Katarakta org Nejasan vid znatno otežava normalan životni

---

KATARAKTA

ZAMUĆENJE

OČNOG

SOČIVA

katarakta.org

---

Nejasan vid znatno otežava normalan životni 

tok, noćne vožnje postaju dodatno na-

porne a prirodna svetlost izaziva neprirodne 

poteškoće u vidu. Osetljivost na bljesak osim 

što onemogućava vid u trenutku može imati za 

posledicu i jake glavobolje. Pojave duplih slika 

stvaraju zabunu i osećaj izgubljenosti, a nejasno 

razlikovanje boja stvara dodatnu nelagodnost.

Pojava katarakte, u zavisnosti od njenog stadi-

juma, u različitoj meri snižava kvalitet života.

Početna katarakta zahvata mali deo sočiva i 

dovodi do oblačnosti u vidu. Intenzivnija katarak-

ta dovodi do većeg oštećenja vida, a potpuno 

zamućeno sočivo dovodi do gubitka vida i inva-

liditeta.

Simptomi katarakte jesu brojni i jasno definisani, 

ali ponekad mogu biti i simptomi drugih bolesti 

oka i zato je neophodno da se javite očnom 

lekaru radi pregleda.

Vrste katarakte su mnogobrojene, a najčešća 

je ona koja se javlja kod pacijenata starijeg 

doba. Ova vrsta katarakte karakteriše povećana 

tvrdoća sočiva koja izaziva kratkovidost kod 

osoba koje normalno vide, smanjuje dalekovi-

dost i povećava kratkovidost kod osoba koje su 

već kratkovide. U ovakvim slučajevima pacijenti 

često misle da je promena naočara neophodna.

Kako vremenom kristalizovano sočivo počinje 

da dobija žutu boju, pacijenti često osećaju 

promenu u percepciji boja. Ovo se posebno 

odnosi na viđenje plave boje. Ovo se može 

negativno odraziti na vid tokom noćne vožnje. 

Ponekad, pacijenti se žale da vide prstene ili 

da vide duplo u zavisnosti od pozicije katarakte 

u sočivu. Većina katarakti koje su uzrokavane 

starenjem su progresivne i ukoliko se ne leče 

mogu dovesti do značajnog gubitka vida.

KATARAKTA

Katarakta je vodeći uzrok slepila u svetu. 

Procenjuje se da je 1998. godine katarakta 

bila uzrok slepila 20 miliona ljudi širom sveta. 

Potrebu za operacijom katarakte ima 30 mil-

iona ljudi godišnje, ali samo ih 10 miliona 

operiše.

---

Najvažniji simptomi katarakte su smanjena 

oštrina, zamagljen i nejasan vid. Primetno je 

i rasipanje svetla i blago bleštanje svega oko 

bolesnika. Vid bolesnika često prikazuje izble-

dele boje, vid karakteriše žućkasta prebojenost. 

Oboleli često vide duple slike i imaju poteškoće 

sa vidom tokom noćne vožnje. Primetna je i 

preosetljivost na naočare ili sočiva, kao i često 

menjanje istih.

U ranom stadijumu ovo oboljenje dovodi do ma-

log oštećenja vida. Intenzivnija dovodi do većeg 

oštećenja vida, a potpuno zamućeno sočivo do-

vodi do gubitka vida i invaliditeta. Ovo oboljenje 

možemo klasifikovati po više kriterujuma.

Katarakte mogu biti različite težine (npr. parci-

jalna ili potpuna, početna, zrela, hipermatule), 

različitih sklonosti ka toku (progresivna ili sta-

cionarna) i različitih lokacija (prednja, zadnja, 

kortikalna, nuklearna).

Katarakta se dijagnostikuje prvo analizom simp-

toma pacijenata, a zatim i pažljivim ispitivanjem.

Ispitivanje najčešće uključuje ispitivanje oštrine 

vida, refrakciju i posmatranje biomikroskopskom 

lampom.

Jedini način lečenja jeste operacija. Operacija 

katarakte ili fakoemulzifikacija podrazumeva 

odstranjivanje zamućenog sočiva pomoću ultra-

zvuka i ugradnju veštačkog sočiva na njegovo 

mesto. Ne postoje kapi ili drugi lekovi koji mogu 

da izleče i uklone kataraktu.

Trenutak kada će ona zasmetati pacijentu i kada 

će se on odlučiti na operaciju je prilično individu-

alna stvar. Sigurno je da nikako ne treba čekati 

da potpuno sazri i da pacijent potpuno izgubi vid. 

U tom slučaju veoma je teško odrediti dioptriju 

sočiva koje se ugrađuje u toku operacije. Takođe 

su i komplikacije u toku operacije katarakte, iako 

veoma retke, ipak češće kod uznapredovalih i 

zrelih katarakti.

Svaka osoba je jedinstvena tako da i lečenje ima 

različitih tokova. S toga je najbitnije pratiti in-

strukcije doktora i biti disciplinovan.

Sprovedena su brojna istraživanja i vođene 

su mnoge diskusije o ulozi ishrane u nastanku 

odnosno prevenciji katarakte. 

Međutim, postoji 

mnogo kontradiktornosti između studija i nji-

hovih nalaza. Brojna istraživanja dokazuju da 

ne postoji veza između ishrane i katarakte, te 

da se ne može dati nikakva preporuka u vezi 

sa upotrebom svakodnevnih multivitamina u 

sprečavanju katarakte.

Ipak, treba znati da raznovrsna ishrana bogata 

voćem i povrćem prija celom telu. Genetska 

predispozicja takođe igra značajnu ulogu, ima 

tendenciju prenosa ženskom linijom sa ranijim 

pojavljivanjem u narednim generacijama.

---

Katarakta predstavlja zamućenje očnog sočiva. 

To je oblačnost u kristalnom sočivu uočljiva čak 

i golim okom. Po rođenju svaka beba ima pot-

puno providno sočivo, ali vremenom, iz različitih 

razloga, sočivo počinje postepeno da gubi 

providnost i samim tim dolazi do pogoršanja 

vida. Ona može da bude relativno blaga i da 

izaziva ograničeno oštećenje vida, ili može biti 

značajna ili ekstremna i da blokira prolaz svet-

losti do retine i da izaziva značajan poremećaj 

vida.

Postoji široki spektar uzroka nastanka  ove 

bolesti. Starenje, koje se najčešće javlja kod 

starijih osoba, posle 55. godine života. Kada go-

vorimo o staračkoj katarakti, ona čini 90% svih 

katarakti. Smatra se da nastaje kao posledica 

poremećaja u metabolizmu sočiva koje uzrokuje 

smanjenje njegove providnosti, a samim tim 

i slabljenje vida. Staračke katarakte su pro-

gresivne i ako se ne leči dovode do strašnog 

gubitka vida i invaliditeta. Kod dece ona može 

da bude razvojna anomalija ili da nastane posle 

nekih infekcija majke tokom trudnoće.

To je takozvana urođena katarakta. Dugoročno 

izlaganje ultraljubičastom zračenju može dovesti 

do formiranja katarakte, ovome su skloni paci-

jenti koji provode mnogo vremena na otvorenom, 

posebno u sunčanim klimatskim uslovima i bez 

upotrebe zaštitnih UV naočara. Zanimanja koja 

dozvoljavaju izlaganje bilo kojoj vrsti zračenja, 

uključujući UV ili mikrotalasno zračenje se sma-

traju rizičnim zanimanjima.

Sekundarni efekti određenih bolesti kao što su 

dijabetes tj. šećerna bolest mogu dovesti do 

formiranja katarakte, kao i traume i povrede oka. 

Važno je napomenuti da dugotrajna upotreba 

nekih lekova kao što su kortikosteroidi za astmu 

ili artritis i anti-psihotičkih lekova za šizofreniju 

i bipolnolni poremećaj može da doprinese 

nastanku takozvane sekundarne katarakte. U 

određenim slučajevima katarakta se može formi-

rati bez očiglednog razloga.

---

Postoje više vrsta katarakti. One se mogu klas-

ifikovati prema vremenu nastanka. U ovu klas-

ifikaciju spadaju: urođene (Cataracta congenita), 

mladalačke (Cataracta juvenilis) i staračke 

(Cataracta senilis). 

Prema izgledu zamućenja sočiva postoje kat-

arakte u vidu: vretena (Cataracta polaris anteri-

or), zvezde (Cataracta stellata), diska (Cataracta 

disciformis), pašine (Cataracta pulverulenta i 

tačke (Cataracta punctata).

Prema lokalizaciji zamućenja: na prednjoj i zad-

njoj kapsuli (Cataracta capsularies anterior et 

posterior), prednjem i zadnjem korteksu (Cata-

racta corticales anterior et posterior), centralna 

(Cataracta), periferna (Cataracta perinusclearis 

et nuclearis) i ekavatorijalna (Cataracta aequato-

rialis).

Prema uzroku: traumatska (Catracta trau-

matica), catracta elektrica, catracta complicata, 

catracta diabetica i catracta tetanica.

Prema napredovanju zamućenja sočiva: stacion-

irane (Cataracta stationaria) i progresivne (Cata-

racta progrediens).

Prema stepenu zamućenja: delimično (Cataracta 

partialis) i u celini (Cataracta totalis).

Cataracta senilis je najčešći oblik katarakte koji 

se javlja. Nazvan je staračka mrena zbog toga 

što se javlja u poznijim godinama. Spada u pro-

gresivne katrakte.

Prema stepenu razvoja zamućenja delimo je na: 

početna (Cataracta incipiens), u fazi bubrenja 

(Cataracta intumescens), zrela (Cataracta matu-

ra) i prezrela (Cataracta hypermatura).

Ukoliko osećate promene u vidu slične 

pomenutim ili ako imate slične slučajeve u po-

rodici, preporučljivo je da zakažete sveobuhvatni 

pregled očiju kod oftalmologa koji je specijalista 

za kataraktu i operaciju katarakte. On će Vam 

predočiti sve mogućnosti pri lečenju katarakte, 

ukoliko je lečenje potrebno.

Vrste katarakte su mnogobrojene, a najčešća je ona koja se javlja kod pacijenata starijeg doba. 

Ova vrsta katarakte karakteriše povećana tvrdoća sočiva koja izaziva kratkovidost kod osoba koje 

normalno vide, smanjuje dalekovidost i povećava kratkovidost kod osoba koje su već kratkovide. 

U ovakvim slučajevima pacijenti često misle da je promena naočara neophodna.

Kako vremenom kristalizovano sočivo počinje da dobija žutu boju, pacijenti često osećaju 

promenu u percepciji boja. Ovo se posebno odnosi na viđenje plave boje. Ovo se može negativno 

odraziti na vid tokom noćne vožnje. Ponekad, pacijenti se žale da vide prstene ili da vide duplo u 

zavisnosti od pozicije katarakte u sočivu. Većina katarakti koje su uzrokavane starenjem su pro-

gresivne i ukoliko se ne leče mogu dovesti do značajnog gubitka vida.

Vrste katarakte

---

Mnogi ljudi koji konzumiraju veću količinu alkohola ili su izloženi UV zracima tokom dužeg 

perioda, imaju povećan rizik za razvoj katarakte. I dijabetičari imaju veće šanse za dobijanje 

katarakte. Ako osetite neki od ovih simptoma posetitte Vašeg oftalmologa.

Članovi porodice koji imaju kataraktu u oba oka 

mogu primetiti da ne vide kao ranije. Oko će 

izgledati potpuno normalno dok se katarakta ne 

razvije i bude bela i mutna. U toj situaciji neće 

biti zenica crna kao ranije nego će biti beličasta 

i siva. Ispitivanja lekara će otkriti smanjenu 

oštrinu vida u obolelom oku ili očima.

Gubitak vida se ne može značajno popraviti 

promenom dioptije. Oftalmolog može lako ut-

vrditi kataraktu koriseći slit lampu, koja uvećava i 

osvetljuje i bezbolno pregleda strukturu prednjeg 

oka i sočiva.

Katarakta je vrlo jednostavna za dijagnozu tokom 

rutinskog pregleda oka kod Vašeg oftalmologa. 

Tokom pregleda poželjno je pregladati čitavo oko 

u slučaju da se pojavilo neko drugo oboljenje 

koje može ugroziti vid. U običajnom pregledu 

oftalmolog će proveriti pokretljivost očnog mišića, 

izmeriti očni pritisak, zadnji i prednji segment 

oka, dok su zenice raširene kapima.

Prilikom ultrazvuka trudnice može se utvrditi 

pojava katarakte kod nerođene dece, poželjno je 

kod otkrivanja katarakte bebe što pre da se izvrši 

operacija katarakte, da ne bi došlo do trajnog 

slepila deteta.

Kako se katarakta dijagnostikuje?

---

Fakoemulzifikacija je operacija katarakte koja se odnosi na savremene intervencije u koji-

ma se unutrašnje sočivo oka “drobi” ultrazvučnim laserom, a potom se isisava iz oka. Isisani 

sadržaj iz oka se postepeno zamenjuje novim sočivom. Unošenjem rastvora soli popunjava 

se unutrašnja komora oka i dodatno hladi ultrazvučni laser.

Preporuka svakom pacijentu je da disciplino-

vano poštuje pravila i tako doprinese bržem opo-

ravku. Pre intervencije potrebno je uraditi neko-

liko pregleda: laboratorijske analize (Kompletna 

krvna slika, Urea, Kreatinin, Glikemija, Protrom-

binsko vreme krvarenja),  internistički pregled i 

bris oba oka (Ispituje se prisustvo bakterija koje 

mogu izazvati infekciju posle operacije).

Kada zakažete operaciju važno je da se pripre-

mate za operaciju katarakte.

Većini pacijenata je potrebno 1-2 dana bolovanja 

na poslu pre nego što budu u mogućnosti da se 

vrate uobičajnim radnim obavezama. 

Potrebno je da obezbedite vozača koji će Vam 

biti pratnja nakon operacije i eventualno popun-

javati recepte koji budu bili potrebni. Poslušajte 

uputstva Vašeg oftalmologa. Ukoliko pijete 

određenu terapiju, za njen nastavak ili promenu 

poslušajte savete svog oftalmologa.

Konzumiranje hrane i pića je zabranjeno mini-

mum 6 sati pre intervencije. Slatko i alkohol ne 

konzumirati 24 sata pre operacije. Pre operacije 

lekar mora da uradi ultrazvučni pregled oka da 

bi odredio dioptriju sočiva koje se ugrađuje. Po 

potrebi može da dobije blagi sedativ, odnosno lek 

za smirenje. Najbitnije je pratiti preporuke svog 

oftalmologa. Poželjno je da budete istuširani i 

operete kosu.

Operacija katarakte

---

Upotreba šminke i kozmetike bilo koje vrste su zabranjeni. Obucite široku i udobnu odeću 

tako da se osećate lagodno.

Operacija katarakte ili fakoemulzifikacija se obavlja u dnevnoj bolnici, u specijalističkoj op-

eracionoj sali pod sterilnim uslovima i traje 20-ak minuta. Posle širenja zenica, operacija se 

obavlja u lokalnoj ili kapljičnoj anesteziji. Tokom intervencije pacijent je budan i relaksiran, 

komunicira sa doktorom, čuje šta se dešava, ali ne oseća nikakav bol. Dakle, operacija kat-

arakte je potpuno bezbolna

Međutim, kod nekih osoba se ne može operacijom ugraditi veštačko sočivo. One moraju da 

nose meka kontaktna sočiva ili naočare sa velikim uveličanjem. Ukupan boravak pacijenta u 

bolnici iznosi oko dva sata.

Operacija katarakte počinje pravljenjem mikro-reza 

od oko 2 mm na ivici rožnjače. Veličina reza je veoma 

mala, dovoljna da se kroz nju provuče ultrazvučna 

sonda, a istovremeno ne zahteva stavljanje šava jer 

rožnjača ima izraženu sposobnost regeneracije. Kroz 

taj rez ultrazvučna sonda dolazi do zamućenog sočiva 

i ubrizgava zaštitne supstance koje štite strukturu oka 

u toku eliminacije sočiva ultrazvukom. Prirodno sočivo 

je tvrdo pa se ultrazvučno omekšava i usitnjuje, i tako 

usitnjeno sočivo se usisava pomoću sonde i odstran-

juje iz oka.

Nakon što je zamućeno sočivo odstranjena iz oka kroz 

rez se unosi u oko novo, veštačko sočivo. Na mestu 

eliminisanog sočiva se ugrađuje veštačko sočivo. 

Sočivo koje se ugrađuje je providno i inertno, tj. ne 

izaziva nikakvu reakciju oka, ne može da žulja niti 

može biti odbačeno i ostaje u oku do kraja života. Ono 

ugradnjom postaje trajni deo oka. Veštačko sočivo 

preuzima funkciju odstranjenog prirodnog sočiva, 

zauzima njegovo mesto u oku i biva trajno. Iako je 

veštačko sočivo ne izaziva nikakve nelagodnosti tako 

da omogućava pravilnu funkciju oka i samim tim i nor-

malan život.

Operacija katarakte

---

Veštačko sočivo koje se unosi se smešta na mesto 

eliminisanoog, prirodnog sočiva. Tamo gde je bilo 

ležište prirodnog sočiva, pozicionira se veštačko 

sočivo. Dimenzije i oblik odstranjenog i veštačkog 

sočiva su identične, pozicija u oku je ista, tako da je 

zamena sočiva potpuna i omogućava ugrađenom 

sočivu da preuzme funkcije prirodnog sočiva. Rez se 

ne ušiva jer rožnjača se samostalno i brzo regeneriše. 

Jedino što se čini je zaštita oka. Zaštita se nosi sve 

vreme do narednog pregleda, a skida se kada se stavl-

jaju kapi u oči što je deo postoperativnog programa.

Operacija katarakte

Prva kontrola je prvi dan posle operacije, a 

druga nakon sedam dana. Prvih mesec dana 

potrebno je stavljati kapi u operisano oko kako bi 

se osigurao miran i uspešan postoperativni tok. 

Uobičajeno je da se već sutradan primećuje 

poboljšanje vida, ali za konačan ishod potrebno 

je nekoliko nedelja. 

Trebalo bi da možete da vozite i da se vratite 

poslu u roku od nekoliko dana od operacije kat-

arakte.

Da bi se brže oporavili posle operacije katarakte i izbegli komplikacije važno je pratiti uputstva 

oftalmologa. Svaka osoba je jedinstvena tako da proces lečenja nije identičan za sve. Ova me-

toda omogućava brz oporavak i brže vraćanje bolesnika uobičajenim životnim aktivnostima, jer je 

operativna rana mala i ne šije se. Dakle, nije potrebna hospitalizacija, te ubrzo po operaciji možete 

da idete kući. Pratnja je obavezna! Operisano oko će biti zavijeno, a postoperativni tretman kapi-

ma traje nekoliko nedelja posle intervencije. Zavoj se skida samo kada stavljate kapi po instrukci-

jama koje daje oftalmolog. Kod kuće se treba opustiti i odmarati, slobodno se može jesti i gledati 

televizija. Normalno je da pacijent posle intervencije oseća blago grebuckanje i nelagodnost u oku. 

Takođe, može imati pojačanu osetljivost na izvor svetlosti (sijalica, sunce…) i oko može biti blago 

crveno. Svi ovi simptomi su normalni i postepeno nestaju narednih nekoliko dana, dok se oko sas-

vim ne oporavi.

Pacijent mora da se pridržava pravila:

Ne trljati oči rukama

• 

Ne umivati se narednih 7 dana

• 

Ne dozvoliti da u oko uđe: voda, sapun i 

• 

šampon u narednih 7 dana

Ne kupati se u jezeru, reci ili bazenu u 

• 

narednih mesec dana

Ne koristiti maskaru ni drugu šminku 

• 

narednih mesec dana

Ne podizati težak teret i ne saginjati se

• 

Izbegavati dim i zagušljive prostorije

• 

---

Jedite hranu sa visokom dozom vitamina C i vitamina E. Ove supstance se još nazivaju i 

antioksidantima i skupa čine nutricione komponente koje sprečavaju nastanak katarakte. 

U hranu koja je bogata antioksidantima još spadaju i beli luk, crni luk, pasulj, povrće, celer, 

jabuke, šargarepe, paradajz i pomorandže.

Pojedina hrana, naročito mlečni proizvodi, mogu 

izazvati probleme sa očima, sprečavajući cirku-

laciju krvi iz oblasti oko samih očiju. Kada krv ne 

može da slobodno cirkuliše u ovim oblastima, 

nutricioni hranjivi sastojci ne mogu da stignu do 

očiju, dok se toksini zadržavaju. Pokušajte izbe-

gavati mlečne proizvode na period od četiri ne-

delje. Zatim, pokušajte sa ponovnim uvođenjem 

mlečnih proizvoda jedan po jedan i tako ustano-

vite vrste proizvoda koji su problematični za Vas.

Jedite hranu sa visokom dozom vitamina C i 

vitamina E. Ove supstance se još nazivaju i anti-

oksidantima i skupa čine nutricione komponente 

koje sprečavaju nastanak katarakte. U hranu 

koja je bogata antioksidantima još spadaju i 

beli luk, crni luk, pasulj, povrće, celer, jabuke, 

šargarepe, paradajz i pomorandže.

Dokazano je da je laktoza najverovatniji uzrok 

formiranja katarakte. Zato je preporučljivo da 

osobe koje imaju kataraktu drastično smanje ili 

potpuno prestanu sa unosom laktoze i mlečnih 

proizvoda.

Nutricione supstance koje su bogate vitaminom 

E kao i selenom dokazano smanjuju tegobe izaz-

vane nastankom katarakte. Naravno, potrebno 

je prethodno razgovarati sa oftalmologom kako 

bi se utvrdila tačna količina hranjivih materija 

određene vrste koji se unose na dnevnoj bazi.

Za većinu pacijenata, preporučljiva je konzu-

macija 50 grama riboflavina (Vitamin B2) svako-

ga dana. Ovakav dodatak ishrani može usporiti 

agresivni rast katarakte. Konzistentna upotreba 

riboflavina u većini slučajeva drži formiranje kat-

arakte pod kontrolom.

Pravilna ishrana i katarakta

---

katarakta.org

Ljudi koji se hrane zdravom dijetom koju čine 

voće, povrće i integralne žitarice, mogu se nada-

ti smanjenom riziku za razvoj katarakte. Takođe, 

konzumacija ribe koja je bogata omega-3 mas-

nim kiselinama može smanjiti rizik nastanka ili 

progresiju katarakte.

Studije pokazuju da ishrana ima veoma bitnu 

ulogu u razvoju katarakte.

Rizik za nastajanje katarakte se povećava za 

ljude koji unose više od 100gr. mesa dnevno. 

Mesoždere delimo na: ljude koji unose umerenu 

količinu mesa, ljude sa malim unosom mesa i 

ljude koji jedu isključivo ribu. Kod vegererijanaca 

je za 40% manja verovatnoća da obole od ka-

tarakte nego kod ljudi koji unose veću količinu 

mesa tokom dana.

Možda pravi odgovor na ovo pitanje je da se 

smanji unos mesa, i jede više povrća. I unošenje 

tog povrća nam obezbeđuje manji rizik od dobi-

janja katarake.

Takođe treba izbegavati pušenje i veće izloganje 

sunčevim zracima, jer to povećava šansu za 

razvoj katarakte. Katarakta je neizbežna ako 

živite dugo, ali živite zdrav zivot i odložićete je na 

veoma dug period.

Pravilna ishrana i katarakta