Join(2016)21/F1 hr



Yüklə 175,47 Kb.

səhifə6/6
tarix30.04.2018
ölçüsü175,47 Kb.
1   2   3   4   5   6

 

12 


 

banka  (EIB) nije mogla  pomoći samo financiranju  projekata poboljšanja prometnih  veza na 

kopnu,  moru  i  u  zraku,  nego  i  projekata  povezanih  s  telekomunikacijama,  energetskom 

učinkovitošću i tehnologijama s niskom razinom emisija CO2. U skladu sa svojim ovlastima 

EIB bi mogao ulagati u prekogranične projekte između Švedske, Finske, Kraljevine Danske, 

Norveške i Islanda, koji imaju znatan razvojni potencijal. 

Priprema tih projekata mogla bi se olakšati i uključivanjem Europskog savjetodavnog centra 

za ulaganja i Europskog portala projekata ulaganja. To bi moglo pomoći u privlačenju novih 

izvora  financiranja  najvećim  mogućim  povećanjem  uključenosti  privatnog  sektora  i 

dopunjavanjem  europskih  strukturnih  i  investicijskih  fondova.  Mogle  bi  se  razviti  posebne 

platforme  radi  okupljanja  različitih  ulagača  u  regiji  Arktika.  Europska  banka  za  obnovu  i 

razvoj isto je tako važan ulagač u regiju Arktika. 

Integrirana politika EU-a za Arktik stoga je usklađena s Planom ulaganja za Europu koji nudi 

niz načina za poticanje ulaganja u arktičku regiju u korist građana i poduzeća iznad i ispod 

arktičkog kruga. 

S obzirom na prometne veze, sjeverni dio Finske, Švedske i Norveške pripada transeuropskoj 

prometnoj mreži (TEN-T). Ta mreža olakšava ulaganja radi optimizacije prednosti mreže. 

Usmjerena je na prekogranične dionice i uklanjanje uskih grla te promiče održive načine 

prijevoza. Lulea, Kemi, Oulu, Narvik i Hammerfest imenovani su lukama u okviru mreže 

TEN-T. Oni čine važne poveznice između pomorskog i kopnenog prijevoza.  

Kako bi se unaprijedile promjena načina prijevoza i mogućnost željezničkog prijevoza između 

Narvika, Botničkog koridora i južne Skandinavije, EU je sufinancirao radove i studije.  

Trebalo bi stvoriti optimalnu, održivu kombinaciju različitih načina prijevoza – za duge i 

kratke udaljenosti, putnički i teretni promet – u suradnji s institucijama EU-a, državama 

članicama, trećim zemljama i predstavnicima industrije. Kako bi se mreža iskoristila na 

optimalan način, trebalo bi razmotriti i koordiniranu strategiju financiranja. 

 

2.4. Svemirska tehnologija 

S obzirom na veličinu i slabu naseljenost arktička regija može imati velike koristi od usluga 

svemirske  tehnologije.  Međutim,  regiji  su  potrebna  posebna  rješenja  jer  nije  pokrivena 

geostacionarnim satelitima.  

Programom  Copernicus  već  se  osiguravaju  usluge  nadzora  i  praćenja  satelitima  u  polarnim 

orbitama, čime se pridonosi ključnim potrebama u pogledu okoliša, sigurnosti i zaštite. Nakon 

što ga se stavi u pogon, europski globalni navigacijski sustav (Galileo) pokrivat će arktičku 

regiju i osiguravati sigurne i pouzdane navigacijske kapacitete za primjenu u zraku, na moru i 

na  tlu.  Međutim,  telekomunikacijske  potrebe  ne  mogu  se  na  odgovarajući  način  ispuniti 

trenutačnim orbitnim satelitima koji većinom kruže oko ekvatora. Komisija će istražiti bi li se 

prikladno  rješenje  za  Arktik  moglo  razmotriti  kao  dio  mogućeg  prijedloga  za  potporu 

sljedećoj  generaciji  vladinih  satelitskih  komunikacija  u  kontekstu  nadolazeće  svemirske 




 

13 


 

strategije  ili  europskog  akcijskog  plana  obrane.  EU  će  promicati  i  integrirani  panarktički 

sustav promatranja s pomoću Inicijative GEO za hladne regije kao bitan alat za proučavanje, 

predviđanje i procjenu promjena kojima se podupire održivi razvoj regije.   



2.5. Sigurne pomorske aktivnosti 

U  cilju  povećanja  brodskog  prometa  na  Arktiku,  uključujući  brodove  koji  plove  pod 

zastavama država članica EU-a, EU bi trebao pridonijeti poboljšanju sigurnosti navigacije 

na Arktiku inovativnim tehnologijama i razvojem alata za praćenje prostornih i vremenskih 

promjena u pogledu povećanih pomorskih aktivnosti na Arktiku. Takvo je znanje ključno za 

procjenu posljedičnih rizika i donošenje boljih odluka o mogućim mjerama ublažavanja. Kao 

prvi  odgovor,  Europska  će  komisija  2016.  u  okviru  programa  Obzor  2020.  pozvati  na 

pripremu mreže za Arktik i Atlantik čija će uloga biti suzbijanje prijetnji pomorskoj sigurnosti 

koje su posljedica otvaranja sjeveroistočnog prolaza

32

. EU bi trebao podržati i međunarodna 



nastojanja  u  pogledu  provedbe  Međunarodnog  polarnog  kodeksa  koji  obuhvaća  pitanja 

povezana  s  brodskim  prijevozom  bitna  za  navigaciju  u  arktičkim  vodama,  uključujući 

pojačano traganje i spašavanje. Očekuje se da će Polarni kodeks stupiti na snagu 1. siječnja 

2017.  


Iako  satelitski  AIS  (sustav  automatske  identifikacije)  pokriva  Arktik,  postoje  izazovi  u 

pogledu osiguranja i usmjeravanja jedinica za traganje i spašavanje u slučaju broda kojem je 

potrebna pomoć zbog udaljenosti, otežane navigacije uzrokovane ledom i rjeđeg pomorskog 

prometa  u  tom  području.  Europski  forum  o  funkcijama  obalne  straže  (ECGFF)  trebao  bi 

blisko  surađivati  s  novoosnovanim  Arktičkim  forumom  obalne  straže  (ACGF)  koji  bi 

mogao imati važnu ulogu u promicanju sigurne i ekološki odgovorne pomorske aktivnosti na 

Arktiku.  

 

3.

 

MEĐUNARODNA SURADNJA U PITANJIMA ARKTIKA 

Problemi 

Izazovi koji pogađaju Arktik i rješenja potrebna za njihovo uklanjanje zahtijevaju zajednički 

odgovor na regionalnoj i međunarodnoj razini. Šira geopolitička dinamika mogla bi promjene 

koje  pogađaju  regiju  učiniti  još  složenijima.  EU  ima  velik  interes  u  tome  da  Arktik  ostane 

zona konstruktivne međunarodne suradnje u kojoj se na složena pitanja odgovara usuglašenim 

rješenjima  i  u  kojoj  se  mogu  uspostaviti  zajedničke  platforme  kao  odgovor  na  nove  rizike. 

Posebice, znanost se može upotrijebiti kao katalizator potpore zajedničkom razumijevanju jer 

omogućuje zajednički dogovorena rješenja i promiče mirnu suradnju. Kao svjetski predvodnik 

u  području znanosti Europska  unija trebala bi  biti spremnija  na  veću  uključenost  u globalnu 

znanstvenu suradnju velikih razmjera. Program EU-a za istraživanje i inovacije Obzor 2020. 

                                                            

32

 Pod oznakom SEC-21-GM-2016-2017 programa Obzor 2020.: Paneuropske mreže djelatnika i drugih dionika 



u području sigurnosti. 


 

14 


 

otvoren  je  svijetu  i  omogućuje  partnerstva  među  regijama  i  zemljama  radi  rješavanja 

globalnih društvenih izazova.  

EU sudjeluje u pitanjima od izravne važnosti za Arktik na međunarodnoj razini putem UN-a i 

njegovih specijaliziranih agencija (Okvirna Konvencija Ujedinjenih naroda o promjeni klime, 

Međunarodna pomorska organizacija i Organizacija međunarodnog civilnog zrakoplovstva) te 

pomoćnih  tijela  (Program  Ujedinjenih  naroda  za  okoliš).  Nekoliko  je  foruma  za  arktičku 

suradnju  uspostavljeno  u  zadnjim  desetljećima,  a  najvažniji  je  od  njih  Arktičko  vijeće. 

Arktičke  države  rade  na  promicanju  mira  i  stabilnosti  putem  suradnje  i  primjene  vladavine 

prava. S obzirom na važnost arktičke regije i znatne promjene do kojih tamo dolazi, važno je 

da  EU  nastavi  suradnju  s  partnerima  s  Arktika  i  izvan  njega  kako  bi  se  utvrdila  zajednička 

stajališta  i  rješenja  za  pitanja  kao  što  su  klimatske  promjene,  zaštita  okoliša  i  znanstvena 

istraživanja. 

Važno  je  i  osigurati  postojanje  primjerenih  mjera  za  učinkovito  upravljanje  Arktičkim 

oceanom kako bi se osigurali zaštita okoliša, mirna suradnja i rješavanje sporova, poštovanje 

međunarodnog  prava  i  održiva  upotreba  pomorskih  resursa.  Sve  je  važnija  i  pomorska 

sigurnost. U lipnju 2014. Vijeće Europske unije donijelo je strategiju o pomorskoj sigurnosti 

za  globalno  pomorstvo

33

.

  U  strategiji  i  povezanom  akcijskom  planu  navode  se  niz  izazova 



koji utječu na pomorstvo i predloženi odgovori na razini EU-a. 

Politički odgovor 

3.1. Međunarodne organizacije i forumi 

EU bi trebao zauzeti aktivan pregovarački položaj u relevantnim forumima UN-a kako bi se 

sve  zemlje  i  regije  potaklo  na  preuzimanje  odgovornosti,  posebno  s  obzirom  na  klimatske 

promjene  i  zaštitu  okoliša,  ali  i  na  nove  izazove  kao  što  su  sigurnost  na  moru  i  održivo 

upravljanje kopnenim i morskim resursima.   

EU  priznaje  i  podupire  postojeće  pravne  instrumente  za  upravljanje  svjetskim  morima. 

Točnije,  Konvencija  Ujedinjenih  naroda  o  pravu  mora  (UNCLOS)  osigurava  okvir  za 

upravljanje  Arktičkim  oceanom,  uključujući  mirno  rješavanje  sporova.  EU  će  podupirati  ta 

nastojanja  sudjelovanjem  u  strateškom  dijalogu  s  arktičkim  dionicima  i  trećim  zemljama  o 

pitanjima sigurnosti i promicanjem trajnog upravljanja na moru temeljenog na pravilima. 

EU će i dalje aktivno sudjelovati u Arktičkom vijeću – glavnom forumu za međunarodnu 

suradnju u toj regiji  – tako što će, na primjer, sudjelovati u radu relevantnih radnih skupina, 

projektnih  skupina  i  skupina  stručnjaka  te  pridonositi  tom  radu.  EU  pozdravlja  suradnju  s 

trenutačnim  i  budućim  predsjedništvima  Arktičkog  vijeća  te  što  raniju  provedbu  njegova 

statusa promatrača u skladu s Deklaracijom iz Kirune iz svibnja 2013.

34

 EU bi isto tako trebao 



                                                            

33

 Vijeće Europske unije (11205/14) 



34

 „Arktičko vijeće pozitivno odgovara na zahtjev EU-a za dobivanje statusa promatrača, ali odgađa konačnu 

odluku o provedbi dok se ne riješe zabrinutosti članica Vijeća koje je naveo Predsjednik Europske komisije u 

svojem dopisu od 8. svibnja, uz dogovor da EU smije promatrati postupke Vijeća dok Vijeće ne poduzme mjere 

u pogledu prijedloga iz dopisa.” 



 

15 


 

surađivati  s  Arktičkim  vijećem  u  pogledu  pitanja  povezanih  s  upravljanjem  morima,  među 

ostalim, sudjelovanjem u Radnoj skupini Arktičkog vijeća za arktičku pomorsku suradnju.     

EU će  i dalje  podupirati regionalnu i  podregionalnu suradnju, uključujući putem svojeg 

članstva  u  Euroarktičkom  vijeću  za  regiju  Barentsovog  mora  i  političkog  okvira  Sjeverne 

dimenzije. EU sudjeluje i u regionalnoj suradnji s Gospodarskom komisijom UN-a za Europu, 

a  posebno  u  UNECE-ovoj  Konvenciji  o  dalekosežnom  prekograničnom  onečišćenju  zraka 

(CLRTAP).  Nordijsko  vijeće  i  Nordijsko  vijeće  ministara  isto  su  tako  relevantni  partneri  za 

Europsku  uniju,  posebno  zbog  svoje  dugogodišnje  suradnje  s  EU-om  i  programa  arktičke 

suradnje.  

Tim okvirima za suradnju rješavaju se brojna važna pitanja na regionalnoj razini i mogu imati 

znatan učinak na život autohtonih naroda i lokalnih zajednica. 



3.2. Bilateralna suradnja 

EU  bi  trebao  surađivati  sa  svim  arktičkim  partnerima,  uključujući  Kanadu,  Rusiju  i 

Sjedinjene  Američke  Države,  kako  bi  se  utvrdila  dodatna  područja  za  suradnju,  poput 

znanosti i ulaganja. EU će surađivati i sa svim državama čiji se interes za Arktik povećava, 

poput Kine, Indije, Japana, Republike Koreje i Singapura, u pogledu pitanja od zajedničkog 

interesa i zabrinutosti. 

EU  surađuje  s  Grenlandom  u  okviru  Partnerstva  EU-a  i  Grenlanda

35

.  Cilj  je  partnerstva 



podržati  Grenland  u  rješavanju  svojih  velikih  izazova,  posebice  održive  diversifikacije 

svojega  gospodarstva  i  jačanja  administrativnog  kapaciteta.  EU  osigurava  proračunsku 

potporu za Grenland u cilju jačanja obrazovnog sektora kao pokretača održivog razvoja. EU 

će i dalje sudjelovati u političkom dijalogu na odgovarajućim političkim i tehničkim razinama 

u  pogledu  pitanja  od  zajedničkog  interesa,  kao  što  su  globalna  pitanja  (energija,  klimatske 

promjene i okoliš te prirodni resursi) i pitanja Arktika. 

Arktička  politika  i  pitanja  Arktika  i  dalje  će  biti  važan  element  bliskih  odnosa  EU-a  s 

Islandom i Norveškom. 



3.3. Dijalog s autohtonim arktičkim narodima 

EU će nastaviti suradnju s autohtonim arktičkim narodima i lokalnim zajednicama kako 

bi osigurao da se njihova stajališta i prava poštuju i promiču u tekućem razvoju politika EU-a 

koje  se  odnose  na  Arktik.  Europska  komisija  organizira  godišnji  dijalog  s  predstavnicima 

autohtonih  arktičkih  naroda  radi  razmjene  stajališta  i  dogovora  o  područjima  za  daljnju 

suradnju,  posebice  s  obzirom  na  poslovanje  i  ljudska  prava.  EU  bi  trebao  nastaviti  rad  na 

unaprjeđivanju  dosljednosti  između  EU-ove  unutarnje  i  vanjske  politike  prema  autohtonim 

narodima.    

EU podupire lokalne zajednice putem nekoliko programa financiranja, uključujući nacionalne 

programe u okviru ESIF-a, programe za teritorijalnu suradnju i programe u okviru Europskog 

                                                            

35

 Odluka Vijeća 2014/137/EU od 14. ožujka 2014. o odnosima između Europske unije, s jedne strane, i 



Grenlanda i Kraljevine Danske, s druge strane 


 

16 


 

instrumenta za susjedstvo

36

.

  Program za sjevernu periferiju i Arktik usmjeren je na upotrebu 



inovacija  u  cilju  održavanja  i  razvoja  stabilnih  i  konkurentnih  zajednica,  promicanja 

poduzetništva, poticanja energetski sigurnih zajednica te razvoja kulturne i prirodne baštine. 

Program je otvoren za sudjelovanje partnera iz Kanade i Rusije, uz devet zemalja partnera u 

okviru programa koje se nalaze u europskom dijelu Arktika. 



3.4. Upravljanje ribarstvom 

EU bi trebao pozdraviti nedavnu deklaraciju koju je potpisalo pet arktičkih obalnih država u 

pogledu ribarstva na Arktiku

37

 i potrebe za dobivanjem više informacija o ekosustavima u 

Arktičkom oceanu prije nego što se ta regija otvori za komercijalni ribolov. Međutim, budući 

da  je  to  područje  izvan  sudske  nadležnosti  država,  sve  će  zainteresirane  države,  ne  samo 

obalne,  morati  surađivati  radi  uspostavljanja  primjerenih  međunarodnih  mjera.  Taj  bi  okvir 

pravodobno  trebao  uključivati  novu  regionalnu  organizaciju  ili  mehanizam  za  upravljanje 

ribarstvom,  u  kombinaciji  s  novom  regionalnom  konvencijom  o  moru,  kako  bi  se  osigurali 

dugoročno  očuvanje  i  održiva  upotreba  resursa  na  otvorenom  moru  Arktika.  Europska 

komisija  vjeruje  da  se  takav  okvir  može  uspostaviti  samo  na  otvoren  i  uključiv  način  te 

pozdravlja uključivanje velikih ribarskih zemalja u pregovore. 



3.5. Znanstvena suradnja 

EU  bi  trebao  promicati  i  omogućivati  djelotvornu  međunarodnu  znanstvenu  suradnju 

podupiranjem transnacionalnog pristupa istraživačkoj infrastrukturi i otvorenim podatkovnim 

resursima radi poboljšanja političkih i gospodarskih poveznica i održavanja dobrih odnosa s 

ključnim  zemljama  u  regiji.  Već  se  postavio  kao  partner  za  globalnu  suradnju,  kao  dopuna 

svojim  državama  članicama  u  Arktičkom  vijeću.  EU  bi  trebao  unaprijediti  znanstvenu 

suradnju na međunarodnoj razini u okviru Transatlantskog saveza za istraživanje oceana (i 

Arktika)

38

,  pokrenutog  deklaracijom  iz  Galwayja  u  svibnju  2013.,  u  koji  su  uključene 

Kanada, EU i Sjedinjene Američke Države. 

Kako bi se popunile praznine u dostupnim pomorskim podacima o morskom dnu u morima i 

oceanima koji okružuju Europu te o životu u njima, Europska komisija odredila je cilj da će 

do 2020. razviti multirezolucijske karte cijelog podmorja i vodenog stupca. Taj će projekt 

od 2018. uključivati Barentsovo more. Više od 100 organizacija, uključujući organizacije iz 

Islanda,  Norveške  i  Rusije,  surađuje  u  okviru  Europske  mreže  nadgledanja  i  prikupljanja 

podataka o moru (EMODnet) kako bi njihovi podaci o moru bili dostupniji, interoperabilniji i 

korisniji krajnjim korisnicima. Podaci će biti dostupni na jedinstvenom web-portalu. 

                                                            

36

 Na primjer, program Interreg IV A za regiju Sjevernog mora, Program za sjevernu periferiju i Arktik te 



program Kolarctic za prekograničnu suradnju 

37

 



https://www.regjeringen.no/globalassets/departementene/ud/vedlegg/folkerett/declaration-on-arctic-fisheries-

16-july-2015.pdf

 . 

38

  EU,  Kanada  i  SAD  pokušavaju  poticati  svoju  suradnju  u  pogledu  pomorskih  i  arktičkih  istraživačkih 



infrastruktura.  Međutim,  osim  tih  dvaju  partnera,  Obzor  2020.  promiče  najširi  transnacionalni  pristup 

istraživačkim infrastrukturama i podržava politiku otvorenih podataka radi poboljšanja političkih i gospodarskih 

poveznica te održavanja dobrih odnosa sa svim zemljama u regiji i onima koje su zainteresirane za istraživanje 

Arktika. Više informacija o Transatlantskom savezu za istraživanje oceana (i Arktika):  

http://ec.europa.eu/research/iscp/index.cfm?lg=en&pg=transatlantic-alliance

 .

 




 

17 


 

Ta je inicijativa važna za pokretanje održivog rasta u plavom gospodarstvu. Procjenjuje se da 

će  se,  kad  kvalitetni  podaci  javnih  tijela  u  EU-u  o  moru  postanu  dostupni,  produktivnost 

povećati za više od 1 milijarde EUR godišnje

39

:  privatna  i  javna  tijela  te  hidrografska  tijela, 



istraživačke  institucije  i  organizacije  civilnog  društva  neće  morati  ponovno  istraživati 

područja koja su već istražena, ali za koja su podaci dosad bili nedostupni. Manje bi ih koštalo 

obrađivati postojeće podatke. Trebalo bi jačati i istraživanje o pitanjima sigurnosti s obzirom 

na arktičke resurse dvostruke namjene i razmjenu najboljih praksi u tom području.   

 

4. ZAKLJUČCI I SLJEDEĆI KORACI 

1.  Ovaj  politički  dokument  trebao  bi  pružiti  smjernice  za  djelovanja  EU-a  u  sljedećim 

godinama,  a  Europska  komisija  i  Visoka  predstavnica  za  vanjske  poslove  i  sigurnosnu 

politiku  pozivaju  Europski  parlament  i  Vijeće  EU-a  na  dostavu  mišljenja.  EU  će  nastaviti 

revidirati tu politiku u skladu s razvojem događaja. 

2.  Kao  dio  svoje  strateške  usmjerenosti  na  Arktik,  EU  bi  s tom  regijom  trebao  surađivati  u 

sljedećim trima prioritetnim područjima: 

 



klimatske promjene i očuvanje arktičkog okoliša, 

 



promicanje održivog razvoja u regiji i 

 



potpora međunarodnoj suradnji u pitanjima Arktika. 

3.  EU  mora  osigurati  uspostavu  nužnih  koordinacijskih  struktura  na  razini  EU-a  kako  bi  se 

riješili budući izazovi. Vijeće bi moglo razmotriti osnivanje radne skupine za pitanja Arktika i 

suradnje  na  Sjeveru,  a  Europski  bi  parlament  mogao  razmotriti  uspostavljanje  delegacije  za 

pitanja Arktika i suradnje na Sjeveru. 

 

 



 

                                                            

39

 Radni dokument službi Komisije Znanje o moru 2020.: Plan uz Dokument Komunikacija Komisije 



Europskom parlamentu, Vijeću, Europskom gospodarskom i socijalnom odboru i Odboru regija, Inovacije u 

plavom gospodarstvu: korištenje potencijala naših mora i oceana za radna mjesta i rast (SWD/2014/0149 završna 



verzija) 



Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə