Globalizacija I jezik

Taj se jezik nazivao ne samo srpski nego i slovinski, slavenosrpski, ilirski, dalmatinski, dubrovački, bosanski, slavonski, hrvatski, naš jezik itd...“ (Okuka 2006: 373-417) (Hrvatski kao zagrebačka varijanta srpskog, bosanski kao sarajevska varijanta srpskog).

• Taj se jezik nazivao ne samo srpski nego i slovinski, slavenosrpski, ilirski, dalmatinski, dubrovački, bosanski, slavonski, hrvatski, naš jezik itd...“ (Okuka 2006: 373-417) (Hrvatski kao zagrebačka varijanta srpskog, bosanski kao sarajevska varijanta srpskog).

Drugi teorijski model: srpski jezik koristi samo ekavski izgovor i ćirilično pismo. 1993. godine – zakon u Republici Srpskoj o upotrebi SAMO ekavice i ćirilice. 1998. godine je suspendovana ranija državna uredba i uspešno se oduprelo oktroisanom nametanju nematernje izvorne varijante književnog jezika.

• Drugi teorijski model: srpski jezik koristi samo ekavski izgovor i ćirilično pismo. 1993. godine – zakon u Republici Srpskoj o upotrebi SAMO ekavice i ćirilice. 1998. godine je suspendovana ranija državna uredba i uspešno se oduprelo oktroisanom nametanju nematernje izvorne varijante književnog jezika.

Treći teorijski model: Okuka: „Vuk Stefanović Karadžič nije tvorac srpskog književnog jezika nego je on samo jedan od srpskih spisatelja iz 19.vijeka koji se ‛uklopio u već postojeći proces posrbljavanja slavenosrpskog jezika, u proces koji je postojao i pre Vuka a koji je nastavio da postoji i posle Vukove pojave.

• Treći teorijski model: Okuka: „Vuk Stefanović Karadžič nije tvorac srpskog književnog jezika nego je on samo jedan od srpskih spisatelja iz 19.vijeka koji se ‛uklopio u već postojeći proces posrbljavanja slavenosrpskog jezika, u proces koji je postojao i pre Vuka a koji je nastavio da postoji i posle Vukove pojave.

Time je Vuk Karadžič postao deo ovog procesa, deo jednog dugotrajnog kontinuiteta koji je od početka svoga evolutivno težio ka srpskom književnom jeziku na narodnoj osnovi’ (Mladenović 1993: 81)“. (Okuka 2006: 373-417)

• Time je Vuk Karadžič postao deo ovog procesa, deo jednog dugotrajnog kontinuiteta koji je od početka svoga evolutivno težio ka srpskom književnom jeziku na narodnoj osnovi’ (Mladenović 1993: 81)“. (Okuka 2006: 373-417)

Četvrti teorijski model: srpski jezik nastao od crnogosrkog.

• Četvrti teorijski model: srpski jezik nastao od crnogosrkog.
• Peti teorijski model: Srpski standardni jezik je neorganski idiom koji se temelji na Vuk-Daničićevom gramatičkom modelu i na istoriji srpske kulture koja ga određuje i definiše;

Peti teorijski model: Srpski standardni jezik je neorganski idiom koji se temelji na Vuk-Daničićevom gramatičkom modelu i na istoriji srpske kulture koja ga određuje i definiše; na Vuk-Novakovićevoj izgovornoj dvojnosti ‘jata’; morfofonološkom pravopisu i grafijskoj diglosiji (ćirilica i latinica).

• Peti teorijski model: Srpski standardni jezik je neorganski idiom koji se temelji na Vuk-Daničićevom gramatičkom modelu i na istoriji srpske kulture koja ga određuje i definiše; na Vuk-Novakovićevoj izgovornoj dvojnosti ‘jata’; morfofonološkom pravopisu i grafijskoj diglosiji (ćirilica i latinica).

Poslednjih godina je hrvatski književni jezik doživeo velike promene, gotovo revolucionarne. Između ostalog ‛revolucija’ je uperena i protiv Srba i srpskog jezika.

• Poslednjih godina je hrvatski književni jezik doživeo velike promene, gotovo revolucionarne. Između ostalog ‛revolucija’ je uperena i protiv Srba i srpskog jezika.

Okuka govori o ‛velikoj nacionalnoj jezičkoj radionici’ Hrvata koji pokušavaju da svoj jezik očiste od svega nehrvatskog, pogotovo od svega srpskog. Tako su stvarane razlike između ova dva jezika tamo gde ih i nije bilo.

• Okuka govori o ‛velikoj nacionalnoj jezičkoj radionici’ Hrvata koji pokušavaju da svoj jezik očiste od svega nehrvatskog, pogotovo od svega srpskog. Tako su stvarane razlike između ova dva jezika tamo gde ih i nije bilo.

Milorad Telebak – Govorimo srpski. S lakoćom do jezičke kulture:

• Milorad Telebak – Govorimo srpski. S lakoćom do jezičke kulture:

• „Srbi osmatraju dvogledom, a Hrvati dalekozorom, ali ni zajedničko nebo ne vide jednako: prvima je plavo, a drugima – modro[…]

Srbi su ponositi i gordi, čak i uobraženi, a Hrvati unositi i, dapače, umišljeni[...] Srbi se zaklinju pred svojom zastavom, a Hrvati se prisežu pod svojim stijegom[…] Najzaslužniji kod Srba bivaju unaprijeđeni, a u Hrvata-promaknuti“. (1998: 14–19)

• Srbi su ponositi i gordi, čak i uobraženi, a Hrvati unositi i, dapače, umišljeni[...] Srbi se zaklinju pred svojom zastavom, a Hrvati se prisežu pod svojim stijegom[…] Najzaslužniji kod Srba bivaju unaprijeđeni, a u Hrvata-promaknuti“. (1998: 14–19)

Jako brzo su nestale mnoge uobičajene i prilagođene strane reči. Umesto njih su došle domaće, postojeće ili novostvorene: tajnik (sekretar), tipkovnica (tastatura), pekač (tepsija), slikopis (video kaseta), zvukopis (audio kaseta) itd...

• Jako brzo su nestale mnoge uobičajene i prilagođene strane reči. Umesto njih su došle domaće, postojeće ili novostvorene: tajnik (sekretar), tipkovnica (tastatura), pekač (tepsija), slikopis (video kaseta), zvukopis (audio kaseta) itd...

Nove reči na ‘ica’: dalekovidnica (televizija), voznica (vozna karta), uspješnica (bestseler) itd...

• Nove reči na ‘ica’: dalekovidnica (televizija), voznica (vozna karta), uspješnica (bestseler) itd...

Hrvoje Matas – članak Brzogriz ili sporogriz pitanje je sad u časopisu Hrvatska ljevica (1999) :

• Hrvoje Matas – članak Brzogriz ili sporogriz pitanje je sad u časopisu Hrvatska ljevica (1999) :

• „U novohrvatskom jeziku „normalnoj hrvatskoj riječi po svaku cijenu nakalemljuje nastavak -ica, bez obzira spada li on tamo ili ne“.

Na taj način se „tvore nakaznice, kao što su povijesnica umjesto povijest ili potvrdnica umjesto potvrda“.

• Na taj način se „tvore nakaznice, kao što su povijesnica umjesto povijest ili potvrdnica umjesto potvrda“.

dozvola – dopusnica , šetalište – šetnica, prilika – prigodnica

• dozvola – dopusnica , šetalište – šetnica, prilika – prigodnica

„Umirovljenici Hrvatske nisu uspjeli da im Mirovinski fond uskladi njihovu mirovinu, možda i zbog toga što su napisali molbu, a ne zamolnicu? Neće uspjeti niti ako su napisali tužbu općinskom sudu, jer se takva stvar sada zove tužbenica“.

• „Umirovljenici Hrvatske nisu uspjeli da im Mirovinski fond uskladi njihovu mirovinu, možda i zbog toga što su napisali molbu, a ne zamolnicu? Neće uspjeti niti ako su napisali tužbu općinskom sudu, jer se takva stvar sada zove tužbenica“.

Takmičenja (natjecanja) u Hrvatskoj za najbolju reč godine – dodeljuju se nagrade pobedniku.

• Takmičenja (natjecanja) u Hrvatskoj za najbolju reč godine – dodeljuju se nagrade pobedniku.

Konkursi za novu reč koja će zameniti neku pozajmljenicu. Npr. za hrvatsku zamenu za reč jack-pot bilo je 270 predloga na natjecanju kao što su:

• Konkursi za novu reč koja će zameniti neku pozajmljenicu. Npr. za hrvatsku zamenu za reč jack-pot bilo je 270 predloga na natjecanju kao što su:

uvećak, zlatonos, srida, lotnjak, srećko, bankovnjak, pretvornjak, nagradnik, kunovnica, zgodun, nezgodnik, velezgod, blagar, lutrijak, kapitalnjak, šestičnjak, zgodimir, dobivrh, čvrstnik itd.

• uvećak, zlatonos, srida, lotnjak, srećko, bankovnjak, pretvornjak, nagradnik, kunovnica, zgodun, nezgodnik, velezgod, blagar, lutrijak, kapitalnjak, šestičnjak, zgodimir, dobivrh, čvrstnik itd.

Još malo reči:

• Još malo reči:

• zvukoslovlje (fonetika), glasoslovlje (fonologija), slogoslovlje (morgologija), oblikoslovlje (morfemika), znamoslovlje (morfofonologija),

tvorboslovlje (derivacija), izkonoslovlje (etimologija), skladnjoslovlje (sintaksa), riječoslovlje (leksikografija), izrekoslovlje (frazeologija), značboslovlje (semantika), poraboslovlje (pragmatika)

• tvorboslovlje (derivacija), izkonoslovlje (etimologija), skladnjoslovlje (sintaksa), riječoslovlje (leksikografija), izrekoslovlje (frazeologija), značboslovlje (semantika), poraboslovlje (pragmatika)

Tendencije u Bosni i Hercegovini posle raspada Jugoslavije (novi jezik koji će se razlikovati od hrvatskog i srpskog sa što više turcizama i orijentalizama)

• Tendencije u Bosni i Hercegovini posle raspada Jugoslavije (novi jezik koji će se razlikovati od hrvatskog i srpskog sa što više turcizama i orijentalizama)

Odnosi na nivou grafije:

• Odnosi na nivou grafije:

• Prema Ustavu BiH Bošnjacima je zvanični jezik bosanki, a pismo latinica.
• Ćirilica – ‛jabuka razdora’ i uzrok neprijatljestva između dvaju naroda.

Pravopis bosanskoga jezika Senahida Halilovića kaže da su oba pisma ravnopravna, ali da se znatno više koristi latinica.

• Pravopis bosanskoga jezika Senahida Halilovića kaže da su oba pisma ravnopravna, ali da se znatno više koristi latinica.
• Bitno je poznavati ćirilicu zbog kulturnog nadleđa i veze sa Makedoncima, Bugarima i Rusima

Odnosi na nivou ortografije:

• Odnosi na nivou ortografije:

• Od 1866.do 1993. – sa prekidima za vreme Prvog svetskog rata i za vreme ustaške NDH u Drugom svetskom ratu – Muslimani (Bošnjaci) su koristili srpski pravopis.

Nakon usvajanja zajedničkog pravopisa 1960.godine i dalje je kod Bošnjaka preovladavala srpska norma.

• Nakon usvajanja zajedničkog pravopisa 1960.godine i dalje je kod Bošnjaka preovladavala srpska norma.

Od 1993.do 1996 – radikalna promena. Bošnjaci se okreću više hrvatskom pravopisu. Taj pokret karakterišu dve odredbe: izvorno pisanje stranih vlastitih imena i rastavljeno pisanje futura I (čitat ću).

• Od 1993.do 1996 – radikalna promena. Bošnjaci se okreću više hrvatskom pravopisu. Taj pokret karakterišu dve odredbe: izvorno pisanje stranih vlastitih imena i rastavljeno pisanje futura I (čitat ću).

Odstupanja od srpske norme:

• Odstupanja od srpske norme:

• Razlike u interpunkciji (i skraćenicama): srpski dr (doktor) – bošnjački dr. Isto i sa mr (magistar)

Razlike u glasovima reči: hurma – urma, halva – alva, hambar – ambar, hrda – rđa, hurlik – urlik, hudovica – udovica

• Razlike u glasovima reči: hurma – urma, halva – alva, hambar – ambar, hrda – rđa, hurlik – urlik, hudovica – udovica
• Razlike u prisvojnom pridevu ličnih imenica na ‛ica’: srpski/hrvatski: Ivičin, Miličin (od Ivica, Milica) – bosanski: Ivicin, Milicin

Dževad Jahić u knjizi Bosanski jezik u 100 pitanja i 100 odgovora :

• Dževad Jahić u knjizi Bosanski jezik u 100 pitanja i 100 odgovora :

„Najuočljivija razlika između srpskog i bosanskog jezika je u zamjeni staroga glasa jata: srpski je ekavski, a bosanski ijekavski. To je najfrekventnija razlika između ova dva jezika. [...]

• „Najuočljivija razlika između srpskog i bosanskog jezika je u zamjeni staroga glasa jata: srpski je ekavski, a bosanski ijekavski. To je najfrekventnija razlika između ova dva jezika. [...]

U bosanskom jeziku turcizmi cu veoma značajan jezički sloj, a u srpskome je trend njihovoga gubljenja, u srpskom jeziku se glas h gubi, a u bosanskom je on očuvan i stabilan, podržan trostrukim h iz arapskog jezika.

• U bosanskom jeziku turcizmi cu veoma značajan jezički sloj, a u srpskome je trend njihovoga gubljenja, u srpskom jeziku se glas h gubi, a u bosanskom je on očuvan i stabilan, podržan trostrukim h iz arapskog jezika.

Srpski jezik se piše na ćirilici i to je jedino pismo srpskog jezika, a bosanski se piše na latinici, ali mu ni ćirilica nije nepoznata“.

• Srpski jezik se piše na ćirilici i to je jedino pismo srpskog jezika, a bosanski se piše na latinici, ali mu ni ćirilica nije nepoznata“.
• A Okuka se pita šta bi jedan Srbin iz Bosne i Hercegovine imao da kaže na to.

Crnogorski jezik –veoma mlad jezik

• Crnogorski jezik –veoma mlad jezik

• Crnogorski negira srpski karakter kulture i narodne tradicije

• ‘uzima’ ijekavicu, Srbima ostavlja ekavicu, a Bošnjacima i Hrvatima ikavicu

Okuka:

• Okuka:

• „Crnogorski jezik se od srpskoga, gledano u dijahronoj i sinhronoj perspektivi, ne razlikuje ni u čemu, ne postoji ni jedna diferencijalna jezička crta koja se pripisuje crnogorskom jeziku, a po kojoj bi se on razlikovao od starosrpskog ili srpskog jezika danas“. (Okuka 2006: 373-417)

Studija radoslava Ratkovića „Odakle su došli preci Crnogoraca“

• Studija radoslava Ratkovića „Odakle su došli preci Crnogoraca“

• njome se na osnovu određenih toponima želi dokazati da su Polabije crnogorske prapostojbine, odakle je i ijekavica došla u Crnu Goru:

„Ijekavica je donesena iz praotadžbine, iz današnje istočne Njemačke. Prototip crnogorskog jezika je polabski jezik koji je izumro u 18.vijeku. Preci Srba su donijeli samo ekavicu iz jugoistočne Poljske, koja je u vezi sa bjelomskim ekavizmom.[…]

• „Ijekavica je donesena iz praotadžbine, iz današnje istočne Njemačke. Prototip crnogorskog jezika je polabski jezik koji je izumro u 18.vijeku. Preci Srba su donijeli samo ekavicu iz jugoistočne Poljske, koja je u vezi sa bjelomskim ekavizmom.[…]

Istina, poslije seoba stanovništva, u migracijama pred Turcima, ijekavica je odnesena i u Srbiju i u Bosnu i u Hrvatsku, ali je ona tamo sekundarna i zbog toga srpska lingvistika [..] ide za tijem da potisne ijekavicu iz standarda, jer je ona izvorno crnogorska“. (Okuka 2006: 373-417)

• Istina, poslije seoba stanovništva, u migracijama pred Turcima, ijekavica je odnesena i u Srbiju i u Bosnu i u Hrvatsku, ali je ona tamo sekundarna i zbog toga srpska lingvistika [..] ide za tijem da potisne ijekavicu iz standarda, jer je ona izvorno crnogorska“. (Okuka 2006: 373-417)

Zaključak Miloša Okuke:

• Zaključak Miloša Okuke:

• „Danas ne postoji poseban standardni crnogorski jezik u onom značenju koje imaju standardni hrvatski ili standardni srpski jezik, a pogotovo ne postoji crnogorski standardni jezik sa jezičkom strukturom

i jezičkom nadgradnjom kakvu mu žele odrediti crnogorski filolozi. To, međutim, ne znači da se taj i takav standardni jezik, sa opisanom starijom jezičkom strukturom i arhaističnom jezičkom supstancom, ne može razviti i vremenom ustoličiti u porodici novih standardnih jezika nastalih a štokavskom sistemu. […]

• i jezičkom nadgradnjom kakvu mu žele odrediti crnogorski filolozi. To, međutim, ne znači da se taj i takav standardni jezik, sa opisanom starijom jezičkom strukturom i arhaističnom jezičkom supstancom, ne može razviti i vremenom ustoličiti u porodici novih standardnih jezika nastalih a štokavskom sistemu. […]

Živi bili pa viđeli!‟ (Okuka 2006: 373-417)

• Živi bili pa viđeli!‟ (Okuka 2006: 373-417)

Suzić 2001: Сузић, Ненад. Глобализација и језик. – In: Сузић, Ненад. Глобализација и српски национални интереси. – Бањалука: ТТ-центар. – С. 43–46.

• Suzić 2001: Сузић, Ненад. Глобализација и језик. – In: Сузић, Ненад. Глобализација и српски национални интереси. – Бањалука: ТТ-центар. – С. 43–46.

Ćorić 1998: Ћорић, Божо. Анатомија наопаке хрватске језичке политике. – In: Srpski jezik. – Beograd. – Br. 3/1–2. – S - 551–559.

• Ćorić 1998: Ћорић, Божо. Анатомија наопаке хрватске језичке политике. – In: Srpski jezik. – Beograd. – Br. 3/1–2. – S - 551–559.

• Brborić 2001: Брборић, Бранислав. Тројезичност и/лу вишејезичност. – In: Monesland, Svein (odg.urednik). Jezik i demokratizacija. – Sarajevo: Institut za jezik. – S. 55–68.

Klajn 1996: Клајн, Иван. Лексика: Односи међу варијантама. –In:Радовановић, Милорад (редактор). Српски на крају века. – Београд: Институт за српски језик САНУ-Службени гласник. – С. 39–47.

• Klajn 1996: Клајн, Иван. Лексика: Односи међу варијантама. –In:Радовановић, Милорад (редактор). Српски на крају века. – Београд: Институт за српски језик САНУ-Службени гласник. – С. 39–47.

Bugarski 1996: Бугарски, Ранко. Језичке разлике. – In :Српски језик, Београд, бр.1-2. С. 399–403.

• Bugarski 1996: Бугарски, Ранко. Језичке разлике. – In :Српски језик, Београд, бр.1-2. С. 399–403.

Ivić 1990: Ивић, Павле. Јединство и разједињеност српскохрватског књижевног језика – актуелни тренутак. – In: Ивић, Павле. О језику некадашњем и садашњем. – Београд – Приштина: БИГЗ – Јединство. – С. 321–329. Први пут објављено у НИН-у 21.маја 1989.

• Ivić 1990: Ивић, Павле. Јединство и разједињеност српскохрватског књижевног језика – актуелни тренутак. – In: Ивић, Павле. О језику некадашњем и садашњем. – Београд – Приштина: БИГЗ – Јединство. – С. 321–329. Први пут објављено у НИН-у 21.маја 1989.

Оkuka 2006: Okuka, Miloš. Sukobi i razgraničavanja. – In: Okuka, Miloš. Srpski na kriznom putu. – Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. – S.373–417

• Оkuka 2006: Okuka, Miloš. Sukobi i razgraničavanja. – In: Okuka, Miloš. Srpski na kriznom putu. – Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. – S.373–417

Telebak 2008: Telebak, Milorad. Govorimo srpski. S lakoćom do jezičke kulture. Banjaluka: Republički pedagoški zavod S.14–19

• Telebak 2008: Telebak, Milorad. Govorimo srpski. S lakoćom do jezičke kulture. Banjaluka: Republički pedagoški zavod S.14–19

Internetquellen:

• Internetquellen:

• http://www.suzicnenad.com/omeni.html
• http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=973
• http://sr.wikipedia.org/wiki/Ranko_Bugarski
• http://sr.wikipedia.org/wiki/Pavle_Ivic
• http://www.alt.zikic-stiftung.de/about/biographien/okuka.html

Fotografija1: http://www.suzicnenad.com/omeni.html

• Fotografija1: http://www.suzicnenad.com/omeni.html
• Fotografija 2: http://www.vesti.rs/Vesti/IVAN-KLAJN.html
• Fotografija 3: http://www.knjizara.com/knjige/osoba/0/cena//1678/1/Ranko%20Bugarski

Fotografija 4: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Pavle_Ivic.jpg

• Fotografija 4: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Pavle_Ivic.jpg
• Fotografija 5: http://www.alt.zikic-stiftung.de/about/biographien/okuka.html