Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 537 ~ 

 

su sve učestalije. 

Svemirska letelica „Pionir 10” je sa Zemlje poslata 1972. godine i već je izašla iz Sunčevog sistema u potrazi za 

inteligentnim  bićima  u  Svemiru.  Sekularni  svet  pod  vođstvom  okultista  je  to  mogao  da  nam  pruži.  Letelica  je 

opremljena običnim slikama života na Zemlji i gravirom čoveka i žene, sa položajem planete Zemlje u Sunčevom 

sistemu je krenula u potragu za vanzemaljcima. 

 

Čega zaista ima u svemiru – Drugi Hristov dolazak 

 

Upoznali smo se sa činjenicom ko su „mali zeleni u letećim tanjirima” i čija je „vanzemaljska” tehnilogija. Zemlja 

sa  svojim  stanovnicima  je  dobro  poznata  stanovnicima  svemira,  i  da  je  ona,  od  sotoninog  zbacivanja  na  nju  i 

čovekovog pada u greh u centru pažnje, jer se na njoj odvija velika borba između dobra i zla. Ceo svemir prati 

zbivanja na Zemlji. 

Poznata je još od vremena kada je stvorena sa svim svojim stanovnicima. Na nju je i Bog poslao svog Sina da bi 

se njegovom žrtvom ljudski rod spasao iz zagrljaja sotone, o čemu smo govorili (Jevanđelje po Jovanu 3.16). Kada 

je stvarana Zemlja, Biblija kaže „da sve zvijezde nebeske pjevahu i svi sinovi Božiji klikovahu” (Knjiga o Jovu 38.4-7). 

Sinovi  Božiji  postoje  i  u  svemiru,  verni  Bogu,  samo  što  su  oni,  za  razliku  od  čoveka,  bezgrešni,  nisu  podlegli 

iskušenjime, osim onog broja anđela koji su se pridružili pobunjeniku. Neka od tih bića, anđeli, su pevali pesmu 

pastirima oko Vitlejema, kada se rodio Isus Hrist u staji u Vitlejemu. „Slava na visini Bogu, na Zemlji mir, među 

ljudima dobra volja” (Jevanđelje po Luki 2. 13-14). Oni su znali ne samo planetu i grad gde se Isus rodio, nego i staju, 

kao i vreme njegovog rođenja, a sam Irod, koji je bio vladar Jevreja, rimski vazal, iako mu je palata bila udaljena 

svega desetak kilometara, to nije mogao znati. Anđeli vesnici nisu otišli da to jave Irodu, ili rimskom imperatoru 

Oktavijanu Augustu, već pobožnim pastirima i ljudima koji su proučavali Sveto Pismo (tad starozavetne spise) i čekali 

Izbavitelja (jevrejski: Mesija; grčki: Hristos). Takvi ljudi, koji su prepoznali proročanstava o dolasku Mesije u knjigama 

Starog Zaveta su bili i trojca mudraca sa istoka, koje je zvezda (svetlost anđela) dovela pravo pod krov da se poklone 

novorođenom Spasitelju. Te mudrace mnogi povezuju sa Magima, žrecima iz Vavilona, pa i sa predstavnicima tri 

Nojeva potomka, Semitima, Hamitima i Jafetovcima, tako tvrde da je jedan bio Persijanac, drugi Arapin a treći 

Egipćanin. Čak su im dali i imena – Gašpar, Melhior i Baltazar, imenujući ih kao „Sveta Tri Kralja”. Ipak u Bibliji ne 

piše koliko je bilo mudraca, niti se pominje iz koje su zemlje, osim da su „sa istoka.” 

„Ti si sam Gospod; ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora 

i sve što je u njima, i ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska tebi se klanja” (Knjiga proroka Nemije 9.6).“Zato veselite 

se nebesa i vi koji živite na njima. Teško vama koji živite na zemlji i moru, jer đavo siđe k vama, i vrlo se rasrdio, 

znajući da vremena malo ima” (Otkrivenje Jovanovo 12.12). Veselite se nebesa, jer se bliži kraj. A vi na Zemlji? Sada 

ide teško vreme jer je ostalo malo vremena đavolu i njegovom sistemu vrednosti. 

Zemlja je ta „secesionistička planeta” i ona je centar obračuna dobra i zla. Na njoj će se rešiti problem greha i na 

njoj će carevati Hristos, sa onima koji su spašeni, koji su ga u životu prihvatili i koje je on otkupio svojom žrtvom. Na 

Zemlju će doći Hristos da izbavi svoj narod, svoje verne. „I evo ću doći skoro i plata moja sa mnom, da dam svakome 

po delima njegovim“ (Otkrivenje Jovanovo 22. 12). „I vojske nebeske iđahu za njim na konjima bijelim, obučene u 

svilu bijelu i čistu“ (Otkrivenje Jovanovo 19.14). Neće doći leteći tanjiri, niti neki svemirski imperator Palpatin ili Dart 

Vejder iz Lukasovog filma „Rat zvezda” ni bića u skafanderima sa laserskim puškama, ni Alieni. Otkrivenje Jovanovo, 

poslednja knjiga Biblije, opisuje događaje pred Hristov dolazak i oslobođenje ove planete, a to su znali i apostoli:“Jer 

će sam Gospod sa zapoviješću, s glasom Arhanđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba, i mrtvi u Hristu (verni Bogu, 

pravedni, kroz sve vekove) vaskrsnuće najpre” (Prva poslanica Solunjanima 4. 16). Hristos neće doći vasionskim 

brodom, niti sa flotom svemirskih lovaca. To je samo na filmovima. „Znak (pojava) sina čovječijega” koji Biblija 

pominje će biti ogromno mnoštvo anđela, nalik na oblak, kao što se i vazneo („ i ovo rekavši vidješe oni gdje se 

podiže i odnese ga oblak iz očiju njihovijeh” - Djela apostolska 1.9). Tako će i doći, ali sa neuporedivo većim brojem 

anđela i većom slavom da će ga ugledati svi, „Koji i rekoše: ljudi Galilejci! Što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus 

koji se od vas uze na nebo, tako će doći kao što vidjeste da ide na nebo“ (Dela apostolska 1.11; videti: Matej 24. 30-

33). 

Drugi Hristov dolazak će biti ono što očekuju i vernici koji uče na jevanđelju kao i oni koji su protivnici, ali samo 

njihov vrh zna pravu istinu, inače da ne znaju šta bi i zašto bi kopirali? Otkrivenje Jovanovo nam daje potpun izveštaj 

o tome događaju koji će biti globalnog karaktera. U vreme tog događaja treba da bude potpuno uništenje svega na 

planeti zemlji koja će biti u haosu, sukobima i kada će demonske sile biti puštene „s lanca.” Egipatske nevolje, koje 

smo pominjali, su predslika ovih događaja. Otkrivenje pominje Vavilon, o kome smo pisali, koja je majka bludnicama, 

tj otpalim crkvama, i koji progoni Božji narod. Opisa nevolja, zala i katastrofa je puno Otkrivenje, a počinje stihom: 

„Jer dođe veliki dan gneva njegovog: ko može ostati?”(Otkrivenje 6. 17). Mnoge religiozne grupe, tradicionalne 

crkve,  posebno  protestantske  i  Rimokatolička,  kao  i  novodobaške  sekte  i  grupe  veruju  da  je  II  Hristov  dolazak 

---

~ 538 ~ 

 

početak  hiljadugodišnjeg  mira.  One  to  interpretiraju  na  različite  načine,  ali  je  poenta  ista.  Novo  Doba  očekuje 

Maitreju koji treba da uspostavi „Doba Vodolije”, Jehovini svedoci, pentekostalci, većina protestanata i Rimokatolici 

očekuju Isusa Hrista koji će sići na zemlju i uspostaviti Milenijum mira, pogrešno tumačeći stih iz Otkrivenja 20. 2 

gde piše da je sotona svezan na hiljadu godina. Mnogi od njih će biti prevareni dolaskom Maitreje, lažnog hrista, 

misleći da je u pitanju pravi. Takođe Jevreji očekuju Mesiju koji treba da pobedi neprijatelje i uspostavi Davidovo 

carstvo. Na osnovu ovog verovanja su okultistički prevaranti sastavili knjigu „Protokoli Sionskih mudraca” prikačivši 

je Jevrejima, po kojoj oni kao zaverenici u tajnim društvima pripremaju svet za uspostavu vlasti njihovog cara nad 

svetom, a taj car,  njihov  Mesija je ustvari Antihrist. Ova  knjižica ima pravo i  to jeste plan za  uspostavu Novog 

svetskog poretka, ali nema veze sa Jevrejima. Pravoslavna crkva takođe čeka II Hristov dolazak, ali nema definisan i 

jedinstven stav, da li će Hristovim dolaskom ljudi ostati na Zemlji ili ići u raj. Mnoge hrišćanske crkve uče da če Bog, 

po Hristovom dolasku da vaskrsne ljude i da im da novu šansu da se poprave u Milenijumu. To u Bibliji ne piše nigde. 

Nema popravke i druge prilike nakon II Hristovog dolaska. 

Biblija ima odgovor na pitanje Mienijuma, i jasna kao dan kaže da Milenijuma mira na Zemlji nema! Ili ima, ali 

bez  ljudi.  Da  priupitamo  reč  Božju  na  ovu  temu.  Hristov  dolazak  se  ne  najavljuje  nikakvim  datumom,  danom, 

mesecom a ni godinom. On dolazi i u tom momentu se događa vaskrsenje, masovno vaskrsavanje ljudi po celoj 

planeti, i to onih koji su spremni za spasenje. 

„I videh anđela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj. I uhvati aždahu, staru 

zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina, I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom, da više 

ne prelašćuje narode, dok se ne navrši hiljadu godina; i potom valja da bude odrešena na malo vremena. I videh 

prestole, i seđahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božiju, koji se ne 

pokloniše zveri ni ikoni njenoj, i ne primiše žig na čelima svojim i ruci svojoj; i oživeše i carovaše s Hristom hiljadu 

godina. A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blažen je i svet onaj koji 

ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s 

Njim hiljadu godina.I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje, I izići će da vara narode po sva 

četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski. I iziđoše na širinu zemlje, i 

opkoliše logor svetih, i grad ljubazni; i siđe oganj od Boga s neba, i pojede ih” (Otkrivenje 20. 1 -9). Hristos dolazi, 

dešava se vaskrsenje, vaskrsnuti su pravedni iz svih vekova, a đavo je svezan. Nakon 1 000 godina su vaskrsnuti 

nepravedni na sud i bivaju uništeni zauvek zajedno sa đavolom i demonima. Pitanje: Gde su pravedni 1 000 godina 

i gde se nalazi đavo sa svojom vojskom? Pitanje koje muči mnoge a Biblija daje odgovor na njega, iako mnogi misle 

da će vaskrsnuti da se obru na planeti zemlji i da započnu život na njoj, u Milenijumu mira a da je đavo negde u 

ognjenom paklu. Da li bi bilo u redu da vaskrsnuti 1 000 godina raščišćavaju ruševine, deponije, zakopavaju leševe, 

smanjuju  zagađenje  planete,  vrše  deratizaciju  namnoženih  glodara  i  uništavanje  insekata?  Ne.  Oni  neće  1  000 

godina biti na Zemlji! Apostol Pavle daje odgovor. Opisuje vaskrsenje tešeći one kojima je neko umro. „Jer će sam 

Gospod, sa zapoviješću, sa glasom arhanđelovim, i  sa trubom Božjom sići sa neba,  i mrtvi u  Hristu vaskrsnuće 

najprije; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako 

ćemo  vazda  sa  Gospodom  biti”  (1.  Solunjanima  4.  16  –  17).  Pisac  Otkrivenja  pominje  „stakleno  more”  pred 

prestolom Božjim (Otkrivenje 4. 6). Sledeće pominjanje „staklenog mora”, verovatno terena pred prestolom Božjim, 

kako ga je u viziji video prorok, opisujući ga jezikom i načinom koji je poznavao, se javlja kada je to „more” ispunjeno 

ljudima, onima koji su spaseni: „I vidjeh kao stakleno more smešano sa ognjem, i one što pobediše zver i ikonu 

njenu,  i  žig  njen  i  broj  imena  njezinog  gde  stoje  na  moru  staklenom  i  imaju  gusle  Božje  (harfe  u  originalu)” 

(Otkrivenje. I pevahu pesmu Mojsijevu, sluge Božijega i pesmu jagnjetovu, govoreći: velika su i divna dela tvoja, 

Gospode Bože svedržitelju, pravedni su i istiniti putevi tvoji, care svetih” (Otkrivenje 15. 2 -3). Odgovor je jasan – na 

nebu su, jer presto Božji nije na Zemlji. Šta su oni pevali? Pesmu Mojsijevu? Pesma Mojsijeva je pesma izbavljenih 

koju je Mojsije pevao nakon izlaska iz Egipta, a epizoda sa Izlaskom je upravo preslika izbavljenja Božjeg naroda na 

Zemlji, samo što umesto Mojsija dolazi Isus. Bog je satro egipatsku vojsku, koja je predslika zemaljske sile paganskog 

carstva. Pesma Izbavljenja i slavljenja Boga (2 knjiga Mojsijeva 15. 1 – 19) se peva ponovo od strane izbavljenih, 

spasenih. A šta je sa planetom zemljom? Đavo je „svezan” na njoj, on je tu sa demonima i nema koga da kuša i da 

pravi neprilike. Bukvalno nije svezan lancem, nego zarobljen. Sama planeta doživljava svoj odmor, sedma hiljada 

godina je rezervisana da Zemlja počiva. Šest hiljada godina je trajao greh na njoj a sedma hiljada godina je ostavljena 

da Zemlja počiva. U Bibliji imamo dokaze za sedmu godinu, kada Bog zapoveda da se njive ne seju da bi se zemlja 

„odmorila”: „A sedma godina neka bude subota za odmor zemlji, subota Gospodnja; nemoj sijati u polju svojem ni 

rezati vinograda svojega” (3. Mojsijeva 25. 4). I čovek je imao sedmi dan za odmor. Bog je za šest dana stvorio svet, 

a sedmi dan ostavio za počivanje, tako da je i zemlji ostavljeno vreme počivanja. Logično je, jer posle 1 000 godina 

se opet događa nešto na Zemlji. „A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje. 

Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici 

Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina. I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje, I izići 

---

~ 539 ~ 

 

će da vara narode po sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski. I 

iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše logor svetih, i grad ljubazni; i siđe oganj od Boga s neba, i pojede ih. I đavo koji ih 

varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lažni prorok; I videh veliki beo presto, i Onog što seđaše 

na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred 

Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano 

u knjigama, po delima svojim. I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao (grob) dadoše svoje mrtvace; i sud primiše 

po delima svojim. I smrt i pakao (grob) bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u 

knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno” (Otkrivenje 20. 5 – 15). Sotona je pušten, jer je planeta ponovo puna ljudi, 

vaskrslih grešnika koji su vaskrsnuti na sud, tj drugo vaskrsenje i njegova je nada da može nešto da učini, da ratom 

zauzme grad koji se pominje, „grad ljubazni”, on vara to mnoštvo i pokreće ih da napadnu grad, ali oganj ih uništava. 

Ovde se pominje Ognjeno jezero. Za mnoge je to neki večni pakao, gde se muče duše, ali se ovde jasno govori da je 

ljude pojeo oganj, i da je Ognjeno jezero progutalo sve. Odgovor nam daje već sledeći stih: „I videh nebo novo i 

zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema. I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde 

silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom. I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije 

Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti 

svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe. I reče 

Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. I reče mi: Svrši se. 

Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava” (Otkrivenje 21. 1 -6). 

Novo stvaranje. Među ljudima, ne među duhovima, dušama, nego među ljudima. Da bi se to dogodilo planeta se 

mora pretopiti, da se pretvori u usijanu loptu. To je „Ognjeno jezero” koje je video Jovan Bogoslov, i koje će da 

počisti  i  grešnike,  i  tone  životinjskih  i  ljudskih  kostiju,  đubreta,  uništene  tehnologije,  stakla,  plastike,  ruševine, 

groblja i ostale tragove ljudskog bitisanja na grešnoj Zemlji. On ponovo stvara ono što je ugledao Adam nakon 

stvaranja. Savršen svet. Grad koji je đavo sa vaskrslim grešnicima iz svih vekova hteo da napadne je Novi Jerusalim, 

koji je odabran da bude neka vrsta prestonice sveta. Bog kaže „sve novo tvorim” ne popravlja i ne zatrpava, ne 

šminka i ne krpi. Sve novo. Priroda, sve one vrste biljaka i životinja koje su postojale pre Potopa, čist vazduh, čista 

voda. To je raj, a ne neko mesto gde lutaju duhovi i gde sede „sveci” ispijenih lica i lepršaju debeli anđelčići nalik na 

prasiće sa krilima. Biblija pominje ljude koji imaju svoje telo, ruke, noge, ali nov karakter. Jedino čega neće biti je 

greh i grešnici. 

 

 

Rat između dobra u zla je pravi Rat Zvezda 

 

„I više neće biti nikakve prokletinje; i prijestol Božiji i jagnjetov biće u njemu; i sluge njegove posluživće ga. Govori 

onaj koji svijedoči ovo: da doći ću skoro” (Otkrivenje Jovanovo 22. 3,20). Nikakve veze sa bićima u skafanderima 

koja dolaze pohlepnim žrecima i druidima da vladaju i obmanjuju narod. Nikakve veze sa silnim junacima, lažnim 

svecima,  kardinalima,  papama  i  bogovima  koji  po  zemlji  zavode  pravdu  silom.  Nikakve  veze  sa  ruljom  ubica, 

porobljivača ili ljudoždera, koji dolaze iz svemira, koje gledamo na TV ekranima. Nikakve veze sa znanjima koja 

dobijaju samo izabrani, a koja običnom čoveku ne znače ništa. I nema izabranih i velikih... Nema elite, plave krvi, 

tajnih znanja, izabranih. 

---

~ 540 ~ 

 

„I reče mi: Ne zapečaćavaj reči proroštva knjige ove; jer je vreme blizu. Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; 

i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti. I evo ću doći 

skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i 

Poslednji. Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad. A 

napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž. Ja Isus poslah anđela svog da vam 

ovo posvedoči u crkvama. Ja sam koren i rod Davidov, i sjajna zvezda Danica. I Duh i nevesta govore: Dođi. I koji 

čuje neka govori: Dođi. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života za badava. Jer svedočim svakome 

koji čuje reči proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj; I 

ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovog, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetog, i od 

onog što je napisano u knjizi ovoj. Govori Onaj koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dođi, Gospode Isuse. 

Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin. (Otkrivenje Jovanovo 22. 10 – 21). 

 

M G. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

---

~ 541 ~ 

 

Literatura: 

 

Zeharija Sičin – „12 Planeta” 

Erih Von Deniken – „Svi smo mi deca bogova”  

Zeharija Sičin – „Ratovi bogova i ljudi”  

Dragan Mirković – „Astrologija i Novo Doba”  

Dejvid Ajk – „Najveća tajna” 

Erik i Krejg Amlend – „Misterija drevnih”  

Erik Tompson – „Svetovi iz prošlosti”  

Rene Narbergen – „Svetovi iz prošlosti” 

Čarls Hapgud – „Mape drevnih kraljeva mora”  

Harold Vilkins – „Leteći tanjiri u napadu” 

Žak Valio – „Pasoš za magoniju” 

Luj Pavels, Žak Beržijer – „Zora magova”  

Ralf Eperson – „Novi svetski poredak”  

Ralf Eperson – „Nevidljiva ruka” 

Meinli Hol – „Tajna učenja svih doba”  

Albert Pajk – „Moral i dogma” 

Keti Barns – „Masonski i okultni simboli”  

Aleksandar Hislop – „Dva Vavilona” 

Albart Maki – „Enciklopedija slobodnog zidarstva”  

Vilijem Džozija Saton – „Iluminati i Pokret Novog Doba”  

Ralf Vudrov – „Vavilonska misterijska religija” 

Roben Voterfild – „Dom Grala” 

R. A. Vilson – „Maske Iluminata” 

Pat Robertson – „Novi svetski poredak” 

Ralf Eperson – „Masonerija zavera protiv hrišćanstva”  

Meinli Hol – „Izgubljeni ključevi Slobodnog zidarstva”  

Merilin Ferguson – „Zavera Vodolije” 

Ričard Nun – „5. 5. 2000” 

Jan van Rikenberg – „Dolazeći Novi čovek” 

Kenet Mekenzi – „Kraljevska masonska enciklopedija”  

Robert Spenser – „Kult svevidećeg oka” 

Helena Petrovna Blavacka – „Tajna doktrina” 

Grupa autora „Svetigora” – „Tajna crkve i tajna bezakonja”  

Edvard Gibon – „Istorija propadanja i propasti Rimskog carstva”  

Henri Lejard – „Vavilon i Niniva” 

„Katolička enciklopedija”  

Foset – „Biblijska enciklopedija” 

Vil Djurant – „Istorija civilizacije”  

D’Obinje – „Istorija reformacije”  

Viktor Novak – „Magnum Krimen” 

Stiven Ransiman – „Vizantijska civilizacija”  

Sergej Bulgakov – „Pravoslavlje” 

Alberto Rivera „Alberto, iskustvo odbeglog Jezuite – Vatikanske ubice”  

Stanoje Stanojević – „Istorija srpskog naroda” 

Franc kafka – „Proces” 

Vladimir Ćorović – „Istorija srba”  

Ranko Jović – „Sekte i lažni proroci” 

Čedomir Marjanović – „Istorija srpske crkve”  

Žan Kalvin – „Nauk hrišćanske vere”  

Domentijan – „Žitije Sv. Simeona” 

Teodosije – „Žitije Sv. Save” 

Zoran Luković – „Sekte – priručnik za samoodbranu”  

Aleksandar Senić – „Neokortik