Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 13 ~ 

 

osramotio hrabre ratnike koji su ga na razne načine bezuspešno pokušavali ubiti. Da bi im prikazao koliko je moćan 

on bi povremeno podigao svoj kop - gromovito ručno oružje - kojim bi, na njihovo silno zaprepaštenje, u trenu 

uništio drvo ili kamen prema kojem bi ga usmerio. On je, unatoč svim žestokim napadima kojima je bio neprestano 

izložen, ostao u selu među još uvek uplašenim Indijancima koji su se, nakon dužeg vremena, postupno navikli na 

njegovu prisutnost, prestali su ga napadati i napokon su se s njim sprijateljili. Za kratko vrijeme ga je jedna mlada 

djevojka iz plemena uzela za muža i rodila mu je nekoliko dece, pripadnici plemena naučili su ga vjerojatno vrlo brzo 

svoj jezik da bi se s njime mogli lakše i bolje sporazumijevati, a on im je zauzvrat pokazao neke trikove i tehnike 

lovačke veštine te ih podučio boljoj upotrebi njihovog primitivnog oružja. 

U svetim indijskim knjigama, poznatim kao „Vede”, o kojima će biti još reči, postoji opis oružja koje jedino može 

da se uporedi sa nuklearnom bombom: „Vatra tog oružja je uništavala čitave gradove i bleštala svetlošću jačom od 

stotinu sunaca.” Takođe indijska knjiga „Samaragan Sutradhara” kaže: „Vazdušne kočije pušpaka prenose mnoge 

ljude u drevnu prestonicu Ajodija... Nebo je prekriveno mnogim letećim mašinama iz kojih izbija svetlost bleštavo-

žute boje.” 

Legende Eskima i Keltske sage pominju „čelične ptice” koje su njihove praoce donele na sever. Kinezi imaju 

legendu o „Sinovima neba” koji su se ljudima prikazivali zajedno sa gromovima. Mit sa Tibeta pominje „jaje koje je 

stvoreno zahvaljujući magičnoj sili bogova Sah i Bal. Izašlo je svojom težinom iz svete utrobe neba. Iz samog središta 

jajeta je izašao čovek koji je posedovao magičnu snagu.” Filistejska legenda kaže da je Bog izašao iz jajeta koje je sa 

neba palo u Eufrat. „Nakon što je svom narodu mahnuo, Vapundi je ušao u sjajnu metalnu pticu, koja se uz zaglušuću 

buku i plamen u zadnjem delu vinula ka nebu.” Svedočanstvo je Meskite Indijanaca iz Severne Amerike. 

 

 

Ova maketa letelice je pronađena u Indiji 

 

 

Motivi NLO-a na pećinskim slikarijama 

 

Uvaženi francuski univerzitetski profesor Gurhan (Andre Leroi-Gourhan, 1911-1986) u naučnim je krugovima 

upamćen kao jedan od najboljih stručnjaka za ranu praistorijsku umetnost Zapada. Budući da je tokom svog radnog 

veka  nebrojene  dane  proveo  strpljivo  sedeći  ili  čučeći  pogrbljen  u  mračnim,  vlažnim  i  prohladnim  pećinama 

planinskih masiva južne i jugozapadne Francuske i severne Španjolske (Altamira, Konjak (Cognac), Lasko (Lascaux), 

Nijo (Niaux), Pech-Merle itd.), njegove su ga kolege, u žargonu, zvale Pećinskim čovekom. Glavna preokupacija 

njegovog plodnog naučno-istraživačkog rada bile su brojne praistorijske pećinske slikarije koje su, po njemu, pre 

nekoliko desetaka hiljada godina načinili svojim veštim rukama kromanjonci koji su se, posle naučno još uvijek 

---

~ 14 ~ 

 

neobjašnjenog  nestanka  evropskih  starosedelaca  neandertalaca,  nastanili  u  tim  krajevima.  Sistematskim 

obilaskom velikog broja pećina u tom planinskom području neumorni profesor Gurhan otkrio je niz fascinantnih 

crteža  sa  živopisnim  prizorima  iz  svakodnevnog  života  drevnih  stanovnika  Pirineja.  Brojni  nalazi  praistorijskih 

pećinskih slikarija upućuju da je tamo još u mlađem paleolitu postojala neka napredna (lovačka) kultura koja je 

imala mnoge nadarene umetnike. U vrlo dugom vremenskom rasponu od dvadesetak milenijuma, koji započinje 

oko tridesetog, a završava oko desetog milenijuma p. n. ere, prastanovnici tih krajeva nacrtali su u raznim tehnikama 

mnogobrojne izuzetne zidne slikarije. Za mnoge od njih može se bez ikakvog ustručavanja reći da su umetnička 

remek-dela neprolazne vrednosti. Svi motivi na tim slikarijama prikazani su vrlo realno.  

Na brojnim pećinskim slikarijama iz kamenog doba, izrađenim neobično veštim rukama nepoznatih praistorijskih 

umetnika, tematski vezanim uz svakodnevni život tadašnjih ljudi, vrlo su živopisno i uverljivo prikazani raznovrsni 

motivi životinja, lova, ratovanja, neki magijski obredi. Jedna slikarija iz teško pristupačnog središnjeg dela špilje 

Lasko (u južnoj Francuskoj) na kojoj je nacrtan bik, čovek-ptica neobičnog izgleda i neka ptica na štapu pobudila je 

svojevremeno  veliku  pažnju  naučnika,  a  posebno  astronoma  i  matematičara,  i,  u  novije  vreme,  istraživača 

paleokontakata. Pretpostavlja se da oko bika, oko čoveka-ptice i oko ptice na štapu predstavljaju tri najsjajnije 

zvezde vidljive u prolećnih i letnjim noćima sa severne hemisfere. Prije 17.000 godina, koliko je procenjena starost 

te pećinske slikarije, te tri sjajne zvezde bile su pri  vedrom vremenu vidljive do zore, jer zbog tadašnjeg  bitno 

drugačijeg položaja Zemljine ose rotacije nisu zalazile iza horizonta kao u naše doba. To otkriće upućuje da su 

kromanjonci na svojim pećinskim slikarijama verovatno prikazivali karte zvezdanog neba, a ne motive iz lova kako 

se prvobitno smatralo. Tome u prilog govore sledeće činjenice: da su retko prikazivane one životinje koje je vešti 

lovac iz kamenog doba lovio da bi prehranio porodicu (antilope, sobovi, divlje svinje i zečevi) te da su na različitim 

crtežima iste životinje (simboli sazvežđa?)uvek prikazane u gotovo istovetnom međusobnom rasporedu. Sredinom 

60-ih godina 20. veka crteži i reprodukcije drevnog pećinskog slikarstva iz Altamire, Laskoa, Nijoa, Pech-Merlea te 

iz  još  petnaestak  drugih,  široj  javnosti  manje  poznatih  pećina,  koje  je  svojevremeno  veoma  pedantno  izradio 

profesor Gurhan, dospeli su u ruke uvaženom francuskom ufologu i publicistu Ajmu Mišelu (Aime Michel) (1919.-

1992.). Prikazani su ga motivi zainteresovali i duboko impresionirali svojom uverljivošću. Pomno razgledajući crteže 

i fotografije pećinskih slikarija bio je veoma iznenađen i zbunjen kad je na nekima od njih, uz niz realnih prizora iz 

svakodnevnog  života,  uočio  neke  jasno  raspoznatljive  leteće  objekte  kružnog  ili  sfernog  oblika  koje  danas 

poistovjećujemo s NLO-ima. Neki od njih nacrtani su kako se spuštaju na tlo, i čini se kao da iz njih, nakon sletanja, 

izlaze neka čovekolika bića. U špilji kod gradića Nijoa u južnofrancuskoj oblasti Ariž (Arige) na jednom je crtežu kao 

propratni motiv prikazan NLO u letu koji iza sebe ostavlja trag poput neke moderne letelice s mlaznim ili raketnim 

motorom. Osobitu pažnju pronicljivog A. Mišela ubrzo su zaokupili upravo ti retki i neobični elementi koji su na 

drevnim pećinskim slikarijama zasigurno prikazani podjednako realno kao i glavni motivi. Po uvreženoj logici koja 

još uvek suvereno vlada u svetu nauke, tokom srednjeg i mlađeg mezolita, kada su načinjene te pećinske slikarije, 

nisu mogle ili, bolje rečeno, nisu smele postojati nikakve letelice. Slobodoumni A. Mišel nije podlegao tom stavu 

„pravovernih”  pripadnika  naučnih  krugova  koji  se  plaše  svih  novih  pogleda  i  saznanja  koja  nisu  u  skladu  s 

postojećom  paradigmom.  On  je,  kao  nezavisan  istraživač  neopterećen  oficijelnim  naučnim  pogledima,  logično 

zaključio da su na nekim pećinskim i špiljskim slikarijama iz srednjeg i mlađeg mezolitika, pored glavnih motiva, vrlo 

realistično prikazani NLO-i koji se u poslednjh pedeset godina, zbog učestalog pojavljivanja po čitavom svetu, nalaze 

u središtu pažnje najšire svetske javnosti, a posebno stručnih, vojno-obaveštajnih i visokih političkih krugova. Na 

temelju kritičke analize tih neobičnih popratnih motiva, koji su, osim u jugozapadnoj Evropi, takođe bili otkriveni na 

mnogim pećinskim slikarijama širom sveta, A. Mišel je postavio smelu hipotezu da su još tokom kamenog doba na 

Zemlji bili više puta viđeni NLO-i i da su se oni u nekim područjima sveta pojavljivali češće. U tom je pogledu A. Mšel, 

na temelju svojih višegodišnjih istraživanja, 1969. godine odlučno izjavio: „Realno prikazivanje ljudi i životinja dovodi 

do neizbežne pretpostavke da su ovde slikane stvarne pojave. Na pećinskim je crtežima prikazano čak 40 različitih 

vrsta letećih objekata – „teliesa” - čiji oblici jako liče na objekte koje danas poznajemo kao NLO-i.” A. Mišel se, kao 

dobro informisan i iskusan ufolog, s punim pravom upitao mogu li ti motivi NLO-a biti plod puke slučajnosti, bujne 

mašte ili masovna halucinacija neukih ali talentovanih drevnih slikara. Njegov odgovor na to pitanje je sledeći: „Ako 

je današnji NLO, kako tvrde neki skeptici, izmišljen zbog nekoliko zanesenjaka koji su pročitali previše SF- romana i 

priča, moramo priznati da čovjek kamenog doba o tome nije mogao pročitati ništa. Kako je onda mogao doći na 

ideju da na svojim slikarijama s tolikom neverovatnom realističnošću prikaže NLO-e?” Danas među stručnjacima za 

istoriju umetnosti preovlađuje stav da su anonimni drevni umetnici srednjeg i mlađeg kamenog doba, koji su pre 

20-ak  milenijuma  nastanjivali  jugozapadnu  Evropu,  bili  naturalisti,  što  znači  da  su  na  pećinskim  slikarijama 

prikazivali samo one motive koje su zaista viđali. Ti su motivi, dakle, uvek bili verno oblikovani prema stvarnim 

slikama iz života, a ne iz mašte. Stoga vredi postaviti pitanje: „Šta je dalo povoda drevnim pećinskim umetnicima da 

na  nekim  svojim  slikarijama  i  gravurama  tako  realistično  prikazuju  razne  letelice  i  neobična  lebdeća  bića  u 

skafanderima?“  Na  primer,  ako  je  neki  neuki  a  talentovani  pećinski  slikar  iz  kamenog  doba  naslikao  neobična 

---