Чланци и студије

Зорица Ивановић 

 

 

Eтнолошко-антропoлошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

195 

je sada izgubila svoj autoritet kao vodič ka početku".

51

  Drugim rečima, vi-

še ne postoji samo istorija već i "praistorija" koju  nije moguće rekonstrui-

sati na osnovu pisanih izvora.

52

 Posledice na koncepciju čoveka i  njegove 

istorije su bili ogromni jer  srednji vek nije više bio sredina ljudske istorije, 

niti je stari vek bio početak istorije, tako da  Biblija i Homer nisu više mo-

gli  biti    izvori  za  znanje  o  prvobitnim  uslovima  u  kojima  je  čovek  živeo. 

Ipak, antika će još dugo biti shvatana kao početak civilizacije, iako ne i po-

četak istorije

 53

   

Ova istorija koja  prethodi  "civilizaciji" (praistorija) mogla je biti sa-

mo period divljaštva. Na taj način je, ističe Trautman, pojava duge hrono-

logije bila od odlučujućeg značaja za potvrdu ideje o napretku i razvoj teo-

rije  o  socijalnoj  evoluciji.  Kako  početak  ljudske  istorije  više  nije  bio  po-

znat i razlikovao se od civilizacije, "degeracionistička"  teorija istorijskog 

procesa koja je u to vreme predstavljala alternativu teoriji o "zakonu pro-

gresa"  gubi na snazi i značaju. Jer, više nije bilo moguće tvrditi da je po-

stojalo "zlatno doba" i da je Bog na početku istorije čitavom čovečanstvu 

dao sve elemente civilizovanog života, niti da su  savremeni "divljaci"  na-

cije koje su izgubile ta umeća.

54

  Umesto toga, oni su sada postali "primi-

tivci",  nerazvijeni  "savremeni  preci"  čije  istraživanje  može  da  doprinese 

otkrivanju najranijih uslova u kojima je čovečanstvo živelo pre nego što je 

toliko  napredovalo  da  bi  stvorilo  sve  one  elemente  koji  čine  "civilizaci-

                                                 

51

  Thomas  R.  Trutmann,  .  Lewis  Henry  Morgan  and  the  Invetion  of  Kinship  

... 221. Da bi se razumeo značaj i relativna brzina u promeni koncepcije vremena 

dovoljno  je  podsetiti  da  se  još  pedesetih  godina  devetnaestog  veka  "naučni  rasi-

zam" Gidona i Nota u svom napadu na biblijsku hronologiju,  i u opravdanju rasi-

zma, pozivao na egiptologiju i na iskopavanja lokaliteta američkih Indijanaca. Ta-

kođe,  pre  prihvatanja  duže  hronologije,  vremenski  horizont  mnogih  konstrukcija 

istorije  predstavljali  su  antički  Grci.  Podsetimo  se    Kontovog  objašnjenje  o  tri 

stupnja znanja (teološkom, metafizičkom, pozitivističkom) koje je počinjalo sa Gr-

cima,  a  završavalo  se  sa  Francuzima.;  ili  "četvorostruke    dijalektike"  u  Komuni-

stičkom manifestu (antičko robovlasništvo, feudalno društvo, kapitalizam, socijali-

zam). Ibid. 220, 222. 

52

  U engleskom, francuskom i drugim jezicima reč "praistorija" ulazi u upo-

trebu u pravo u tom periodu.  

53

 Thomas R. Trautmmann, op. cit.  221, 229. 

54

 ibid. 221, 222-226. Uticaj duge hronologije na misao jednog dela prezbite-

rijanskih teologa severne Amerike bio je očigledan u njihovim nastojnjima da po-

vežu nova naučna saznanja sa hrišćanskim učenjem. Tako se Mekilvejn (McIlvai-

ne),  Morganov  prijatelj  i  saradnik  koji  je  imao  veliki  uticaj  na  njegovo  delo,      u 

svojim kasnijim radovima odiče kratke hronologije. Nasuprot biblijskom koncep-

tu,  sada  iznosi  da  je  Zemlja  stara  milionima  godina  i  da  je  bila  naseljena  mnogo 

duže nego što se pretpostavljalo, kao  i da "hrišćani  mogu da prihvate naučne re-

zultate sa zadovoljstvom ne odričući se vere u Bibliju".  Ibid. 224. 

---

196

   

Чланци и студије 

 

Eтнолошко-антрополошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

ju".

55

 Ovaj novootvoreni prostor "prethodne istorije", istorije  čiji se poče-

tak ne zna i ne može se tačno odrediti bio je idealna scena za primenu pro-

svetiteljskih ideja o stupnjevima napretka i njihovog "metoda" za otrkiva-

nje pravca razvoja društva. Jedan od poslednjih škotskih moralista, Dugald 

Stjuart (Dugald Stewart) je ovaj postupak nazvao "teorijskom ili konjektu-

ralnom istorijom".

56

 Danas ga češće nazivamo "metodom hipotetičke isto-

rije" ili "konjekturalno-istorijskim metodom" jer koristi princip logičke re-

gresije za rekonstruisanje prošlosti i nema nikakve veze sa teorijskom isto-

rijom niti sa  "logičko-istorijskim metodom".

57

  

Revolucionarni uticaj na misao tadašnih naučnika, pa i onih koje sma-

tramo  prvom  generacijom  antropologa,  biće  vidljiivi  brzo,  već  šezdesetih 

godina devetnaestog veka. Za one koji su rođeni početkom tog veka, i koji 

su počeli da  se bave i pišu o etnloškim i temama iz "univerzalne istorije" 

četrdesetih  i  pedesetih  godina,  kada  je  kratka  hronologija  još  uvek  bila 

uobičejena,  "revolucija  vremena"  će  predstavljati  ogroman  preokret.

  58

   

Ova  promena  u  shvatanju  ljudske  istorije  će  dovesti  do  jasnih  razlika  u 

koncetualizacijama koje nalazimo u njihovim ranim radovima u poređenju 

sa onim koji su nastali kasnije,  kada je  pitanje o "primitivnom" stanju čo-

večanstva već bilo pokrenuto i postalo predmet javnog i naučnog diskursa.  

Morganovo delo na najbolji način svedoči o uticaju koji je ustanovlja-

vanje  duge  hronologije  istorije  čoveka  imalo  na  naučnu  misao  u  deceniji 

formiranja antropologije i studija srodstva. Naime, na osnovu istraživanja 

Morganovog  arhiva    teoretičari su,  kako  je  napred  ukazano,  ustanovili da 

postoje dve verzije rukopisa Sistema krvnog i afinalnog srodstva. Prva ver-

zija  iz  1865. godine koju su urednik i recenzenti vratili da bi bila dopunje-

                                                 

55

  Dobro  osmišljen  izraz  "savremeni  preci"  nalazimo  u  radu    Pola  Mersijea. 

Paul  Mercier,  Histoire  de  l’anthropologie,  Press  Universitaires  de  France,  Paris, 

1966, 54. Ovaj izraz na najbolji način izražava osnovnu kontradikciju na kojoj je 

razvijen  evolucionistički  koncept    "primitivnog"  društva  koje  je  shvatano  kao  

istovremeno  savremeno  (u  hronološkom  smislu)  i    "zaostalo" odnosno    "prvobit-

nog" (u kulturnom smislu). 

56

Prema Stjuartovom objašnjenju metod konjekturalne istorije, odnosno isto-

rije zasnovane na pretpostavkama, predstavlja razmatranje o verovatnom načiniu i 

pravcu ljudskog razvoja. Hipoteze se razvijaju na osnovu  „principa ljudske prio-

rode“  i  s obzirom na  pretpostavljene uslove  u kojima su ljudi živeli.  

57

 "Konjekturalno-istorijskim metod" na osnovu podataka o savremenim druš-

tvima razvija pretpostavke o praistoriji. S druge strane, "logičko-istorijski metod" 

predstavlja jednostavno sistem klasifikacije koja se korisit kao prvi korak analize 

određenog fenomena i gde se etnografski podaci koriste na savim drugačiji način 

(npr. klasifikacija na društva sa i bez institucije poglavarstva da bi se video uticaj 

koloniozacije  ili  sl.).  v.  C.  A.  Gregory,  Gifts  and  Commodities,  Academic  Press, 

Lonon, 1982, 15. 

58

  Thomas  R.  Trautmmann,    Lewis  Henry  Morgan  ant  hte  Invention  ...  220; 

The Revolution in Ethnological Time ...  381. 

---

Зорица Ивановић 

 

 

Eтнолошко-антропoлошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

197 

na i prerađena, i druga i konačna koja je predata u štampu 1867. godine. U 

svojim ranim radovima, kao i u verziji Sistema iz 1865. godine, Morgan se 

još uvek kreće u okvirima kratke hronologije za ljudsku istoriju i u njima 

ne nalazimo njegovu čuvenu evolucionističku shemu o stupnjevima razvo-

ja.  Tek  u  konačnoj  verziji  iz  1867.  godine,  koja  je  i  štampana,  prihvata 

principe hipotetičke (konjekturalne) istorije i razvija tezu o promiskuitetu i 

svoj poznati evolucionistički model o stupnjevima razvoja porodice, srod-

stva  i  braka.

 

Takođe  dodaje  i  čitavo  poslednje  poglavlje  u  kojima  iznosti 

opšte zaključke o evoluciji porodice, braka i sistema srodstva koje u skra-

ćenom obliku nalazimo i u Drevnom društvu.

59

 Već u predgovoru Sistema 

Morgan ukazuje da mu je komparacija sistema terminologije srodstva i pa-

žljivo izučavanje "promena kroz koje su  (ti sistemi) prošli" omogućila da 

dođe do iznenađujućeg otkrića i razvije "bar konjekturalno objašnjenje  o 

velikim serijama ili sekvencama  običaja i institucija koji obeležavaju put 

čovekovog progresa ... do konačne civilizacije".

60

 Ukratko, da bi svoja sa-

znanja i tumačenja prilagodio novim vremenskim okvirima ljudske istorije 

Morgan usvaja prosvetiteljsku "skalu progresa" smatrajući je plodnim heu-

rističkim sredstvom za objašnjenje razvoja društva i srodstva. Na taj način, 

kako je u svojoj analizi pokazao Trautman, u Sistemu nalazimo kombino-

vana dva modela istorijskog razvoja - genealogizam, pozajmljen iz kompa-

rativne filologije, i evolucionizam koji je Morgan prihvatio i razvio kasni-

je, tek pošto je postalo jasno da je ljudska istorija mnogo duža nego što je 

mislio kada je 1858. godine počinjao da radi na ovom delu.

61

 Svoju evolu-

cionističku argumentaciju Morgan će  u punom obliku razviti tek nekoliko 

godina kasnije u Drevnom Društvu kada je evolucionistička paradigma već 

                                                 

59

 ibid. xi, 3, 8. Više o tome v. ibid. 148-178. Prva verzija Sistema je završena 

u  periodu  1859-1865.  godine;  Morgan  rukopis  revidira  između  1865-1867.  kada 

ga predaje izdavaču da bi bio štampan tek 1871. godine. 

60

  Lewis  H.  Morgan,  Systems  of  Consaguinity  and  Affinity  ...  xxii,  14,  467-

510. 

61

 Thomas R. Trautmmann,  op. cit. 3, 148-178.  A. Tooker, Lewis H. Morgan 

and  His  Contemporaries  ...  367-371.  Carl  Resek,  op.  cit.  93-98.  Iako  su  i  raniji 

autori koji su izučavali Morganovo delo i razvoj njegove naučne misli na osnovu 

podataka iz  njegovog arhiva ukazali  na značaj postojanja dve verzije Sistema tek 

je Tomas Trautman istakao značaj i detaljno analizirao ove dve vrste istoricizma u 

Sistemima kao i njihoo poreklo i šire implikacije. Njegova monografija o Morganu 

i epohi  nastanka antropologije i studija srodstva  svakako nije prvi rad u kome se 

ističe  uticaj filologije, ali jeste prvi rad u kome se detaljno analizira, u suštini filo-

loška (genealoška) osnova Morganovog projekta o srodstvu koja je uticala na nje-

govu konceptualizaciju predmeta istraživanja i iznete postavke. Za razliku od veći-

ne  istraživača  Morganovog  dela,  ovaj  teoretičar  naglasak  pomera  sa  evolucioni-

zma na "genealogizam" i semantiku, nastojeći  na taj način da nas podseti na poti-

snute i zaboravljene aspekte Morganovog rada.  

---

198

   

Чланци и студије 

 

Eтнолошко-антрополошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

bila prihvaćena među prvim antropolozima.

62 

 U literaturi je odavno ukaza-

no da je ovakva promena naučnog stanovišta retka u istoriji ideja i da taj 

fenomen predstavlja poziv na istraživanje.

63

 Danas smo, čini se, ipak bliže 

razumevanju nego što smo nekada bili.  

Transformacija  pojma  istorije  je  svoj  odraz  imala  i  u  Maklenanovom 

Pimitinom braku (1865). Naime, ovaj autor prihvata dužu, iako neodređe-

nu hronologiju istorije i nastoji da svoj metod i teorijska objašnjenja prila-

godi ovom novom vremenskom okviru. Takođe, za razliku od Mejna, Ba-

hofena i Fistel de Kulanža, Maklenan koristi raspoložive komparativne po-

datke o životu i običajima savremenih "primitivnih naroda", a ne samo an-

tičke izvore i u tom smislu se možemo složiti sa Trautmanom da prvi raz-

vija  etnografski  metod.

64

    Takođe,  pojam  "primitivni"  (primitive)  koji  se 

nalazi i u naslovu njegove knjige je pažljivo odabran i sada znači struktu-

ralno  jednostavan  i  predstavlja  zamenu  za    pojam  "divlji"  (savge)  koji  je 

ranije  korišćen.  Međutim,  za  Maklenana  i  njegove  savremenike  pojam 

"primitivni" je uvek upućivao na najranije stanje ljudske istorije i najranije 

oblike društva, čak i kada je korišćen za označavanje savremenih "divljih" 

naroda.

65

  

Promena  koncepta  vremena  će  svoj  izraz  naći  i  u  radovima  Henrija 

Mejna  iz sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestog veka kada na-

pušta svoju univerzalističku ambiciju da na osnovu indoevropskih pravnih 

sistema rekonstruiše istoriju čitavog čovečanstva. Sada svoja razmatranja i 

zaključke ograničava na  indoevropsku prošlost. Jer, odavno je postalo ja-

sno se Rimsko pravo više ne može  smatrati izvorom za rekonstrukciju po-

četaka ljudske istorije zbog čega su ga, između ostalog, još šezdesetih go-

dina  devetnaestog  veka  kritikovali  protivnici  njegove  "patrijarhalne  teori-

je" društva. Međutim, čini se da se radilo o upornom viktorijanskom  go-

spodinu. Naime, dok se u kasnijim radovima, s jedne strane, odriče univer-

zalističkih težnji iz prve knjige, s druge strane će pokušati da svoju teoriju 

o patrijarhalnoj porodici kao osnovi društva odbrani i prilagodi novom poj-

mu istorije. Oslanjajući se, kako je napred ukazano, na Darvinova tumače-

nja  o  "polnoj  selekciji"  izneta  u  Postanku  čoveka,  Mejn  sada  natrualizuje 

patrijarhalnu porodicu pozivajući se na "tajne i misterije" ljudske priorode. 

Na taj način, konstruiše objašnjenje kojim se ovom porodičnom obliku pri-

pisuje ne samo drevnost već i univerzalnost.

66

 

                                                 

62

 Kako Kuper pokazuje, recepcija Drevnog društva je bila pozitivna što je in-

dikacija da je oko pitanja  "primitivne" društvene strukture postignut novi konsen-

zus.A. Kuper. op. cit. 76 

63

  Emmanuel  Teray,  Marxism  and  "  Primitive"  Societies.  Two  Studies, 

Monthly Review Press, New York and London, 1972, 10. (1969.)  

64

 Thomas R. Trautmann. Lewis Henry Morgan and the Invention ... 194. 

65

 Ibid. 195. 

66

 v. Adam Kuper. op. cit. 40-41; T. R. Trautmann, op. cit. 248-250. 

---

Зорица Ивановић 

 

 

Eтнолошко-антропoлошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

199 

I na kraju, možemo se složiti sa Trautmanom da je jedna od najznačaj-

nijih posledica transformacije pojma istorije, posmatrano sa stanovišta for-

miranja  dicipline,  bilo  "oslobađanje  etnologije  od    tutorstva  filologije". 

Drugačije rečeno, sa promenom pojma istorije dolazi do odbacivanja čita-

vog skupa na Bibliji zasnovanih koncepcija čoveka i društva koje su od re-

nesanse  uticale  na  povezanost  i  saradnju  filologije,  etnologije  i  istorije  u 

njihovom nastojanju da otkriju početno stanje čovečanstva.

67

  

 

 

Zorica Ivanović 

 

Once again on the formative stage of anthropology: The significance of 

the transformation of the notion of history  

 

Concerned with the formative period in anthropology, this article seeks to 

examine the its history characterised by a level of complexity that often ex-

ceeds  our  commonly  held  assumptions  and  underpinned  by  two  distincit 

conceptions  of  time  and  social  and  historical  development.  As  research 

shows, authors of this period have constructed their theoretical orientation 

on the basis of the connections they established between the genealogical 

model  of  historical  development,  inspired  by  comparative  philology,  and 

the evolutionary model drawn from the Scotish  Enlightenment. The deve-

lopment of the linear evolutionism in the second half of the nineteenth cen-

tury cannot thus simply be interpreted as a direct continuation of the Enlig-

htenment thought. There is a problem of an evident discontinuity created, 

as many analysts note, by an early ethnological thought of the first half of 

the  nineteenth  century,  whose  genealogical  model  of  historical  develop-

ment was significantly diffeerent, and it was only the transformation of the 

notion of history that had occurred in that period that created the possibi-

lity for adopting Victorian theories of developmental stages.  

 

Key words: anthropology, comparative philology, Enlightenment, concept 

of history, genealogical model, linear evolution,  archaeological discoveries

 

 

 

                                                 

67

 Thomas R. Trautmmann, op. cit. 230. Istovremeno, promena koncepta isto-

rije je uticala na transformaciju komparativne filologije u istorijsku lingvistiku. Sa 

promenom same lingvistike izmenjen je i sadržaj njenog odnosa sa sa antropologi-

jom. O uticaju promene koncepta vremena na lingvistiku i njen odnos sa antropo-

logijom v. Ibid. 226-230.