Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

U senci manastirskih zidina
u evropi se otvaraju prvi univerziteti u Bolonji, Parizu, oksfordu i Kembridžu u 
11. i 12. veku. Sistem 
septem artes liberales (sedam veština), podeljen na trivium 
(gramatika, retorika, logika) i 
quadrivium (geometrija, aritmetika, astronomija i 
muzika) bio je namenjen pre svega obrazovanju kaluđera i sveštenika (hamilton, 
2000). nastavlja se tradicija hramova kao „ženskih škola“, a za devojke i žene iz 
bogatih porodica mesto obrazovanja postaju manastiri (hezenberg et al., 1991; 
espozito, 2002; Stephenson, 1984). Žene ilustruju crkvene knjige, ali one su  
i inovatorke, sveštenice i umetnice. 
to nije slučaj samo sa hrišćanskom tradicijom. Slično je i u islamskim 
zemljama. u turskoj u 13. veku među obrazovanim ženama koje predaju u 
derviškim školama najpoznatije su Fatima Bint, abas i Zejnep. Žene su imale 
značajnu ulogu u stvaranju islamskih obrazovnih institucija, pa se tako Fatima 
al Fihri smatra zaslužnom za osnivanje univerziteta u Keruanu (oko 860). u 12. 
i 13. veku od 160 džamija i madresa osnovanih u damasku, žene – donatorke 
osnovale su više od dvadeset. Po predanju, pobornice obrazovanja žena bile su  
i supruge proroka muhameda, ajša i Kadija (Lindsay, 2005).
najpoznatija žena u istoriji nauke i filozofije ovog perioda svakako je 
hildegard
 iz Bingena (1099–1179), igumanija manastira Svetog ruperta, poznata 
kao Sibila sa rajne i dragulj Germanije. Kao jedno od desetoro dece, poslata je 
u manastir u svojoj osmoj godini i tamo stekla za to vreme zavidno obrazovanje. 
hildegard se bavila medicinom, istorijom prirode i astronomijom, teologijom i 
muzikom. razvila je originalan kosmološki model koncentričnih sfera, u kome 
sfera Zemlje sadrži četiri elementa: zemlju, vatru, vodu i vazduh, sličan onome 
koji je predložio empedokle
23
 nekih petnaest vekova ranije. Pripisuje joj se ideja 
o univerzalnoj sili gravitacije, do koje je došla nekoliko decenija pre oca klasične 
fizike isaka njutna
24
. hildegard je ostavila brojne rukopise, među kojima su 
23  empedokle (empedocles, oko 495–435. pre n. e.), grčki filozof, smatrao da materiju čine četiri ele-
menta/ principa: voda, vatra, vazduh i zemlja, a njih razdvajaju/spajaju dve sile: privlačenja i odbijanja.
24  isak  njutn  (isaac  newton,  1642–1727),  engleski  fizičar,  matematičar  i  astronom;  njegovo 
delo 
Principia – Matematički principi prirodne filozofije (Philosophiae Naturalis Principia Mathemati-
ca, 1687.) smatra se prekretnicom u razvoju savremene naučne misli. utemeljivač klasične mehanike 
(njutnovi zakoni kretanja, njutnov zakon gravitacije), optike i mehanike fluida, kao i naučnog metoda  

---

30
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
najpoznatiji 
Fizika (Enciklopedija prirodnih nauka), sa detaljnim opisom do tada 
poznatih vrsta biljaka, životinja i minerala, medicinski priručnik 
Cause et Curae, 
kao i više od trista pisama. njena muzika je sačuvana i izvodi se i danas. međutim, 
kada je vest o pronađenim aristotelovim rukopisima, prevedenim sa arapskog na 
latinski jezik, stigla do manastira na rajni, hildegard je, nažalost, napustila svoje 
originalne kosmološke ideje i prihvatila učenje velikog filozofa (hamilton, 2000; 
Stephenson, 1984; Waithe, 1989: 27–59).
 
Hildegard iz Bingena 
Herad iz Alzasa: ilustracija iz Vrta zadovoljstva
druga poznata naučnica tog vremena bila je monahinja herad (1125–1195) 
iz alzasa, igumanija manastira Svete odile u henburgu. herad je ilustrovala 
Hortus Deliciarum (Vrt zadovoljstva), neku vrstu kompendijuma srednjovekovnog 
znanja i istorije namenjenog monahinjama. to je obimno delo koje ima 324 strane 
i 636 minijatura biblijskih scena, a uključuje i brojne tekstove različitih autora na 
biblijske, etičke i teološke teme. u njemu su zapisane i neke njene poeme, kao i 
kalendar pomoću koga su izračunati datumi svih verskih i svetovnih praznika do 
1706 (hamilton, 2000; Stephenson, 1984; Waithe, 1989: 85–95).
u srednjem veku veliki broj žena se bavio medicinom. ana Komnin (12. 
vek), ćerka vizantijskog cara alekseja Komnina (1081–1118), bavila se upravo 
medicinom, ali i matematikom i astronomijom, pa čak i vojnim veštinama. osim 
što je upravljala carskom bolnicom, ana Komnin je napisala istorijsku biografiju 
svoga oca, tzv. 
Aleksiade, koja i danas predstavlja primarni izvor za izučavanje 
u prirodnim naukama. u matematici otkrio binomnu teoriju i infinitezimalni račun. jedinica za silu 
nosi njegovo ime 
njutn (n).

---

31
u Senci manaStirSKih Zidina
krstaških ratova. manje podataka imamo o izvesnoj marijan, koja je u 9. veku 
u španiji otvorila školu za devojke, u kojoj su se, između ostalog, izučavale i 
matematika, prirodne nauke i medicina (Buckler, 1929; 
Oxford Dictionary of 
Byzantium, 1991; Levin, 2000).
Ines de la Kruz
Pomenimo i ženu koja nije bila naučnica, ali je bila svestrano obrazovana. to 
je Kristina de Pizan (christine di Pisan, 1383–1431), spisateljica, verovatno prva 
žena koja se, ostavši rano udovica i sa brojnom porodicom, izdržavala od pisanja 
romana. najpoznatije njeno delo 
Grad žena (Le Cité des Dames) predstavlja 
istoriju žena i njihovih dostignuća, uključujući i ona naučna. javno se suprotstavila 
mizoginim stavovima Žana de mena,
25
 iznetim u alegorijskoj poemi 
Roman o ruži, 
i postavila temelje feminističke filozofije naglašavajući da je borba za prava žena 
„revolucija koja traje“ (Willard, 1984; altmann i mcGrady, 2003).
i van evrope, u meksiku, doduše nešto kasnije, kaluđerica ines de la Kruz 
(juana inez de la cruz, 1651–1695), bavila se naukom, pre svega astronomijom. 
ines de la Kruz je i komponovala muziku i slikala, a smatrala je da nauka i umetnost 
jačaju veru u Boga (Paz, 1990; merrim, 1991).
u 14. veku ideje renesanse šire se italijom, a do 16. veka i ostatkom evrope. 
Bežeći ispred osmanskih osvajanja, u zapadnu evropu stižu naučnici iz Vizantije 
25  Žan de man (jean de meun, 1240–1305), jedan od autora srednjovekovne francuske alegorijske 
poeme 
Roman o ruži (Roman de la Rose), koju je započeo Gijom de Loris (Guillaume de Lorris), a de 
man dovršio.

---