Lakan u Podgorici ciklus predavanja

doc. dr Filip Kovačević

24

segment  za  tumačenje  datog  sna.  Da  bi  pokazao  da  nesvjesno  funkcioniše 

kao jezik, Lakan poredi ova dva principa sa principima funkcionisanja jezika 

–  metonimijom  i  metaforom.  Metonimija  znači  da  se  za  jedan  isti  objekat 

mogu koristi različite riječi koje pripadaju jednom istom kontekstu značenja. 

Lakan navodi primjer da se umjesto „trideset brodova“ može reći i „trideset 

jedara.“  Što  se  tiče  metonimije,  tu  ne  dolazi  do  stvaranja  novog  značenja. 

Metafora se razlikuje od metonimije po tome što predstavlja zamjenu jednog 

označitelja drugim, ali ovi označitelji dolaze iz različitih konteksta značenja. Na 

primjer, reći „on je prava lisica“ umjesto „on je prepreden.“ U ovom slučaju, 

označitelj „prepreden“ je zamijenjen označiteljem „lisica.“ Kako bi rekao Lakan, 

„prepreden“ je potisnut i prekrižen, ali je povezan u značenju sa „lisicom“ koja 

je isplivala na svjetlo dana. Međutim, reći „on je prava lisica“ ipak nosi više 

značenja nego reći „on je prepreden,“ i stoga je lako uočljivo da se kroz metaforu 

stvara novo, do tada nepostojeće, značenje. Kombinatorika jezika tako uvijek 

može da stvara nova značenja. Zbog toga je ogroman značaj pjesnika za razvoj 

svakog jezika i civilizacije. Što se tiče snova, Lakan je tvrdio da svaka sličnost 

(čak  i  zvukovna)  između  samih  označitelja  vodi  ka  ispravnom  tumačenju 

snova. Njegov savjet je bio – „pratite označitelj (asocirajte na označitelj), a ne 

(pretpostavljeno, imaginarno) značenje“.     

Uz termin označitelj, još jedan termin od velikog značaja za razumijevanje 

Lakanove  teorije  je  termin  jouissance  (francuski,  uživanje/užitak).  Što  je 

jouissance?  Sam  termin  je  vrlo  teško  precizno  definisati.  Da  stvar  bude  još 

komplikovanija, Lakan je ovom terminu tokom svog dugogodišnjeg rada često 

mijenjao značenje. Možemo početi sa tim da se zapitamo – da li postoji, i ako 

postoji, kakva je razlika između jouissance (uživanja) i zadovoljstva? Frojd je 

definisao princip zadovoljstva kao ključni princip psihološkog funkcionisanja, 

ali je u dvadesetih godina tome dodao da postoji i još jedan psihički proces koji 

je izvan principa zadovoljstva. Dakle, koliko god postojao pritisak da se tenzije 

svedu na minimum, u isto vrijeme postoji i pritisak koji vodi povećavanju tj. 

intenzitetu tenzija. Može se zaključiti da je totalno uživanje jednako nikakvom 

uživanju, s obzirom da znači potpuni nestanak identiteta subjekta. Blisko je 

Tanatosu, smrti. Da bi život postajao i trajao, moraju postojati ograničenja. Bez 

ograničenja, nema slobode tj. i sam koncept slobode gubi svoje značenje. 

---

Lakan u Podgorici / ciklus predavanja

25

Što  se  tiče  male  bebe,  prvo  se  njen  organizam  brani  od  prevelikih 

unutrašnjih  tenzija  uz  pomoć  Drugog,  a  onda  se  brani  i  od  tog  Drugog  uz 

pomoć Trećeg. Odbrana, dakle, postoji na dva nivoa. Uživanje koje dolazi sa 

ulaskom u Simboličko tj. „preplavljivanjem“ jezikom i koje nastaje ulogom tj. 

funkcionisanjem primarnog staratelja (majke) je neophodno da bi se subjekt 

(beba)  povezala  sa  sopstvenim  tijelom.  To  je  primarna  funkcija  majke  koja 

govorom spaja označitelje sa zonama tijela (slikovito rečeno, „upisuje“ jezik u 

tijelo) i te zone kasnije postaju zone uživanja. Na primjer, roditelj može da utiče 

na značaj koji dijete pridaje dijelu tijela, kako pozitivno, tako i negativno (npr. 

„što imaš lijepe oči“ ili „što ti je ružan nos“).  

Grafik želje ... treba iznova pripremiti

---

doc. dr Filip Kovačević

26

Grafik želje se može naći u jednom od najpoznatijih i najsloženijih Lakanovih 

tekstova  pod  nazivom  „Subverzija  subjekta  i  dijalektika  želje  u  Frojdovskom 

nesvjesnom“ (1960). Predlažem da se prvo usmjerim na objašnjavanje donjeg 

dijela grafika. Dakle, kao što se na slici vidi, tu su elementi $ (podjeljeni subjekt, 

ovdje  označen  sa  S)  na  samom  dnu  (desno)  kao  početak  procesa  asimilacije 

označitelja i A (Autre, Drugi) još nazvan i „riznica označitelja“ koji predstavlja 

cijeli sistem jezika kroz koji se moraju artikulisati sve potrebe subjekta. Dijete 

zatiče jezički sistem koji je već u postojanju, sa svim svojim pravilima. Važno 

je napomenuti da označitelji mogu biti konceptualizovani i kao fonemi, a ne 

kao potpune riječi. Još jedan od elemenata koji je uočljiv na grafiku je i s(A) 

koji je Lakan nazvao „tapacirov šav“ ili „sidrište“(francuski point de capiton ili 

engleski anchoring point). To znači da je značenje koje Drugi daje označitelju 

ekvivalentno  poziciji  dugmeta  na  fotelji  koje  definiše  (ograničava,  modelira) 

sam prostor u kojem je zakačeno. Isto tako, značenje je zaključeno tek na kraju 

rečenice, dakle, može se reći da se značenje dešava retroaktivno. Kao što postoji 

poslovica koja kaže, da pri pisanju knjige, tek na kraju znaš što da napišeš prvo. 

Dakle, ovaj „tapacirov šav“ vezuje označitelj za nešto što on u datom kontekstu 

označava. U datom kontekstu, na primjer za vrijeme psihoanalitičke sesije, to 

može biti jedna riječ ili omaška koja stavlja sve što je do tada rečeno u novu 

perspektivu, baca novo svijetlo mogućeg objašnjenja ili razrješenja date situacije. 

Za Lakana,  Simbolički poredak nije zatvoren sistem. Na primjer kao što je 

tvrdio  britanski  filozof  Bertrand  Rasel  (Russell),  nije  moguće  napraviti  skup 

svih skupova koji ne uključuju sebe. Zbog toga je nemoguće kroz postojanje 

simboličkih, jezičkih pravila odrediti svako moguće značenje. Uvijek može doći 

do stvaranja novog značenja tj. označitelja koji znače nešto različito od onoga što 

su prije značili. Međutim, postoje stabilizovani „diskursi Drugog“ koji izgledaju 

kao da imaju fiksna značenja, na primjer religijski ili ideološki diskursi. Ipak, 

odnosi između „riznice označitelja“ i „sidrišta“ su uvijek privremeni i mogu biti 

izmijenjeni kroz velike društvene i političke revolucije.

Ovdje  je  najvažnije  primjetiti  da  ne  postoji  neka  „stvarnost“  koja  može 

imati  značenje  izvan  jezika,  izvan  označitelja.  To  znači  da  nema  nekog 

spoljašnjeg mjerila kojim se može odrediti istina nekog diskursa. Sam diskurs 

omogućava postojanje istine, ali to je istina tog samog diskursa. Nema diskursa 

---