Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

12
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
ali nije bilo lepo da se devojke ’prljaju’ mehaničkim napravama i još 
i danas je to teritorija koja pripada dečacima. tradicionalni stavovi su 
veoma nelogični, ali se teško menjaju. na primer, u školama je kuvanje 
tradicionalno predmet za devojke, a ipak su glavni kuvari u elitnim 
restoranima po pravilu muškarci. društvo u celini, a roditelji posebno, 
po navici od detinjstva na različit način tretiraju dečake i devojčice, 
podržavaju ih u ispoljavanju i razvijanju različitih osobina. rezultat ovog 
stava su nejednake mogućnosti koje dečaci i devojčice imaju kasnije 
tokom školovanja...
...najzad, volela bih da ponovim moj stav ... o tome kako znanja iz 
fizike pomažu da razumemo očaravajuću prirodu fizičkog sveta koji nas 
okružuje. duga je, na primer, jedan takav očaravajući fenomen, ali ako 
možete da razumete kako ona nastaje prelamanjem sunčevih zraka na 
kapljicama vode, to daje jednu drugu dimenziju vašem uživanju u ovoj 
pojavi... napori našeg uma da shvati značenje otkrića i interpretacija u 
raskošnom tkanju fizičkih fenomena beskrajni su izvor intelektualnog 
zadovoljstva.
jednom davno, od denisa Vilkinsona dobila sam pismo na čijem 
zaglavlju je bio štampan sledeći citat:
’... 
we delight in physics...’ (Macbeth, ii)
Pogledala sam referencu, u originalu piše:
’...The labour we delight in physics pain ...’
1
denisova šala naglašava dva aspekta mog stava – fizika je posao, i fizika 
je uživanje.’
2
1 
Posao drag je trud za isceljenje, (Viljem šekspir: Magbet, ii čin, preveo Velimir Živojinović. Kultura, 
Beograd, 1963: 42).
2  Preuzeto iz džoan Frimen: 
Strast za fizikom – ispovest jedne fizičarke (joan Freeman: A Passion for 
Physics – A Story of A Woman in Physics, (prevod dragana Popović: Genero 4/5, 2004: 135–139).

---

Prolog: Roskilde 
Krajem devedesetih godina prošlog veka, posle jedne zime koju sam provela 
uglavnom na ulici, sa studentima, bežeći ispred milicije i vukući za sobom rotvaj-
lera Sonija, našeg kućnog ljubimca, posle zime pune agresije, pištanja, lupanja u 
šerpe, držanja predavanja u hladnom amfiteatru, pisanja preporuka studentima 
koji su odlazili iz zemlje put australije, Kanade i novog Zelanda, burnih ili prećut-
nih razilaženja sa prijateljima zbog politike, posle jedne takve zime našla sam se, 
sticajem okolnosti, u živopisnom danskom gradiću roskilde, udaljenom dvadese-
tak minuta vozom od Kopenhagena. u roskildeu se održavala međunarodna kon-
ferencija koja se bavila, za nas sa ovih prostora u tom trenutku potpuno (naučno)
fantastičnom i beznačajnom temom: pitanjem zašto se studenti u svetu sve manje 
opredeljuju za studije matematike i fizike!
u tom uspavanom gradiću, koji je mojoj generaciji bio poznat kao mesto 
okupljanja „dece cveća“ i održavanja prvih masovnih koncerata pod vedrim 
nebom krajem šezdesetih godina 20. veka, za mene je sve bilo iznenađujuće: s 
jedne strane, nekonvencionalnost domaćina (zbog vrućine, neuobičajene za to 
doba godine i te prostore, predavanja i okrugli stolovi su održavani napolju, a 
učesnici konferencije su šetali bosi po travnjacima kampusa), nepostojanje bilo 
kakve hijerarhije između profesora i studenata, što je mene, naviklu na odnose u 
našoj akademskoj sredini, često dovodilo u nepriliku, i nezamisliva ljubaznost s 
kojom sam dočekana, a s druge strane krajnja profesionalnost s kojom se govorilo 
o temi konferencije i savršena organizacija. Već prvog dana sam upoznala šilu 
tobajas
3
, američku, filozofkinju i feministkinju (što tada još nisam znala), koja me 
je „uzela pod svoje“. šilu je sve zanimalo, od političke situacije u Srbiji do položaja 
žena u našoj nauci. Za ovo prvo sam se osećala veoma kompetentnom, s obzirom 
na prethodnu zimu i period od početka devedesetih, a ovo drugo skoro da mi se 
činilo izlišnim. u sistemu u kome sam odrasla i školovala se žene i muškarci su 
3  šila tobijas (Shila tobias), američka feministkinja i publicistkinja, diplomirala istoriju i književ-
nost na univerzitetima harvard i Kolumbija, objavila niz knjiga o feminizmu: 
Women, Militarism and 
War (Žene, militarizam i rat), Faces of Feminisms (Lica feminizma), i obrazovanju i nauci: Braking the 
Science Barriers (Probijanje naučnih barijera), Overcoming the Math Anxiety (Savlađivanje straha od ma-
tematike), Science Teaching as A Proffesion (Profesija: profesor prirodnih nauka).

---

14
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
bili jednaki. deklarativno. ali da li je bilo baš tako? da li su moja iskustva, lična  
i profesionalna, to i potvrđivala? 
Sa gomilom materijala o rodnim aspektima nauke i obrazovanja (tada sam, 
uzgred budi rečeno prvi put čula za termin rod – 
gender) i sa bezbroj pitanja, 
nakon povratka iz roskildea uputila sam se u centar za ženske studije, izolovano 
alternativno ostrvo u moru našeg ekonomskog i političkog haosa, koji se tada 
nalazio u jednom stanu na prvom spratu trošne zgrade u ulici cara uroša. 
nameravala sam samo da ostavim materijale nekome ko se bavi položajem žena 
u prirodnim naukama i da se vratim pištaljci i predavanjima u hladnom amfiteatru 
svog fakulteta, ali su me daša duhaček i Sonja drljević ubedile da sam ja prava 
osoba za to, budući da nikog drugog nije ni bilo. tako sam održala svoje prvo 
predavanje o ženama u nauci, uradila prvo istraživanje na tu temu, i počela svoje 
sada skoro dvadesetogodišnje putovanje u nepoznato. jedan deo tog putovanja 
završava se ovom knjigom.

---