Join(2016)21/F1 hr



Yüklə 175,47 Kb.

səhifə2/6
tarix30.04.2018
ölçüsü175,47 Kb.
1   2   3   4   5   6

 

 



vijeća

10

,  u  kojem  zemlje  izvan  Arktika,  kao  što  su  Kina,  Indija,  Japan,  Republika  Koreja  i 



Singapur sad imaju status promatrača. 

Iako  promjene  koje  utječu  na  Arktik  predstavljaju  prilike  za  lokalne  zajednice,  postoji  i 

mogućnost da će se zbog njih povećati napetosti u regiji, na primjer putem tržišnog natjecanja 

u pogledu resursa i povećane gospodarske aktivnosti. Međunarodni zakonski okviri, kao što 

su  Konvencija  Ujedinjenih  naroda  o  pravu  mora  (UNCLOS)  i  Okvirna  Konvencija 

Ujedinjenih naroda o promjeni klime, isto tako obuhvaćaju Arktik. Sad je važnije nego ikad 

osigurati da Arktik ostane zona mira, prosperiteta i konstruktivne međunarodne suradnje. 

Svjetski oceani važni su resursi, ali su pod sve većim pritiskom i prijeti im daljnja šteta ako se 

povećanom  aktivnošću  ne  upravlja  na  pravilan  način.  U  tom  kontekstu  EU  želi  unaprijediti 

program  upravljanja  oceanima.  Potreba  za  čvrstim  okvirom  dobrog  upravljanja  posebno  je 

izražena  na  Arktiku:  veliki  dijelovi  otvorenog  mora  izvan  sudske  nadležnosti  država 

trenutačno  nisu  obuhvaćeni  posebnim  mehanizmima  za  upravljanje  gospodarskim 

aktivnostima, niti postoji dovoljno stručno znanje o morskom području. Stoga je još mnogo 

rada potrebno kako bi se otvorena mora Arktika zaštitila od klimatskih promjena i povećane 

ljudske aktivnosti u toj regiji.

 

S obzirom na to nekoliko je država članica zadnjih godina izdalo nacionalne okvire politike za 



Arktik

11

.  Vijeće  i  Europski  parlament  zatražili  su  2014.  od  Komisije  i  Visoke  predstavnice 



Unije  za  vanjske  poslove  i  sigurnosnu  politiku  da  razviju  integriranu  politiku  za  pitanja 

Arktika  i  usklađeniji  okvir  za  djelovanje  EU-a  i  programe  financiranja.  Kao  odgovor  na  to 

predložena je integrirana politika EU-a za Arktik u trima prioritetnim područjima: 

 

1.



 

klimatske promjene i očuvanje arktičkog okoliša, 

2.

 

održivi razvoj na Arktiku i oko njega i 



3.

 

međunarodna suradnja u pitanjima Arktika. 



 

EU bi trebao posebnu važnost pridati istraživanju, znanosti i inovacijama koji će imati ključnu 

ulogu u svima trima prioritetnim područjima. Djelovanje u prioritetnim područjima trebalo bi 

pridonijeti provedbi Programa za 2030. i biti u skladu sa 17 ciljeva održivog razvoja koje su 

Ujedinjeni narodi donijeli u rujnu 2015. 

1.

 

KLIMATSKE

 

PROMJENE

 

I

 

OČUVANJE

 

ARKTIČKOG

 

OKOLIŠA 

                                                            

10

 Tri su države članice EU-a (Finska, Kraljevina Danska i Švedska) punopravne članice Arktičkog vijeća, a 



sedam država članica (Francuska, Njemačka, Italija, Nizozemska, Poljska, Španjolska i Ujedinjena Kraljevina) 

promatračice su u Arktičkom vijeću. 

11

 Kraljevina Danska, Finska, Njemačka, Italija, Poljska, Švedska i Ujedinjena Kraljevina. Nizozemska, 



Francuska i Španjolska izdat će političke dokumente za Arktik ili polarno područje 2016. Države koje nisu 

članice EU-a, a izdale su strategiju ili prijedlog politike za Arktik uključuju Kanadu, Island, Indiju, Japan, 

Norvešku, Rusku Federaciju i Sjedinjene Američke Države. 



 

 



Problemi 

Klimatske promjene predstavljaju znatan rizik. Njihov se učinak može osjetiti na Arktiku gdje 

se  obujam  ljetnog  morskog  leda  od  1979.  smanjio  za  više  od  40 %

12.


  Osjetljivi  arktički 

ekosustavi  izloženi  su  prijetnji,  a  klimatske  promjene  izravno  utječu  na  način  života 

autohtonih naroda. U jednom od najhladnijih dijelova svijeta topljenje vječnog leda uzrokuje 

povlačenje  tla,  iscrpljivanje  staništa  i  štete  na  infrastrukturi,  pri  čemu  se  mogući  gubici 

procjenjuju  na  stotine  milijardi  eura

13

.  Povećanje  temperatura  pridonosi  otapanju  ledenog 



sloja  na  Grenlandu  što  dovodi  do  povećanja  razine  mora  i  utječe  na  promjenjive  uzorke 

oborina u sjevernoj hemisferi. 

Upravljanje  tim  događajima  zahtijeva  užu  i  integriraniju  suradnju  u  pogledu  prilagodbe 

klimatskim promjenama na Arktiku te smanjenje emisija stakleničkih plinova. 

U skladu s Petim izvješćem o procjeni Međuvladina tijela za klimatske promjene temperatura 

vječnog leda povećala se u većini regija od početka 1980-ih

14

.

 



Staklenički plinovi napuštaju 

vječni led i ubrzano ulaze  u atmosferu. Otapanje vječnog leda moglo  bi  osloboditi ugljikov 

dioksid  i  metan,  i  to  u  količinama  nekoliko  puta  većima  od  trenutačnih  godišnjih  emisija 

stakleničkih  plinova  iz  izvora  koje  je  stvorio  čovjek,  poput  upotrebe  fosilnih  goriva.  To  bi 

moglo promijeniti Arktik, ali i globalnu klimu. 

Na Arktiku postoji nekoliko osjetljivih ekosustava u kojima žive brojne endemske vrste. Više 

od polovine svjetskih močvara, ključnih za pročišćavanje vode, kontrolu poplava i stabilnost 

obale, nalazi se u arktičkim i subarktičkim regijama. Arktički morski ekosustavi ključni su za 

ribarstvo s obzirom na  ulogu  ribe na dnu važnih prehrambenih lanaca. Na te ekosustave ne 

utječu  samo  klimatske  promjene,  nego  i  onečišćenje  te  invazivne  strane  vrste.  Očuvanje 

bioraznolikosti i održivost ekosustava na Arktiku ostaje globalni izazov.  

 

Politički odgovor 

1.1. Istraživanje

 

Za naš je odgovor ključno bolje razumijevanje razvoja situacije u regiji zbog čega EU znatno 



pridonosi istraživanju Arktika. U posljednjih nekoliko desetljeća nastojanja su usmjerena na 

programe  promatranja  i  praćenja  Arktika  te  na  brojne  istraživačke  projekte,  ali  arktički 

sustavi,  njihove  funkcije  i  mogući  odgovori  na  različite  pokretače  i  dalje  su  većinom 

nepoznati.  

                                                            

12

 Na primjer: http://climate.nasa.gov/vital-signs/arctic-sea-ice/ 



13

 Na primjer, smanjenom debljinom i opsegom morskog leda, teže predvidljivim vremenom, jakim olujama, 

podizanjem razine mora, promjenama u sezonskom otapanju/zamrzavanju rijeka i jezera, promjenama u vrsti 

snijega i vremenu njegova padanja, povećanim rastom grmlja, otapanjem vječnog leda i erozijom povezanom s 

olujama koji uzrokuju znatan gubitak zemljišta u nekim regijama, zbog čega se u nekim obalnim područjima 

moraju premjestiti cijele zajednice.

 

14

 Do kraja 21. stoljeća područje vječnog leda uz površinu moglo bi se smanjiti za 37 do 81 %



 






Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə