Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

19
uVod: PratiLje u iStoriji nauČnih otKrića
materije i sveta u kome živimo. tokom vekova menjao se i pojam uspeha u nauci. 
u 18. veku, otkriće komete i drugih nebeskih tela, koje je bilo rezultat dugih 
iscrpljujućih osmatranja noćnog neba, donosilo je čast i ugled, danas ih godišnje 
naučnici otkrivaju na desetine. rešenje nekog matematičkog problema nekada je 
značilo svetsku slavu, danas to zanima samo uzani krug matematičara, a kompjuteri 
su preuzeli rešavanje mnogih problema na koje su naučnici trošili godine svog 
dragocenog vremena. međutim, ono što je i danas na mnogim prostorima značajno 
za ostvarivanje uspeha u nauci, i ne samo u nauci, jeste rasna i klasna pripadnost. 
od žena se zahteva i mnogo više, one treba da probiju barijere u porodici  
i u društvu... i, pre svega, ...moraju da osvoje s
opstvenu sobu.
9.
9  Virdžinija  Vulf
 (adeline  Virginia  Woolf,  1882–1941),  engleska  spisateljica  i  feministkinja;  naj-
značajnija dela: 
Gospođa Dalovej (Mrs Dalloway; prev. milica mihajlović, rad, Beograd, 1964), Ka 
svetioniku (To the Lighthouse; prev. Zora minderović, nolit, Beograd, 2003), Orlando (Orlando; prev. 
Slavica Stojanović, Svetovi, novi Sad, 1991)
, Talasi (Waves; prev. milica Stansfild-Popović, Srpska 
književna zadruga, Beograd, 1959) i 
Između činova (Between the Acts; prev. Slavica Stojanović, Svetovi, 
novi Sad, 1991). u svom eseju „Sopstvena soba“ („a room of one
,
s own“;
 prev. Smiljka Bogunović i 
Slavica Stojanović, 
Feminističke sveske 7/8, Beograd, 1997, 107–182), ona razvija tezu da žena mora da 
bude finasijski nezavisna i ima 
sopstvenu sobu da bi mogla da se bavi književnošću.

---

---

Antičko doba: ukras neba i veštica iz Tesalije
Žene su se bavile filozofijom prirode, astronomijom, alhemijom i medicinom i u 
antičko doba, u vreme kada se racionalno mišljenje tek odvajalo od mita, a filo-
zofija obuhvatala sva znanja o prirodi iz kojih će se s vremenom razviti posebne 
naučne discipline. 
Verovatno prva žena čije je ime zabeleženo u istoriji naučnih otkrića zapadne 
civilizacije jeste enheduana (2285–2250. pre n. e.) – „ukras neba“, pesnikinja i 
sveštenica boginje meseca, ćerka kralja Sargona akadskog, vladara mesopotamije 
i osnivača sargonske dinastije (mozans, 1974; Binkley, 1998). otac ju je imenovao 
sveštenicom, što joj je omogućilo da stekne obrazovanje i moć. nažalost, od 
njenih radova ostali su nam samo kasniji prevodi pesama i kameni reljef sa njenim 
imenom.
Kameni reljef sa imenom Enheduane
enheduana
 
je prva među ženama koje su se bavile filozofijom prirode i astronomijom 
(Binkley, 1998). duga tradicija žena koje su proučavale astronomske pojave bila je 
uslovljena pre svega njihovim društvenim statusom, jer su astronomija i proučavanje 

---

22
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
zvezda bili jedan od instrumenata moći koje su vladari i sveštenstvo uspešno koristili. 
u hramovima toga vremena, prvim astronomskim opservatorijama, sveštenici i sve-
štenice osmatrali su nebeske pojave i pravili prve kalendare. tako je na dvoru fara-
ona Sesotrisa
10
 sveštenica agnodika (aglaonika, po nekim izvorima) prva izračunala 
položaje planeta (mozans, 1974; hamilton, 2000). u drevnom egiptu žene su imale 
značajna prava – mogle su da stiču imovinu nasleđem i da njom slobodno raspolažu, 
kao i da sklapaju ugovore o braku ili razvodu. ta prava su im omogućavala i pristup 
obrazovanju, pre svega izučavanju astronomije i matematike (Piccione, 2010). neke 
od njih bavile su se i isceliteljstvom i medicinom: izvesna Kleopatra nam je ostavila 
verovatno prvi rukopis o kozmetici, koji su kasnije neki nepravedno pripisali čuvenoj 
istoimenoj kraljici (Walsh, 1911).
i na dalekom istoku žene se od davnina bave filozofijom prirode. u Vedama
11
 
se pominju žene koje su u drevnoj indiji proučavale prirodne nauke i filozofiju. 
najpoznatije su Gardži Vahaknavi (Gargi Vachaknavi, 800–500. pre n. e.), 
ćerka filozofa Vahakne (Vachakna), poznata po britkim raspravama o pitanjima 
duhovnosti i materijalnosti sveta oko nas. Gardži Vahaknavi je komponovala i 
poeme u kojima se ispituje pitanje 
bivstva. u Vedama se pominju i druge filozofkinje 
prirode iz drevne indije: Sulaba maritraji ili maitreji (Sulabha maritraye/maitreyi) 
i Lilavarti. neki izvori tvrde da je Lilavarti (Lilovarti ili Lilavati), filozofkinja iz 12. 
veka, ćerka poznatog indijskog matematičara Bašaraharia/Baškara (Bhasharacharya, 
1114–1185), koji je prvi otkrio da rezultat deljenja sa nulom daje beskonačnost, i 
svoj tekst iz algebre nazvao imenom svoje ćerke Lilavati (
lepotica) (espozito, 2002; 
Strojk, 1969). drugi pak tvrde da je sama Lilavati napisala ovaj tekst. moguće je 
ipak da se radi o dve različite ličnosti, razdvojene vekovima. Vede pominju i izvesnu 
Kanu (Khana, 800–1200. pre n. e.), koja se astronomijom bavila zajedno sa mužem, 
poznatim astronomom. u to vreme u Vavilonu živi tapeti Belatikalim (tappeti 
Belatikallim, oko 1200. pre n. e.), alhemičarka koja je razvila uspešnu proizvodnju 
parfema (mozans, 1974; Godbole i ram, 2008).
u drevnoj Kini ostalo je zapisano ime carice ši dun (Shi dun, oko 105. pre 
n. e.), inovatorke, koja je zajedno sa svojim dvorjaninom cai Lunom (tsai Lun) 
razvila prvu poznatu tehnologiju dobijanja papira od kore drveta, a skoro dve 
hiljade godine pre nje jedna druga carica, Si Ling Či (chi), otkrila je postupak 
dobijanja svile. nažalost, u Kini su, za razliku od imena pesnika i astronoma, imena 
pronalazača i naučnika često ostajala nezapisana. među prvim naučnicama na 
dalekom istoku pominje se koreanska princeza Sonduk (oko 630), graditeljka 
astronomske opservatorije nazvane Kula Sunca i meseca koja je odolela svim ratnim 
razaranjima i vremenskim nepogodama sve do 20. veka (
History of Science, 2010).
antička Grčka, kolevka evropske nauke, beleži imena mnogih žena koje su 
se bavile filozofijom prirode. među njima su najpoznatije aglaonika, diotima, 
10  Faraon Sesostris (ili Senusret i, oko 2000. pre n. e.), uveo i razvio sistem administrativne vlasti u 
starom egiptu.
11  Vede
 (na sanskritu znanje), zbirka tekstova nastalih u drevnoj indiji (do 9. veka pre n. e.), nastariji 
oblik sanskritske književnosti.

---