Чланци и студије



Yüklə 201,39 Kb.

səhifə1/7
tarix19.07.2018
ölçüsü201,39 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7


Оригинални научни рад           

 

 



 

 

УДК: 



39(091) 

                                          

 

 

 



 

 

 



 

39:94


 

Eтнолошко-антрополошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

Zorica Ivanović 

zivanovi@f.bg.ac.rs 



 

Još jednom o formativnom periodu antropologije: značaj pro-

mene pojma istorije

1

 

 

 



Apstrakt: 

U  radu  se  ukazuje  da  konstitutivni  period  antropologije  ima  složeniju  istoriju  od 

naših uobičajenih predstava i da počiva na dva različita koncepta vremena i  druš-

tvenmog i istorijskog razvoja. Kako istraživanja pokazuju, teoretičari ove epohe su 

svoju teorijsku orijentaciju konstruisali na vezi koju su uspostavljali između gene-

aloškog modela istorijskog razvoja koji je bio inspirisan komparativnom filologi-

jom i evolucionističkog modela škotskih prosvetitelja. Razvoj jednolinijskog evo-

lucionizma u drugoj polovini devetnaestog veka  ne može se tumačiti jednostavno 

kao  direktan  nastavak  prosvetiteljske  misli.  Postoji problem  očiglednog  diskonti-

nuiteta koji stvara, kako naglašavaju analitičari, rana etnološka misao prve polovi-

ne  devetnaestog  veka  čiji  je  genealoški  model  istorijskog  razvoja  bio  drugačiji  i 

samo je promena pojma istorije do koje dolazi u tom periodu omogućila prihvata-

nje viktorijanske teorije o stupnjevima razvoja. 

 

Ključne reči:  

antropologija, komparativna filologija, prosvetiteljstvo, koncept istorije, genealoš-

ki model, jednolinijska evolucija, arheološka otkrića 

 

 

Uvod 



 

Narativizacija istorije  antropologije je  u  određenoj  meri arbitrarna i u 

velikoj meri zavisi od toga da li se želi naglasiti koninuitet ili diskontinui-

tet  u  uspostavljanju  dicipline.

2

  Tako  se  u  literaturi  mogu  pronaći  različiti 



stavovi  i  različite  periodizacije  istorije    koje  mogu  počinjati  i  od  antike.

3

 



Kao i većina istraživača, ja proces formiranja antropologije vezujem za še-

zdesete godine XIX veka kada su objavljena klasična dela koja se smatraju 

prvim naučnim radovima koji su doprineli uspostavljanju nove discipline, 

ali  i  konstruisanju  nekih  koncepata,  ideja  i  istraživačkih  postpaka  koji  će 

na različite načine uticati i/ili opterećivati i buduća antropološka istraživa-

nja.  Šezdesete  godine  prošlog  veka  su  istovremeno  i  period  kada  dolazi 

ustanovljavanja naučnog diskursa o odnosima koje nazivamo srodstvo. Po-

                                                 

1

  Tekst je rezultat rada na projektu 177035, finansiranom od strane MPN RS. 



2

  Thomas  R.  Trautmann,  The  whole  history  of  kinship  terminology  in  three 

chapters, Anthropological Theory, Vol.1, N˚ 2. 2001, 71. 

3

 Иван Ковачевић, Историја српске етнологије I. Prosvetiteljstvo, Etnološ-



ka biblioteka, Beograd, 2001, 11-12. 


184

   


Чланци и студије 

 

Eтнолошко-антрополошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 



 

smatrano  iz  istorijske  i  epistemološke  perspektive,  može  se  reći  da  su  se 

tokom  formativnog  perioda  antropologije  odvijala  dva  povezana  i  među-

sobno  uslovljena  procesa  u  kojima  se  analiza  srodstva  pojavljuje  kao  nit 

vodilja i polje istraživanja na kome je disciplina utemeljena.

4

 U ovom peri-



odu  se  gotovo  u  isto  vreme  pojavlju  dela    Henrija  Mejna  Drevno  pravo 

(1861)


5

, Johana J. Bahofena Materinsko pravo (1861)

6

, Fistela de Kulanža 



Antička država (1864)

7

, i Džona Maklenan, Primitivni brak (1865)



8

. Mor-


ganov rad Sistemi krvnog i afinalnog srodstva ljudske porodice pojavio se 

tek 1871. godine.

9

  Stoga bi se moglo  pomisliti da njegovo delo ne pripada 



dekadi formiranja antropologije i antropoloških studija srodstva. Međutim, 

Morgan je svoje istraživanje započeo 1858. godine i prvu verziju rukopisa 

je predao 1865. godine. Zbog napomena urednika i recenzenata u naredne 

dve godine prerađuje tekst i finalnu verziju predaje 1867. godine koja će, 

međutim,  biti  štampana  tek  četiri  godine  kasnije.  Ako  se  ovo  ima  u  vidu 

postaje  jasno  da  Morganov  rad  takođe  pripada  ovoj,  kako  je  Trautman 

označava,  „dugoj  deceniji srodstva“  koja je  bila  odlučujuća  za formiranje 

moderne antropologije.

10

 

                                                 



4

 v. Jean Copans, Introduction. De l’ethnologie à l’anthropologie, u: Jean Co-

pan,  Maurice  Godelier,  Serge  Tornay,  Catherine  Backès-Cl ment,  L’anthropolo-

gie. Sciences des sociétés primitives?, Édition E. P, 

 Paris,  1971, 34 ;    Robin  Fox,    Kinship  and  Marriage. Penguin  Books.  Lon-

don 1967, 10.  

5

 Sir H. Summner Maine, Ancient Law: Its Connection with the Early History 



of Society, and Its Relations to Modern Ideas,  John Marray, London 1963. (1861) 

6

 Bahofenovo delo na srpski jezik nije prevedeno kao Materinsko pravo, što bi 



bilo ispravnije.  Johan Jakob Bahofen, Matrijarhat, Izdavačka knjižarnica Zorana 

Stojanovića, Sremski Karlovci,  1990.  

7

 Фистел де Куланж, Античка држава, Просвета, Београд, 1956. 



8

 

John Ferguson MacLennan, Primitive Marriage. An inquiry into the origin 



of the form of capture in marriage ceremonies, The University of Chichago Press, 

Chichago and London, 1970. (1865) 

9

 Lewis Henry Morgan, Systems of Consanguinity and Affinity of the Human 



Family, University of Nebrasca Press, Lincoln and London, 1997.  (1871) 

10

 Thomas R.Trautmmann, Lewis Henry Morhan and the Invention of Kinship



University of California Press, Berkeley, 1987, 2-3. Oko godine izdanja ove knjige 

su postojale određene nejasnoće. Naime, u prvom i nekim kasnijim izdanjima na-

vedena  je  1870.  godina.  Međutim,  u  literaturi  koja  se  poziva  na  ovo  Morganovo 

delo  uglavnnom se navodi 1871. godina, što ću i  sama prihvatiti da bi se izbegle 

eventualne  nedoumice.  Istraživanja  Moganovog  arhiva  koji  se  čuva  na  ročerter-

skom univerzitetu u SAD pokazuju da je knjiga u štampariji bila složena 1870. go-

dine ali je zbog niza okolnosti za štampu bila spremna tek u aprilu 1871. godine.  

Samo Kako se radilo o knjizi čije je štampanje do tada bilo najskuplje nije se raz-

mišljalo o tome da godina izdanja bude izmenjena i prilagođavanja stvarnom vre-

menu njenog izlaska iz štampe. Thomas. R.Trautmmann, op. cit. 235-236. cf. Carl 






Dostları ilə paylaş:
  1   2   3   4   5   6   7


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə