Ideja o “udruživanju” država nije nova, ali se danas, u procesu globalizacije, aktuelizuje I dobija veći značaj

Ideja o “udruživanju” država nije nova, ali se danas, u procesu globalizacije, aktuelizuje i dobija veći značaj

• Ideja o “udruživanju” država nije nova, ali se danas, u procesu globalizacije, aktuelizuje i dobija veći značaj

• Legitimna svrha je obezbediti svetski mir

• Tako su nastali: Društvo naroda, UN, Evropska ekonomska zajednica (Rimski ugovor, 1957), Evropska Unija

I. Geneza ideje

• I. Geneza ideje

• Aristotel – čovekov je političko biće (zoon politikon), pa je polis njegov krajnji cilj jer predstavlja potpunu zajednicu

• Stoici – kosmopolis je najviša svrha a ne polis, slave svet kao celinu, čiji je osnov prirodno pravo (Diogen: “Ja sam građanin sveta”)

• “Kosmopolitizam” od tada označava ideju ili pokret za univerzalnu zajednicu

Kant u Večnom miru, 1795. definiše pravni okvir za mir u svetu u tri pretpostavke:

• Kant u Večnom miru, 1795. definiše pravni okvir za mir u svetu u tri pretpostavke:

• a) republikanizam – državno načelo koje zahteva razdvajanje izvršne vlasti od zakonodavne, nasuprot despotizmu u kome nema podele vlasti

• b) federalizam slobodnih država, međunarodna država (civitas gentium), savez koji odbacuje rat

• c) Pravo na hospitalitet (gostoprimstvo) – građani sveta, jednaki su u jedinstvenom svetu

Ove ideje danas su se pokazale kao tačne i delotvorne:

• Ove ideje danas su se pokazale kao tačne i delotvorne:

• ljudska prava se zasnivaju na pripadništvu “ljudskom rodu”

• proces globalizacije učinio je čvrstom povezanost i međuzavisnost različitih naroda

• zbog toga se odlučivanje u bilo kom delu sveta tiče i onih koji nisu neposredno uključeni, koji su udaljeni

Dejvid Held o kosmopolitskoj demokratiji:

• Dejvid Held o kosmopolitskoj demokratiji:

• utemeljena je u principu inkluzivnosti i supsidijarnosti, koji traži da oni na koje se znatno odnose političke odluke moraju imati jednaku mogućnost (posredno ili neposredno) da na njih utiču, bez obzira na to u kom se prostoru nalaze

• kosmopolitski oblici odlučivanja, ali ne i država koja je za njega naivna ideja

Robert Dal je osporio ovu zamisao sa nekoliko argumenata:

• Robert Dal je osporio ovu zamisao sa nekoliko argumenata:

• Demokratske institucije se ne razvijaju spontano, već se moraju stvarati sa unapred određenim ciljem

• Velike političke zajednice sa velikim brojem građana nepodesne su za direktno učešće u donošenju odluka

• Informativne mogućnosti su smanjene u uslovima međunarodnog odlučivanja

• Priznao je da je evropska transnacionalna demokratska zajednica u tom smislu izuzetak

U pogledu pravno-političke prirode, EU je sui generis zajednica, ni država ni međunarodna zajednica

• U pogledu pravno-političke prirode, EU je sui generis zajednica, ni država ni međunarodna zajednica

• Specifičan državni savez, ni federacija ni konfederacija (osniva se međunarodnim ugovorom

• Prenošenje ovlašćenja je ograničeno: (a) nikada nije potpuno (b) pravo na nulifikaciju i secesiju

• Karakteristike EU u procesu političke transformacije (ugovorom iz Mastrihta, 1992):

• 1. ugovorni osnov predstavlja ustavnu povelju

• 2. politička zajednica po uzoru na federalna načela

3. istupa kao zaseban pravni subjekt

• 3. istupa kao zaseban pravni subjekt

• 4. združeni i podeljeni suverenitet

• 5. institut evropskog građanstva

• 5. većinsko odlučivanje (izuzetno jednoglasnost – prijem novih članica)

• 6. na osnovu doktrine o neposrednom dejstvu, građani država članica mogu voditi sporove protiv sopstvene države

• 7. pravo EU je superiorno u odnosu na pravo država članica

• 8. pravo država na jednostrano povlačenje iz EU (Lisabonski ugovor, 2007)

I. Zajednica bez monopola fizičke prinude

• I. Zajednica bez monopola fizičke prinude

• Pravo EU je prinudnog karaktera i efikasno

• Politički pritisak je najčešće dovoljan da iznudi poštovanje prava EU

• Sankcije: “izgon” (uskraćivanje prava na korist od saradnje i članstva - suspenzija nekih prava)

• EU se oslanja na veoma razgranat institucionalni aparat koji je organizaciono i funkcionalno oslonjen na pravo (načelo konstitucionalizacije)

Manjkavosti:

• Manjkavosti:

• neefikasnost (zbog nedostatka prinude) Evropske komisije (pokreće postupak) i Suda pravde EU (izriče sankcije za povrede) u odnosu na države članice koje krše pravo EU

• Novine (na osnovu odluka Suda pravde) koje povećavaju efikasnost i delotvornost prava EU:

• doktrina o suprematiji evropskog prava

• doktrina o neposrednom dejstvu prava EU

• Obavezuju i ovlašćuju pojedince da se na pravo EU pozivaju pred nacionalnim sudovima

II. Sistem bez demosa

• II. Sistem bez demosa

• EU nije država, ali jeste, ali jeste politički sistem, politička zajednica jer postoji jedinstvo ljudskih prava, budžeta, organizacija...pravni subjektivitet)

• Da li je EU demokratski politički sistem u punom kapacitetu ili deficitaran?

• 1.ne postoji evropski narod pa ni mogućnost pristanka naroda;

• 2.evropski parlament nije prdstavničko telo suverenog evropskog naroda: građani država-članica biraju nacionalne poslanike u okviru kvota prema tzv. opadajućujoj proporcionalnosti, u odnosu 96/6 (16/1)-broj poslanika koji država-članica može poslati u Evropski paralament, ali s obzirom na broj članova biračkog tela, taj odnos je 172/1 (drugim rečima, vrednosti glasa nemačkog birača vredi deset puta manje od vrednosti glasa luksemburškog birača)

Suprotna tvrdnja: demokratska načela su ugrađena u institucionalnu strukturu EU

• Suprotna tvrdnja: demokratska načela su ugrađena u institucionalnu strukturu EU

• 1. načelo supsidijarnosti (donošenje odluka na nivou što bližem građanima; odluke se donose i na lokalnom nivou)

• 2. učešće građana je i u mogućnosti “evropske narodne inicijative” (jedan milion građana može podneti predlog Evropskoj komisiji za donošenje pravnog akta o određenom pitanju)

• 3. načelo transparentnosti u radu institucija

• 4. načelo demokratske odgovornosti (1999. E. Komisija podnela je ostavku zbog optužbi za korupciju)

Uočeni problemi:

• Uočeni problemi:

• Mala izlaznost birača

• Političke partije su primarno opredeljene za nacionalne izbore

• Ekonomska kriza – odluke se donose van evropskih institucija dogovorom država iz centra