Fondeko svijet

---

N A U Č N O   P O P U L A R N A   R E V I J A   O 

P R I R O D I ,   Č O V J E K U   I   E K O L O G I J I 

S a r a j e v o   2 0 1 1 . ,   b r o j   3 4 ,   g o d i n a   X V

Močvara u pepelu

---

FONDEKO SVIJET

Naučno popularna revija o prirodi, 

čovjeku i ekologiji

Sarajevo, 2011., broj 34, godina XV

Izdavač: Udruženje za podsticanje 

uravnoteženog razvoja i kvalitet života 

„Fondeko“ Sarajevo

Suizdavač: Federalno ministarstvo  

okoliša i turizma

Upravni odbor Fondeko: Mr. Esma Kreso 

- Bešlagić (predsjednik); Hajdar Arifagić, 

novinar; Mate Bandur, dipl. ing.; akademik 

Ljubomir Berberović; dr. Vladimir Beus;

dr. sc. Mehmed Cero; prof. dr. Esma Habul - 

Velagić; dr. sc. Nevenko Herceg; Ana 

Mrdović, dipl. ing. hort.; mr. teh. nauka Faruk 

Muštović; dr. sc.Tatjana Neidhardt; akademik 

fra Petar Vidić; Nermin Zubčević, dipl. vet. 

Za izdavača: Halida Vuković

Glavni i odgovorni urednik: Alma Džinović 

Zamjenik glavnog i odgovornog urednika: 

Mr. Edin Terzić

Uredništvo: Hajdar Arifagić, novinar; 

akademik Ljubomir Berberović; dr. sc.

Mehmed Cero; prof. dr. Aleksandar Knežević; 

mr. Esma Kreso-Bešlagić, Danijela Petrović, 

prof.; doc. dr. Šekib Sokolović;  

dr. sc. Čedomil Šilić , prof. dr. Dubravka 

Šoljan; akademik fra Petar Vidić; Vojislav 

Vujanović, likovni kritičar. 

Unos teksta: Admir Tihić

Lektor: Danka Ilić

Korektor: Sabaheta Abadžić

Sekretar redakcije: Zumreta Begović

Prvi glavni i odgovorni urednik Nijaz Abadžić 

laureat Povelje časti UNEP „Global 500“

Adresa redakcije: Revija „Fondeko svijet“ 

Branilaca Sarajeva 47, 71000 Sarajevo- 

Bosna i Hercegovina, tel/fax: ++387 33 21 13 54

e-mail: [e-mail], www.fondeko.ba

Rukopisi, fotografije, diskete  

i CD se ne vraćaju.

Tehničko uređenje: Shift, Mostar (www.shift.ba)

Štampa: BLICDRUK Sarajevo

Za Štampariju: Muhamed Hrlović, graf.ing.

U skladu sa Zakonom o javnom informisanju, 

revija „Fondeko svijet“ upisana je u Registar 

medija u Ministarstvu obrazovanja, nauke i 

informisanja Kantona Sarajevo kao 

nekomercijalno glasilo. Registarski broj NKM 

14/99, od 19.05.1999.

Naslovna strana: Hutovo blato, oktobar 2011. 

Foto: Stjepan Matić

Posljednja strana: Mladi jastreb 

Foto: Muhamed Mehmedić

Ilustracije: Božo Stefanović

Tiraž: 3.000

Revija se štampa na recikliranom papiru

ISSN 1512-634X UDK 574(05)

SADRŽAJ

05

prof. dr. Mirza Kušljugić

postoji li ovdje Kritična Masa?

Ciljevi politika definisanih na novoj 

paradigmi su: drastično smanjenje 

negativnog uticaja...

11

prof. dr. dubravka Šoljan

planinsKi uKras, dinarsKi 

enCijan

Vrsta Gentiana dinarica G. Beck 

(dinarski encijan, dinarska sirištara), iz 

porodice Gentianaceae, je...

akademik vladimir premec

GvoZdeno drvo

Pri prvom dubljem kontaktu sa 

starom, stoljetnom šumom primijetio 

sam da je toliko gusta...

42

dr. sc. Mehmed Cero

evropu slijediMo i 

BeZ direKtiva

Aktivnosti Sektora za okoliš 

Federalnog ministarstva okoliša i 

turizma u 2011. godini...

06

prof. dr. tarik Kupusović

četiri stotine KonCesija Za 

Male eleKtrane

Voda i energija su dva kritična resursa, 

nerazdvojivo i recipročno povezana: 

proizvodnja energija...

20

ana Mrdović, dipl. inž. hortikulture

ŠtediŠe na Krovu

Krovnim vrtovima se ponovo 

uspostavlja tako važna i neophodna 

veza čovjek – priroda, koja...

50

34

39

Mr. edin terzić

vlada i privreda na istoM 

ZadatKu

Konačno se i u našoj zemlji uspostavlja 

sistem kakav...

vojislav vujanović

od realnoG do spiritualnoG

Nad likovnim djelom Stipe Hamulke 

čije su slike posvećene gradu i rijeci i 

to je ona interakcija...

---

1

FONDEKO SVIJET/34/2011.

riječ urednice

alma džinović

P

oštovani čitaoci,

U ovoj zemlji često je poželjno okre-

nuti glavu, ne dizati prašinu, zatvoriti 

oči, usta i uši, preći preko svega tek tako, bez 

velikih riječi, bez buke i halabuke, bez osvr-

tanja i bilo kakvih reakcija, kao da se ništa 

nije ni desilo.A desilo se i dešava, i prolazi 

pored nas, a mi samo stojimo, posmatramo 

i ne progovaramo. Mislimo tuđom, umjesto 

svojom glavom i ništa ne poduzimamo.

Zato želimo da progovorimo i dovoljno gla-

sno i jasno kažemo da Fondeko svijet ne 

pripada toj nijemoj javnosti i da je za nas 

ovaj sramni čin nedopustiv, zato ga nećemo 

oćutati. Bez imalo dramatizacije, bez truni 

patetike, najblaže rečeno, zgroženi smo pri-

zorima Hutova blata, frustrirani ljudskim 

nemarom, razočarani nebrigom države, a 

nijema BiH javnost kulminacija je žalosne 

sudbine „ biserne močvare“.

Jedno od najvećih zimovališta ptica u Evro-

pi, Park prirode Hutovo blato, potpuno je 

uništen u katastrofalnom požaru koji je iz-

bio u oktobru, kada je preko 80% parka pri-

rode stradalo u vatrenoj stihiji. Za požar je 

prema prvim informacijama kriv ljudski 

faktor, što implicira ili nemar ili podmetnut 

palež, što je najblaže rečeno sramno. Država 

šuti i nikom ništa!

Požar je progutao 1350 hektara Parka pri-

rode, jedinstvene submediteranske mo-

čvare Hutovo blato, najvećeg zimovališta 

ptica u Evropi, prostor na kojem je prema 

posljednjim istraživanjima projekta LIFE 

utvrđeno više od 600 biljnih vrsta. Četiri 

dana čapljinski vatrogasci su na nepristu-

pačnom terenu obuzdavali požar koji je 

divljao u “ visoko zaštićenom području“. 

Štete ogromne, neprocjenjive, ne mjere se 

brojkama, niti se ko usuđuje. Čekajući da 

se oformi komisija koja bi napravila pro-

cjenu, prirodoslovci kažu da će za rekulti-

vizaciju i revitalizaciju Hutova blata tre-

bati i 80 godina. 80 godina! I preko ovog 

šokatnog podatka, javnost prelazi ravno-

dušno, osvrtanja nema, reakcije izostaju, 

sve tone u zaborav, tek tako. Pitamo se 

samo, kada i u kojem trenutku samo ne-

stade sva ona zadivljenost ljepotom krajo-

lika koji je osvojio cijeli svijet svojom pri-

rodnom raznolikošću, neponovljivom, 

neprocijenjivom bogatstvu biljnog i živo-

tinjskog svijeta koji je obitavao čudesnim, 

beskrajnim dijelovima močvare, Parka 

prirode Hutovo blato. 

Ali da se vratimo na početak priče i bez ove 

kataklizme, zvane požar, Hutovo blato je 

bilo prepušteno samo sebi. Perfidno uništa-

vanje trajalo je i odveć dugo. Šta su nam 

značile sve konvencije svijeta, to vidimo tek 

sada.Nijedna nije spasila močvarnu oazu, 

niti može. Ko to može zaštiti nešto od nas 

samih, takvih kakvi jesmo!

Indiferentan odnos nadležnih institucija 

bio je očigledan, država nije ispunjavala 

svoje obaveze prema parku, niti prema 

uposlenicima,čuvarima parka, koji mje-

secima nisu dobijali plaću. Iako je njihov 

entuzijazam bio nemjerljivo ogroman, 

kao i ljubav i briga da se očuva Park priro-

de Hutovo blato, odavno od vlasti zabo-

ravljena „biserna močvara“, stihijski je 

propadala, i niko to više nije mogao zau-

staviti. 

Bila jednom jedna biserna močvara, 

koju zbog vrijednosti i ljepote proglasi-

še Parkom prirode.Oaza u surovom, 

škrtom kršu zapadne Hercegovine, 

međunarodno priznata, bila je pod 

„visokim“ režimom zaštite. A onda, 

odjednom, nestade sva ta ljepota živo-

ta u njoj, proguta je plamen i ostade 

zgarište. 

oaZa

 NA ZGARIŠTU

Foto: T. Lukić - Hutovo blato

---