Komercijalne banke


Najčešće je posledica neusklađenosti ročne strukture plasmana i izvora sredstava, zatim bilansne neravnoteže, kao i u slučaju kada su trajna ulaganja veća od kapitala banke



Yüklə 460 b.
səhifə8/10
tarix14.09.2018
ölçüsü460 b.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

Najčešće je posledica neusklađenosti ročne strukture plasmana i izvora sredstava, zatim bilansne neravnoteže, kao i u slučaju kada su trajna ulaganja veća od kapitala banke.

  • Obaveze menadžmenta u slučaju trenutne nelikvidnosti: preispitivanje poslovne politike (u celini), identifikovanje uzroka nelikvidnosti, preuzimanje hitnih mera za otklanjanje uzroka nelikvidnosti.



  • Povećanje depozita po viđenju i pridobijanje novih deponenata iz sektora privrede.

    • Povećanje depozita po viđenju i pridobijanje novih deponenata iz sektora privrede.

    • Naplata dospelih potraživanja bez mogućnosti produženja roka plasiranih sredstava.

    • Prevremena naplata potraživanja (dogovorno ili putem menice) gde je moguće.

    • Uvođenje novih izvora sredstava.

    • Stavljanje principa likvidnosti ispred principa rentabilnosti.

    • Robna naplata potraživanja.

    • Emitovanjem blagajničkih zapisa (rok 30- 90 dana)

    • Atraktivnije kamate za deponente.

    • Povećanje kapitla emisijom akcija i momentalna naplata prodatih akcija



    Pretvaranje HoV u novac.

    • Pretvaranje HoV u novac.

    • Korišćenje povoljnosti mehanizma obavezne rezerve.

    • 15-20% “vrućih” kredita (koji su naplativi u bilo kom trenutku).

    • Forsiranje kratkoročkih plasmana, po većoj kamatnoj stopi.

    • Opoziv investicionih ulaganja dok traje nelikvidnost.

    • Racionalizacija poslovnih aktivnosti.

    • Aktivni bankarski poslovi koji se ne mogu obavljati u slučaju nelikvidnosti, jesu:

      • Kreditni poslovi.
      • Kreditni poslovi sa inostranstvom.
      • Devizno- valutni poslovi u zemlji- kupovina.
      • Kupovina HoV.
      • Garancijski poslovi.
      • Poslovi otvaranja akreditiva.


    U vremenu nelikvidnosti banka može da obavlja sledeće poslove:

    • U vremenu nelikvidnosti banka može da obavlja sledeće poslove:

      • Depozitne dinarske i devizne poslove
      • Uzimanje kredita u zemlji i inostranstvu
      • Devizno- valutne poslove u zemlji- prodaja
      • Emisione poslove (akcije, obveznice, blagajničke zapise, certifikati)
      • Prodaja HoV


    Po osnovu poslovnih aktivnosti banke (kamate na kredite, naknade, provizije).

    • Po osnovu poslovnih aktivnosti banke (kamate na kredite, naknade, provizije).

    • Po osnovu investicionih aktivnosti (dugoročne hov, dividende, ulaganje ili prodaja osnovnih sredstava,...).

    • Po osnovu finansiranja (emisija akcija, uzimanje kredita, devizna efektiva,...).

    • 1+2+3= neto porast ili smanjenje novčanog toka sredstava banke u odnosu na predhodni bilans.



    Likvidnost projektuje komisija za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO).

    • Likvidnost projektuje komisija za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO).

    • Zasniva se na prognoziranju rasta depozita i tražnje za zajmovima, kao i na aranžiranju dodatnih izvora za obezbeđenje likvidnosti.

    • Suština projektovanja likvidnosti u bankama: računanje gepova likvidnosti banke za različite vremenske intervale.

    • Likvidnosni gep predstavlja razliku između anticipiranih izvora sredstava i potencijalne upotrebe sredstava od strane banke.



    Negativne vrednosti gepa likvidnosti bankarski menadžment mora da pokrije izborom optimalne strukture dodatnih izvora.

    • Negativne vrednosti gepa likvidnosti bankarski menadžment mora da pokrije izborom optimalne strukture dodatnih izvora.

    • Struktura izvora za pokrivanje likvidnosti zavisi od:

    • Dužine trajanja projektovanog gepa (ukoliko će negativni gep trajati nekoliko dana ide se na međubankarsko trište ili repo transakcije. Ukoliko će negativni gep trajati duže ide se na:

    • Povećanje depozita po viđenju i pridobijanje novih deponenata.

    • Naplata dospelih potraživanja bez mogućnosti produženja roka plasiranih sredstava.

    • Prevremena naplata potraživanja (dogovorno ili putem menice) gde je moguće.

    • Uvođenje novih izvora sredstava.

    • Stavljanje principa likvidnosti ispred principa rentabilnosti.

    • Robna naplata potraživanja.

    • Emitovanjem blagajničkih zapisa (rok 30- 90 dana)

    • Atraktivnije kamate za deponente.

    • Povećanje kapitla emisijom akcija i momentalna naplata prodatih akcija

    • Pretvaranje HoV u novac.

    • Korišćenje povoljnosti mehanizma obavezne rezerve.

    • 15-20% “vrućih” kredita (koji su naplativi u bilo kom trenutku).

    • Forsiranje kratkoročkih plasmana, po većoj kamatnoj stopi.

    • Opoziv investicionih ulaganja dok traje nelikvidnost.

    • Racionalizacija poslovnih aktivnosti.



    Očekivanog kretanja kamatnih stopa na finansijskom tržištu (ako se očekuje pad kamatnih stopa, menadžeri idu na što kratkoročnije izvore i što dugoročnije plasmane, što banku izlaže većem riziku od nelikvidnosti. Važi i obrnuto).

    • Očekivanog kretanja kamatnih stopa na finansijskom tržištu (ako se očekuje pad kamatnih stopa, menadžeri idu na što kratkoročnije izvore i što dugoročnije plasmane, što banku izlaže većem riziku od nelikvidnosti. Važi i obrnuto).






    Dostları ilə paylaş:
    1   2   3   4   5   6   7   8   9   10


    Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
    rəhbərliyinə müraciət

        Ana səhifə