Predsjednik republike estonije predsjednik helenske republike njegovo veli

Adrias,   svezak 13,  2005

45

kolektivnu ostavku, a Ministar vanjskih poslova Unije podnosi ostavku na

dužnosti koje obavlja u Komisiji.

Èlanak I.-27.

Predsjednik Europske komisije

1. Uzimajuæi u obzir izbore za Europski parlament, nakon održavanja odgo-

varajuæih savjetovanja, Europsko vijeæe, donijevši odluku kvalificiranom veæi-

nom glasova, predlaže Europskom parlamentu kandidata za predsjednika

Komisije.  Tog  kandidata  Europski  parlament  bira  veæinom  glasova  svojih

èlanova. Ako kandidat ne dobije veæinu glasova, Europsko vijeæe, donoseæi

odluku kvalificiranom veæinom glasova, u roku od jednoga mjeseca predlaže

novog kandidata kojeg Europski parlament bira prema istome postupku.

2. Vijeæe,  u  dogovoru s izabranim predsjednikom,  usvaja  popis  ostalih

osoba  koje  predlaže  za  imenovanje  kao  èlanove  Komisije.  Izbor  tih  osoba

obavlja se na temelju preporuka država èlanica, u skladu s kriterijima iz èlan-

ka I.-26. stavaka 4. i 6. drugoga podstavka.

Predsjednik,  Minist ar  vanjskih  poslova  Unije  i  drugi  èlanovi  Komisije

podložni su, kao kolegij, glasovanju o pristanku u Europskome parlamentu.

Na temelju toga pristanka, Europsko vijeæe imenuje Komisiju kvalificiranom

veæinom glasova.

3. Predsjednik  Komisije:

a) donosi smjernice za rad Komisije;

b) odluèuje  o  unutarnjem  ustrojstvu  Komisije,  osiguravajuæi  da  djeluje

dosljedno, uèinkovito i kao kolegij;

c) izmeðu èlanova Komisije imenuje potpredsjednike, osim Ministra vanj-

skih poslova Unije.

Èlan Komisije podnosi ostavku ako to od njega zatraži predsjednik. Mi-

nistar vanjskih poslova Unije podnosi ostavku u skladu s postupkom iz èlan-

ka I.-28. stavka 1. ako to od njega zatraži predsjednik.

Èlanak I-28.

Ministar vanjskih poslova Unije

1. Europsko  vijeæe,  uz  pristanak  predsjednika  Komisije,  kvalificiranom

veæinom glasova imenuje Ministra vanjskih poslova Unije. Europsko vijeæe

može prekinuti njegov mandat u skladu s istim postupkom.

2. Ministar vanjskih poslova Unije vodi zajednièku vanjsku i sigurnosnu

politiku  Unije.  On  svojim  prijedlozima  pridonosi  razvoju  te  politike,  koju

---

Adrias,   svezak 13,  2005

46

provodi u skladu s mandatom koji dobiva od Vijeæa. Isto se primjenjuje i na

zajednièku sigurnosnu i obrambenu politiku.

3. Ministar vanjskih poslova Unije predsjeda Vijeæem vanjskih poslova.

4. Ministar vanjskih poslova Unije jedan je od potpredsjednika Komisije.

On osigurava dosljednost djelovanja Unije u inozemstvu i odgovoran je, u

okviru Komisije, za dužnosti koje joj pripadaju u odnosima s inozemstvom te

za koordiniranje drugih aspekata djelovanja Unije u inozemstvu. Pri obav-

ljanju svojih dužnosti u Komisiji, i samo za potrebe tih dužnosti, Ministar

vanjskih poslova Unije podložan je postupcima Komisije u onoj mjeri u kojoj

je to u skladu s odredbama stavaka 2. i 3.

Èlanak I-29.

Sud pravde Europske unije

1. Sud pravde Europske unije obuhvaæa Sud pravde, Opæi sud i specijali-

zirane sudove. On osigurava poštovanje prava pri tumaèenju i primjeni Ustava.

Države èlanice propisuju pravna sredstva dostatna za osiguravanje uèin-

kovite pravne zaštite u podruèjima koja pokriva pravo Unije.

2. Sud pravde sastoji se od jednoga suca iz svake države èlanice. Sudu

pomažu nezavisni odvjetnici.

Opæi sud ukljuèuje najmanje po jednog suca iz svake države èlanice.

Suci i nezavisni odvjetnici Suda pravde te suci Opæega suda biraju se iz

redova osoba èija je neovisnost neupitna i koje zadovoljavaju uvjete iz èlana-

ka III.-355. i III.-356. Njih, na temelju zajednièkoga sporazuma, imenuju vlade

država èlanica na razdoblje od šest godina. Suci i nezavisni odvjetnici kojima

istjeèe mandat mogu biti ponovno imenovani.

3. Sud pravde Europske unije, u skladu s odredbama Treæeg dijela:

a) donosi odluke o tužbama koje ulažu država èlanica, institucija, fizièka

ili pravna osoba;

b) daje prethodno mišljenje, na zahtjev sudova država èlanica, o tumaèe-

nju prava Unije ili o valjanosti akata koje donose institucije;

c) donosi odluke u ostalim sluèajevima predviðenima Ustavom.

POGLAVLJE II.

OSTALE INSTITUCIJE UNIJE I SAVJETODAVNA TIJELA

Èlanak I-30.

Europska središnja banka

1. Europska središnja banka, zajedno s nacionalnim središnjim bankama,

èini Europski sustav središnjih banaka. Europska središnja banka, zajedno s

---

Adrias,   svezak 13,  2005

47

nacionalnim središnjim bankama država èlanica èija je valuta euro, èini Euro-

sustav i vodi monetarnu politiku Unije.

2. Europskim sustavom središnjih banaka upravljaju tijela za donošenje

odluka Europske središnje banke. Primarni cilj Europskog sustava središnjih

banaka jest održavanje stabilnosti cijena. Ne dovodeæi u pitanje taj cilj, on

podupire opæe gospodarske politike Unije kako bi pružio svoj doprinos po-

stizanju njezinih ciljeva. Europski sustav središnjih banaka obavlja i ostale

zadatke u skladu s odredbama Treæeg dijela, Statuta Europskog sustava sre-

dišnjih banaka i Europske središnje banke.

3. Europska središnja banka je institucija i posjeduje pravnu osobnost.

Samo ona može dopustiti izdavanje eura. Europska središnja banka neovisna

je u ostvarivanju svojih ovlasti i upravljanju svojim financijskim sredstvima.

Institucije, tijela, službe i agencije Unije te vlade država èlanica poštuju njezi-

nu neovisnost.

4. Europska središnja banka usvaja mjere potrebne za obavljanje njezinih

zadataka u skladu s odredbama èlanaka III.-185. do III.-191. i èlanka III.-196.,

te u skladu s uvjetima utvrðenima u Statutu Europskoga sustava središnjih

banaka i Statutu Europske središnje banke. U skladu s odredbama tih èlana-

ka, one države èlanice èija valuta nije euro i njihove središnje banke zadržavaju

svoje ovlasti u podruèju monetarne politike.

5. U podruèjima koja pripadaju u njezinu nadležnost, od Europske sredi-

šnje banke mora se tražiti savjet o svim predloženim aktima Unije i o svim

prijedlozima propisa koji se donose na nacionalnoj razini, a ona o njima može

dati mišljenje.

6. Tijela za donošenje odluka Europske središnje banke, njihov sastav i

naèin rada, utvrðeni su u èlancima III.-382. i III.-383. te u Statutu Europskoga

sustava središnjih banaka i Statutu Europske središnje banke.

Èlanak I.-31.

Revizorski sud

1. Revizorski sud je institucija koja obavlja reviziju poslovanja Unije.

2. Revizorski sud ispituje raèune svih prihoda i izdataka Unije i osigurava

ispravno financijsko poslovanje.

3. Revizorski sud sastavljen je od po jednog državljanina svake države

èlanice. Njegovi èlanovi posve neovisno obavljaju svoje dužnosti u opæem

interesu Unije.

---