Join(2016)21/F1 hr



Yüklə 175.47 Kb.

səhifə4/6
tarix30.04.2018
ölçüsü175.47 Kb.
1   2   3   4   5   6
: transparency -> regdoc -> rep
transparency -> Xəbər bülleteni №16
transparency -> Microsoft Word S?xsiyy?t v?siq?sinin al?nmas?doc
transparency -> Xəbər bülleteni №43
transparency -> Xəbər bülleteni №3
transparency -> Şəffaflıq Azərbaycan
transparency -> Xəbər bülleteni №12
transparency -> Xəbər bülleteni №18
transparency -> Xəbər bülleteni №7
transparency -> Xəbər bülleteni №15

 

 



EU  bi  isto  tako  trebao  surađivati  s  partnerima  u  promicanju  visoke  razine  zaštite 

bioraznolikosti  u  cilju  zaustavljanja  gubitka  bioraznolikosti  i  ostvarenja  svjetskih  ciljeva  u 

pogledu  bioraznolikosti  za  2020.  EU  bi  trebao  promicati  uspostavu  zaštićenih  morskih 



područja  na  Arktiku  jer  su  ta  područja  važan  element  u  nastojanjima  da  se  očuva 

bioraznolikost.  Osim  toga,  EU  bi  trebao  surađivati  s  arktičkim  državama  i  drugim 

međunarodnim partnerima u razvoju instrumenta u okviru UNCLOS-a za očuvanje i održivu 

upotrebu morske bioraznolikosti u područjima izvan sudske nadležnosti država.   

Stanovnici Arktika snose sve više posljedica od visokih razina onečišćivača i teških metala 

koji dospijevaju u arktičku prehrambenu mrežu

  20.

. EU bi trebao nastaviti podržavati rad na 



međunarodnoj razini kako bi se do 2020. zabranila ili postupno ukinula upotreba postojanih 

organskih  onečišćivača  u  okolišu

21

.  U  tom  će  pogledu  biti  važna  učinkovita  provedba 



Stockholmske konvencije u svim arktičkim državama. EU bi trebao poticati brzu ratifikaciju 

Konvencije iz Minamate u cilju sprječavanja i smanjenja emisija žive.

 

 S obzirom na njegovo 



opsežno zakonodavstvo u pogledu otpada, EU bi mogao dijeliti iskustva i najbolje prakse u 

pogledu cirkularnoga gospodarstva s arktičkim državama.

 

Djelovanje  u  pogledu  rizika  od  invazivnih  stranih  vrsta  trebalo  bi  uključivati  dobrovoljne 



mjere,  kao  što  su  one  predložene  u  okviru  Smjernica  za  suzbijanje  i  kontrolu  obraštanja 

brodova koje je izdala Međunarodna pomorska organizacija, kao i obvezne mjere. Djelovanje 

bi  se  moglo  temeljiti  na  iskustvu  stečenom  u  EU-u  i  državama  članicama  u  pogledu 

upravljanja određenim putovima, uključujući mjere utvrđene Međunarodnom konvencijom o 

nadzoru i upravljanju brodskim balastnim vodama i talozima donesenom 2004. U skladu s tim 

EU bi trebao poduzeti sve primjerene korake kako bi potaknuo sve potpisnike na ratifikaciju 

Konvencije.  

EU bi  se  trebao  obvezati na blisku suradnju s državama članicama, Konvencijom  OSPAR i 

drugim dionicima u pogledu naftnih i plinskih djelatnosti kako bi se promicalo donošenje 

najviših  standarda  za  sprječavanje  velikih  nesreća  i  kontrolu  okoliša.  EU  bi  trebao  biti 

spreman na dijeljenje regulatorne

22

 i tehnološke najbolje prakse s međunarodnim partnerima u 



korist  sigurnosti  i  očuvanja  okoliša  u  regiji.  EU  bi  stoga  trebao  pozdraviti  Sporazum 

Arktičkog vijeća o suradnji u sprječavanju, pripravnost i odgovoru na onečišćenje Arktičkog 

mora naftom. 

 

 



 

 

                                                            



20

 Vidjeti, na primjer, Procjenu AMAP-a za 2009.: Ljudsko zdravlje na Arktiku

http://www.amap.no/documents/doc/amap-assessment-2009-human-health-in-the-arctic/98 

21

 Posebno postojani organski onečišćivači, vrlo postojane i vrlo bioakumulativne tvari te postojane



bioakumulativne i otrovne tvari 

22

 Kao što je Direktiva o sigurnosti odobalnih naftnih i plinskih djelatnosti (2013/30/EU) 


 

 



 

2.

 



  ODRŽIVI RAZVOJ NA ARKTIKU I OKO NJEGA 

Problemi 

Održivi gospodarski razvoj suočen je s posebnim  izazovima u arktičkoj regiji. U odnosu na 

druge  dijelove  Europe  europski  dio  Arktika  ima  mali  broj  stanovnika  raširen  na  velikom 

području i svojstven mu je nedostatak prometnih poveznica, kao što su ceste, pruge ili zračne 

linije  koje  povezuju  istok  i  zapad.  Šira  arktička  regija  bogata  je  prirodnim  resursima  poput 

ribe,  minerala,  nafte  i  plina

23

.

  Nedostatak  komunikacijske  infrastrukture  na  tlu  znači  da 



svemirska infrastruktura ima sve važniju ulogu u povezivanju ljudi i poduzeća te ispunjavanju 

obrazovnih, zdravstvenih, jezičnih i kulturnih potreba arktičkih zajednica.   

Europski dio Arktika, osim toga, ima znatan potencijal za podupiranje rasta u ostatku Europe. 

Međutim, budući da EU trenutačno nema potpunu prometnu poveznicu između sjevera i juga, 

mogao bi istraživati koristi od jačanja poveznica s Arktikom putem transeuropskih mreža, na 

primjer od Finske do Norveške, čime bi se omogućio pristup Arktičkom oceanu. 

S  pomoću  svojih  država  članica  i  čvrste  veze  s  Islandom  i  Norveškom  (kao  članicama 

Europskoga  gospodarskog  prostora)  te  s  Grenlandom

24

,

 



EU  može  imati  utjecajnu  ulogu  u 

oblikovanju budućeg razvoja europskog dijela Arktika primjenom pravila EU-a relevantnih za 

EGP

25

 i raspoređivanjem financijskih instrumenata. Suradnja je među zemljama i regijama u 



europskom  dijelu  Arktika  dobra,  na  primjer  u  kontekstu  Euroarktičkog  vijeća  za  regiju 

Barentsovog mora i političkog okvira Sjeverne dimenzije. 

Kohezijskom politikom EU-a podupiru se ulaganja i izgradnja kapaciteta u europskom dijelu 

Arktika, s naglaskom na istraživanje i inovacije, konkurentnost MSP-ova i potporu prijelazu 

na gospodarstvo s niskom razinom emisija CO2

26

. Drugi su važni izvori financiranja projekata 



u  regiji  programi  EU-a  za  teritorijalnu  suradnju  kao  što  su:  program  Interreg  za  regiju 

Sjevernog  mora,  program  Botnia-Atlantica,  program  za  regiju  Baltičkog  mora,  program  za 

sjevernu periferiju i Arktik te programi za prekograničnu suradnju Karelia i Kolarctic u okviru 

Europskog  instrumenta  za  susjedstvo.  EU  bi  trebao  raditi  na  jačanju  suradnje,  sinergije  i 

međusobne  komplementarnosti  tih  programa  i  drugih  izvora  financiranja  u  regiji.  Dosad  se 

pokazalo da je teško razviti infrastrukturne projekte, a nacionalna i regionalna nadležna tijela 

                                                            

23

 U procjeni iz geološkog istraživanja koje je proveo SAD 2008. navodi se da područje sjeverno od arktičkog 



kruga sadržava oko 13 % neotkrivenih svjetskih naftnih resursa koji su tehnički dostupni i 30 % neotkrivenih 

svjetskih resursa prirodnog plina. 

24

 Grenland nije članica Europske unije. Dugotrajni odnosi s Grenlandom potvrđeni su 2015. potpisivanjem 



Zajedničke deklaracije Europske unije, s jedne strane, te Vlade Grenlanda i Vlade Danske, s druge strane, o 

odnosima između Europske unije i Grenlanda. 

25

 U skladu s člankom 102. stavkom 1. Sporazuma o EGP-u. 



26

 Za razdoblje 2014. – 2020. više je od 1 milijarde EUR dodijeljeno za ulaganja u sjevernoj Finskoj i Švedskoj u 

okviru cilja ulaganja u radna mjesta i rast, a taj će se iznos dopuniti nacionalnim javnim i privatnim 

sufinanciranjem. 





Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə