Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 12 ~ 

 

podupirača nebesa. Moćan je bio ratnički položaj vatrenih obruča. Kraljeva vojska je s njim na čelu gledala prema 

njima. Potom su svi vatreni obruči otišli više u nebo, poleteli su prema jugu i nestali.” 

I u Rimskom Carstvu zabeleženo je takođe nekoliko viđenja neobičnih Selica na nebu. Tako su, prema jednom 

sačuvanom  zapisu,  170.  godine  p.  n.  ere  stanovnici  Lanopiuma,  mesta  na  Apijskoj  cesti  udaljenog  dvadesetak 

kilometara od Rima, visoko na nebu videli neverovatan spektakl čitave flote blistavih letelica. Rimski pisac Gaj Plinije 

Mlađi zabeležio je sledeći događaj: „U vreme konzula Lucija Valerija i Gaja Valerija (oko 100. p.n. ere) gorući štit 

leteo je u predvečerje nebom od istoka prema zapadu bacajući iskre.” Više uvaženih rimskih pisaca, kao što su Livije, 

Kasije, Ciceron, Seneka i drugi, opisali su u svojim delima tajanstvena pojave na nebeskom svodu, za koje u njihovo 

doba nije bilo racionalnog objašnjenja. Tek danas postaje jasno da to mogu biti opisi viđenja NLO-a. 

Valja istaći da su predanja i legende o bogovima, koji su svojim letelicama iz kojih je izlazila vatra praćena dimom 

i  strašnom  bukom  nalik  jakoj  grmljavini,  nekada  davno  sišli  s  neba  na  zemlju,  takođe  zabeležene  među 

starosedeocima u Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi koji žive na nekoliko međusobno vrlo udaljenih lokacija, i nisu 

nikada mogli međusobno komunicirati. Ustvari, nema kutka sveta gde tih pojava nije bilo, i što je više bilo paganstva 

i okultizma u jednoj kulturi, više je bilo i tih pojava. Tako, na primer, drevne predaje Asteka i Tolteka slave letećeg 

boga Kuetzalkohuatla koji je bio najčešće prikazivan u liku pernate zmije. On je, kako kazuju drevna predanja, nekad 

vrlo davno sišao s neba na zemlju uz silnu buku u oblacima dima u nameri da ljudima podari znanje da bi ih civilizirao 

i priveo kulturi. Priča slična onoj o sumerskim Anunakijima o kojoj će biti reči više. Sačuvana legenda poznatih 

severnoameričkih Navaho Indijanaca kazuje o nekim neobičnim bićima koja su na zemlju sišla iz oblaka. Oni su ta 

čudna bića nazivali Anasazi, što na njihovom jeziku znači stari.Smatra se da su ti inteligentni došljaci iz svemira 

prastanovnicima severne Amerike podarili mudrost i znanje i time udarili temelje poznatoj Anasazi kulturi koja je 

nikla krajem 1. veka, na rubnim područjima Arizone, Novog Meksika, Kolorada i Jute. Anasazi kultura je bila na 

vrhuncu svoje moći od početka 10. do kraja 13. veka, da bi naglo degradirala i propala tokom 14. veka. Ona ipak 

ima istorijski kontinuitet sve do naših dana preko Pueblo Indijanaca koji su daleki potomci naroda Anasazi. Sumerani 

su svoje drevne bogove s neba, koji su ih uvodili u civilizovan život, zvali Annunaki. Teško se oteti dojmu da nazivi 

Anasazi  i  Annunaki  za  inteligentne  nebeske  došljake  donekle  slični,  što  navodi  na  teoriju  da  su  drevne  pretke 

indijanskog plemena Navaho i hiljadama kilometara udaljeni Sumer svojevremeno posetila ili posećivala istovrsna 

razumna bića i da su s njima duže vreme održavala kontakte. Ostaje pitanje za ljude koji su sigurni u ovakve tvrdnje 

– postoji li i jedna sličnost kulture Anasazi i Sumera? 

Vrlo  sličn  predanja  i  običaji  zabeleženi  su  takođe  i  kod  nekih  međusobno  hiljadama  kilometara  udaljenih 

indijanskih  plemena  u  Srednjoj  i  Severnoj  Americi.  Tako  u  indijanskom  plemenu  Huiho,  koje  živi  u  središnjem 

području Meksika, sačuvano je drevno predanje koja kazuje kako su njihove pretke još davno pre dolaska španskih 

osvajača posjetili pripadnici nekog „prijateljskog plemena” čija se domovina nalazi negde vrlo daleko u svemiru. Oni 

su sleteli na Zemlju na velikim „točkovima sjajnim poput dragulja.” Dolazili su u sela kod strahovito uplašenih i 

necivilizovanih Huiho Indijanaca. Kada  su učeni došljaci s neba nakon dužeg vremena postepeno stekli  njihovo 

poverenje, kazivali su im mnoge teško razumljive stvari o svojoj dalekoj nebeskoj domovini. 

Posebno je zanimljivo drevno predanje sačuvano među pripadnicima Hopi Indijanaca, koji danas žive u rezervatu 

na severoistoku američke savezne države Arizone. U njemu se spominju „nebeski učitelji Kačini”, neobičnog izgleda, 

koji su nekada davno dospeli na Zemlju s nekog velikog zvezdanog siatema zvanog Tonautaku oko kojeg, prema 

njihovom  kazivanju,  kruži  dvanaest  planeta.  Oni  drevne  „nebeske  učitelje  Kačine”  opisuju  kao  čovekolika  bića 

neobičnog  izgleda  koja  za  svoja  međuzvezdana  putovanja  koriste  letelice  raznih  veličina  i  naziva.  Indijansko 

predanje tvrdi da su oni neko vreme živeli sa precima njihovog plemena i strpljivo ih podučavali mnogim korisnim 

veštinama i znanjima. Jednog dana, nakon što su završili svoju istraživačko-edukativnu misiju na Zemlji, odleteli su 

svojom nebeskom letelicom uz čvrsto obećanje, dano ožalošćenim precima Hopi Indijanaca, da će se jednog dana 

vratiti. 

Kajapo (Kayapó) Indijanci danas žive u srcu brazilske prašume, na području oko reke Rio Fresko u južnom delu 

savezne  brazilske  države  Para.  Oni,  odvojeni  od  civilizacije,  već  hiljadama  godina  žive  ustaljenim  plemenskim 

načinom života bez promena. Dr. Žoao Ameriko Peret (Joao Americo Peret), eminentni brazilski istraživač indijanske 

kulture, prvi je zabeležio na portugalskom jeziku drevno predanje Kajapo Indijanaca o stvaranju sveta i neobičnom 

nebeskom učitelju Bep-Kororotiju. Tu mu je legendu davne 1952. godine, dok je boravio u njihovom selu, ponosno 

ispričao  stari  plemenski  savetnik  Kuben-Kran-Kein,  kojeg  su  njegovi  saplemenici  nazivali  „Gway-Baba,”  što  u 

prevodu znači mudrac. To drevno predanje Kajapoa kazuje da su nekad vrlo davno njihovi preci živeli daleko od 

današnjeg prebivališta u  prostranoj savani što se prostirala ispod velikog gorskog lanca Pukato-Tia. Pre mnogo 

generacija s tog je brda jednog dana došetao u selo neobično obučen beli došljak. Preci današnjih Kajapoa, smrtno 

uplašeni tim čudnim došljakom, panično su pobegli iz sela sa ženama i decom i posakrivali su se u obližnju šikaru. 

Neobičan došljak je svojim krajnje miroljubivim stavom, ne braneći se ni na koji način od žestokih napada uplašenih 

Indijanaca, na očigled ostalih  pripadnika plemena  koji su sve  to vrlo uplašeno posmatrali iz  prikrajka, ismijao  i 

---