Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

132
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
rezultatima ankete, procenat žena koje su stekle doktorat iz fizike u periodu 
2004–2006. bio je ispod 10% u južnoj Koreji, japanu, estoniji, nemačkoj, 
holandiji, švajcarskoj i Poljskoj; do 20% u švedskoj, Letoniji, Kanadi, australiji, 
ujedinjenom Kraljevstvu, norveškoj, danskoj i Sloveniji, do 28% u turskoj, 
Grčkoj i Francuskoj.
Više od polovine anketiranih za fiziku se opredelilo još u srednjoj školi, pod 
uticajem profesora ili/i roditelja. Postdoktorske studije završilo je nešto više žena 
u razvijenim zemljama u odnosu na zemlje trećeg sveta (60% : 50%), iz ovih 
zemalja naučnice su češće i odlazile na usavršavanje ili studijske boravke van 
zemlje. Značajan procenat se za sadašnji posao opredelilo zbog porodice (53%) 
ili pogodnosti lokacije blizina posla i kuće (čak 70%); bilo bi zanimljivo videti 
kako bi na ovo pitanje odgovorile njihove kolege. 
najveći procenat žena (68%) radi na univerzitetu, što pokazuje da su one 
ipak pre svega i dalje „učiteljice“. Svega 7% njih radi u industriji i 15% u državnim 
institucijama. mali broj je na pozicijama urednica naučnih časopisa. Više od 
polovine anketiranih je u nekom trenutku razmišljalo da napusti naučnu karijeru, 
uglavnom zbog porodice ili odnosa sa kolegama. 
Zanimljivo je da naučnice iz razvijenih zemalja smatraju da im je porodica 
dala pozitivan podsticaj za karijeru, u znatno većem procentu nego one iz zemalja 
u razvoju, što je donekle u suprotnosti sa rezultatima nekih prethodnih istraživanja, 
koja su pokazivala da je u patrijarhalnim sredinama podrška porodice veoma 
značajna za uspeh žena u naučnoj karijeri (ivie i sar., 2001; Popović, 2005a). Više 
od 60% anketiranih je u partnerskoj ili bračnoj vezi sa kolegama iz iste naučne 
discipline, sa kojima su se upoznale na studijama ili na poslu; bez obzira na zemlju 
iz koje dolaze, više od polovine smatra da ih je rođenje deteta usporilo u karijeri 
(icWP2003; ivie i sar., 2001; ivie i Guo, 2006; Petit i Petit, 1997). 
nausprot rezultatima ovog i drugih istraživanja, mnogi se ipak ne slažu da 
je nauka, posebno fizika, diskriminatorska po rasnoj, rodnoj i klasnoj osnovi. 
nobelovac Stiven Vajnberg
118
 (Weinberg, 2001, 2001a) polemiše sa Sandrom 
harding
119
 (harding, 1991, 1993) i drugim feminističkim teoretičarkama koje se 
bave naučnom metodologijom, epistemologijom i položajem žena u nauci (Fox- 
-Keller i Longino, 1996; Lederman, 2001). on se ne slaže sa njihovim stavom da je 
118  Stiven Vajnberg (Steven Weinberg, 1933–), američki fizičar; dobitnik nobelove nagrade za fiziku 
1979. godine. osim fizike elementarnih čestica i kosmologije, bavi se i istorijom i filozofijom nauke.
119  Sandra harding (Sandra harding, 1935–), američka filozofkinja i feministkinja, bavi se postko-
lonijalnom teorijom, epistemologijom, metodologijom naučnog rada, filozofijom nauke. Profesorka 
na Kalifornijskom univerzitetu, u Los anđelosu (ucLa). autorka i urednica više knjiga, od kojih su 
najpoznatije: 
Pitanje nauke u feminizmu (Science Question in Feminism, 1986); Feminizam i metodolo-
gija (Feminism and Methodology, 1987); Čija nauka? Čije znanje? (Whose Science? Whose Knowledge?, 
1991)
; Da li je nauka multikulturalna? Postokolonijalizmi, feminizmi i epistemologije (Is Science Multicul-
tural? Postcolonialisms, Feminisms and Epistemologies, 1998); Nauka i druge kulture: problemi filozofije 
nauke i tehnologije (Science and Other Cultures: Issues in Philosophy of Science and Technology, 2003); 
Nauke iz suterena: feminizmi, postokolonijalizmi i modernizmi (Sciences from Below: Feminisms, Postcolo-
niamlisms and Modernities, 2008).

---

133
ePiLoG i : na PraGu trećeG miLenijuma
nauka i danas, podrazumevajući pri tome pre svega prirodne nauke, androcentrična, 
da sadrži vrednosne sudove Zapada, da je redukcionistička i da joj nedostaju 
holistički i feministički aspekt. istovremeno, Vajnberg od naučnica pominje samo 
mariju Kiri i Lizu majtner, tvrdeći da veće prisustvo žena u nauci neće promeniti 
karakter same nauke. ali možda fizika nije najbolji primer. ostaje otvoreno pitanje 
zašto se ovim problemima više ne bave same naučnice (jensen et al., 1998), kao i 
da li su one , kako mnogi tvrde, zainteresovanije za društvene posledice naučnih 
otkrića i životnu sredinu od svojih kolega (mies i Shiva, 1993).
 
Sandra Harding versus Stiven Vajnberg: suprotstavljeni stavovi o nauci
Saradnja u nauci složen je problem. danas, kada je nauka multi/interdi-
sciplinarna i sve više roba a sve manje privilegija, naučna istraživanja su uglavnom 
rezultat timskog rada. Prema nekim istraživanjima, naučnice udate za svoje kolege 
publikuju više od onih čiji su partneri drugih profesija, ali u društvenim naukama, 
na primer, samo 11% naučnika ima partnerke koje su takođe u akademskoj sferi 
(Pycior et al., 1996; Popović, 2005, 2005a). 
osim vertikalne segregacije, i drugi brojni činioci utiču na sporije 
napredovanje žena u nauci (Bradley, 2008): žene češće prate svoje partnere 
pri promeni mesta zaposlenja i tako usporavaju sopstveno napredovanje, one 
češće prave kompromise kada je u pitanju porodica i podizanje dece, teže 
dobijaju sredstva za projekte, nisu u muškim vaninstitucionalnim mrežama koje 
se formiraju po klubovima i kafanama. tu je, naravno, i nedostatak uzora (
role 
modela). Prema najnovijim istraživanjima evropske komisije (PraGeS, 2009), 
najznačajniji faktori rizika za žene koje žele da naprave karijeru u nauci jesu to što 
se nauka pokazuje kao neprijateljsko okruženje za žene, zatim rodna neosetljivost 
i neosvešćenost naučnih kadrova i nedovoljan broj žena na pozicijama moći  

---