Beleška o piscu

Prosto  povezivanje  te  tri  jedinice,  naravno  ne  ispoljava  samo 
po  sebi  mnogo  razmišljanja  o  posebnoj  prirodi  njihovog  odnosa. 
SI.  103  daje  više  nego  jedan  redosled  raznih  celina.  Ona  pokazuje 
postepeno  rasprostiranje,  počev  od  trenutka  rođenja.  Održava  se 
prekid  između  prošlosti  i  sadašnjosti,  ali  veliki  opseg  sadašnjosti 
shvata  se  delimično  kao  rezultat  prethodnog  rašćenja.  Neusmerena 
okruglost  sadašnjosti  prekida  kanalisanje  vremena,  pa  ipak  sa  ovom 
statičkom  situacijom  u  sredini  crteža  »amodalno«  se  ukršta  jedna 
struja  kretanja  započeta  u  prošlosti  i  sprovedena  dalje  u  otvorenu 
budućnost,  kao  što  reka  teče  kroz  jezero.
Slika  103A Prošlost  je  kompaktna  i završena,  ali  još utiče  na  sadašnjost  i  bu­
dućnost.  —  Sadašnjost  je  složena,  te  nije  samo  rezultat  prošlosti  i  pristup 
budućnosti,  a  preseca  ih  dakle  obe,  nego  poseduje  i  sopstveno  biće  (crna 
mrlja).  —  Budućnost  je  najmanje  ograničena,  ali  se  ipak  nalazi  pod  utica- 
jem  prošlosti  i  sadašnjosti.  —  Jedna  linija  prolazi  kroz  celinu,  jer  sve  tri 
imaju  jedan  zajednički  elemenat:  vreme.«
Strukturna  složenost  sadašnjosti,  koja  se  doživljava  kao  bez­
vremeno  stanje  stvari  ali  koju  razboritiji  opažaju  prosto  kao  fazu 
u  životnom  toku,  može  da  se  predstavi  kao  superpozicija  dvaju 
struktura.  Na  si.  103A  ispitanica  vidi  život  kao  proizvod  »Čvrste  i  pot­
pune«  prošlosti,  koja  ispušta  tri  snažna,  tvoračka  zraka.  Ali,  sadaš­
njost  nije  u  potpunosti  određena  prošlošću.  Ona  ima  svoje  sopstveno 
jezgro  i  oblik.  Proizašla  komplikacija  predstavljena  je  generički  kao 
uskomešana  tekstura.  Specifični  efekat  uzajamnog  dejstva  nije  raz­
rađen.  Sile  koje  dejstvuju  na  drugu  u  prošlosti  i  sadašnjosti  susreću
103

---

se  u  prostornom  preklopu,  ali  se  uzajamno  ne  menjaju.  Problem  je 
viđen,  ali  nije  rešen.  Stepen  do  koga  je  mlada  crtačica  dovela  svoju 
misao  —  ili,  bar,  njen  prikaz  —  jasno  može  da  se  dijagnostiku je  iz 
njenog  crteža.
Jezik  prikazuje  pojam  braka  jednom  jedinom  reči;  on  ne  uka­
zuje  na  slikovnu  dvojnost.  Ali,  sam  pojam  neposredno  se  odnosi  na 
dve  fizičke  ličnosti.  Mnoge  ispitanice  su  stoga  u  svojim  crtežima 
opisale  brak  kao  odnos  između  dve  jedinice.  Ali,  pošto  je  trebalo 
da  se  prikažu  i  dobar  i  rđav  brak,  te  dve  vrste  braka  prikazane 
su  prosto  kao  međusobno  različite,  ili  inteligentnije,  kao  različite 
s  obzirom  na  neku  zajedničku  dimenziju,  te  stoga  mogu  da  se  upo- 
ređuju.  Ponekad  je  odnos  prikazan  sam  za  sebe,  bez  ikakvog  poku­
šaja  da  se  izvede  iz  prirode  partnera  stavljenih  u  takav  odnos.  Dva 
odvojena  kruga  mogla  su  da  prikazuju  jedan  odnos,  dva  koja  se 
preklapaju  —  drugi,  a  preklop  imao  je  za  cilj  da  ukaže  bilo  na 
poželjnu  bliskost  ili  nepoželjno  mešanje.  U  drugim,  pak,  rešenjima 
počivao  je  uspeh  braka  na  prirodi  partnera,  a  ne  na  vrsti  njihovog 
odnosa:  dva  glatka  kruga  u  jednom  slučaju,  dva  bodljikava  u  dru­
gom,  postavljena  jedan  prema  drugom  na  isti  način.  Znatna  je  raz­
lika  u  tome  da  li  se  sagledavanje  karaktera  braka  izvodi  iz  odnosa 
kao  takvog  ili  iz  ličnosti  partnera;  a  posmatranje  jednog  stanja  bez 
drugog  nužno  dovodi  do  ograničenog  tumačenja.
Slika  104
Slika  104A  »To  su  mi  majka  (gore)  i  otac  (dole).  Pojedinačno,  ni  jedna  ni 
druga  forma  nije  posebno  odbojna,  ali  veza  ih  obe  pojačava,  tako  da 
gornja  preovladava,  dok  je  donja  u  poređenju  suviše  jadna.  Pih,  dođavola!«
Na  si.  104,  prikazano  je  da  rđav  odnos  proističe  iz  različitosti 
partnera.  Jedna  agresivna  bodljikava  kontura  označava  jednog,  dok 
glatki  krugovi  opisuju  drugog.  Uz  to,  agresivni  partner  ima  nape- 
tošću  nabiveni  oblik  spirale,  a  drugi  je  predstavljen  skladnijim, 
koncentričnim  krugovima.  Agresivni  partner,  naravno,  ne  mora  da
104

---

bude  muškarac.  Crteži,  sa  malo  izuzetaka,  prikazuju  mentalne,  a  ne 
fizičke  sile.  Na  si.  104A,  snažni  blok  što  leži  u  gornjem  delu  opisuje 
ličnost  ispitaničine  majke,  a  tačkica  što  kaplje  njenog  oca,  pa  nepri- 
kladnost  tog  odnosa  ima  za  cilj  da  se  odrazi  na  karakteru  bračnih 
partnera,  koji,  po  ćerkinim  rečima,  sami  po  sebi  »nisu  naročito 
odvratni«.
"Čvrstina  braka  može  da  se  označi  jednostavno  meroih  dodirnih 
površina  između  partnera:  u  dobrom  odnosu,  oni  naležu  jedan  na 
drugog,  u  rđavom  —  jedva  se  i  dodiruju.  Istančaniji  su  pokušaji 
da  se  pokaže  da  li  veza  dvaju  partnera  gradi  dobru  celinu  ili  ne 
gradi,  bilo  da  se  njihovi  karakteri  ne  uklapaju,  bilo  da  nisu  spojeni 
na  pogodan  način.  SI.  105  predstavlja  dobar  brak  kao  što  simetričan 
sklop,  u  kome  dva  partnera,  slična  ili  nediferentovana  u  svojim  lič­
nostima,  ispunjavaju  istu  funkciju.  Crtež  pokazuje  da  opšti  sklop 
braka  treba  da  bude  jedinstven  i  dobro  strukturisan,  ali  da  partneri 
zadržavaju  svoj  integritet  time  što  se  samo  delimično  stapaju.  U 
rđavome  braku,  oblici  dvaju  sastavnih  delova  ne  daju  jedinstvenu 
celinu;  njihov  kontakt  je  slučajan  i  nesiguran,  a  oni  ostaju  u  suš­
tini nezavisni jedan od drugog.  Na si.  105A, željeni opšti oblik je manje 
jednostavan  iako  je  zatvoren  i  objedinjen.  Ovde  razlike  u  ličnosti 
nisu  prepreka  za  vezu,  nego  verovatno  preimućstvo;  uloge  partnera 
nisu  istovetne,  a  u  izvesnoj  meri  slučajni  oblik  celine  ukazuje 
na  to  da  različito  oblikovane  celine  mogu  da  dejstvuju  podjednako 
dobro.  U  rđavome  braku,  delovi  ne  mogu  dobro  da  se  uklope.  Mnogo
105

---