig’ini saqlaydi. 

 

ADF  moddalar  almashinuvining  oraliq  bosqichida  muhim  rol  o’ynaydi. 



Chunki u aerob fosforlanish jarayoni uchun birlamchi akseptordir. Bundan tashqari 

ADF dan bevosida miokinaza fermenti ishtirokida ATF sintezlanadi. Bu jarayonda 

miokinaza bir molekula ADF dagi fosfatni boshqasiga o’tkazadi va natijada ATF 

va AMF hosil bo’ladi. Adenozinmonofosfat makroergik birikma emas, unda fosfat 

kislotasi  riboza  bilan  oddiy  fosfoefir  bog’  hosil qilgan.  Adenozinmonofosfat-ATF 

uglevodlarning anaerob va aerob parchalanishidan hosil bo’ladi.  




Yüklə 0,85 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   23




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə