Lakan u Podgorici ciklus predavanja

doc. dr Filip Kovačević

30

predstavljaju tendenciju ega da (pokušava da) gospodari drugim (ova tendencija 

ega je uzročnik emocija kao što su ljubomora, zavist, ljutnja, bijes, itd). Pa i 

psihopatološkog  sindroma  „burnout“-a  na  poslu  kao  što  pokazuje  studija 

profesora Verhegea i njegovog kolege Stina van Hojlea (Stijn van Heule). Stoga 

se može reći da u subjektovoj psihi vlada sukob između idealnog ega i ego-

ideala. Ego-ideal je ono što Drugi očekuje od subjekta da bude. Sastoji se od 

ideala Drugog koje je subjekt internalizovao tj. uzeo kao svoje.        

Ovdje je potrebno podsjetiti i na jedan od prvih Lakanovih grafika (tzv. 

schema L iz Seminara broj 3) koji je imao dvije ose: Imaginarnu (između ega i 

idealnog ega) i Simboličku (između subjekta i Drugog). Posao psihoanalitičara 

je da izbjegne imaginarno poistovjećivanje subjekta sa njim i da se pozicionira 

na  mjestu  Drugog  kako  bi  se  analizirani  subjekt  (Lakan  izbjegava  termin 

pacijent) oslobodio pritiska sopstvenog ega. Psihoanalitičar kao Drugi, dakle, 

nije  partner  subjektovom  egu  i  to  ga  čini  ključem  za  rješavanje  psiholoških 

trauma u simboličkoj ravni. Drugi je taj koji konstituiše samog subjekta, pa 

ga subjektovo otvoreno suočavanje sa njim može navesti i da ga redefiniše tj. 

konstituiše na drugi način. Frojd je metaforički tvrdio da je to simptom zrno 

pijeska u ostrigi koje je postalo biser. Psihoanaliza može da rasprši imaginarni 

biser, ali ne može da izbaci zrno pjeska. To zrno pijeska je čovjekova uslovljenost 

jezikom, a jezik predstavlja smrt stvari. Ostaje pitanje – kakvo biće jezik može 

stvoriti? Kada bi mogao da stvori potpuno „tjelesno“ biće tada bi se prevazišao 

prvobitni fundamentalni dualizam. 

Potreba, zahtjev, želja

Potreba je stvar fiziološke prirode, kao na primjer žeđ i glad. Zahtjev je 

potreba artikulisana riječima. Ono što preostane kada se od zahtjeva oduzme 

potreba Lakan naziva željom. Veza između A i s(A) predstavlja subjektov zahtjev, 

a „tapacirovim šavom“ Drugi određuje značenje tog zahtjeva. Jasno je, dakle, 

da je zahtjev uvijek adresiran nekome i da se tako kroz jezik uspostavlja jedan 

intersubjektivan, mada, sa strane subjekta zavisan i neravnopravan, odnos. U 

suštini, tvrdi Lakan, svaki zahtjev zadržava strukturu primarnog zahtjeva koji 

je zahtjev za ljubav (iz faze formiranja subjektivnosti). Međutim, zbog prirode 

---

Lakan u Podgorici / ciklus predavanja

31

označitelja  kojima  se  zahtjev  artikuliše,  nijedan  ga  objekt  koji  Drugi  može 

ponuditi ne može potpuno zadovoljiti. Zato  i dolazi do izražaja ono što Lakan 

naziva „dijalektikom želje.“ 

Pitanje koje mala beba postavlja je kako da privuče pažnju Drugog, kako 

da ona bude nešto za tog Drugog jer od njega zavisi ispunjenje njenih zahtjeva. 

Dakle, suštinsko pitanje ovdje je – Che vuoi? Što želiš od mene? Što ja treba 

da budem da bih dobio tvoju ljubav? Prva pojava anksioznosti tj. tjeskobe se 

dešava pri potrazi za odgovorom na pitanje koja je to zbilja želja Drugog. I kako 

se zaštiti od te dominantne želje jer povladavanje njoj znači otuđenje? Ono što 

je potrebno je ograničenje, „zakon,“ pojava Trećeg, i uspostavljanje sopstvene 

želje. U ovom procesu ključnu ulogu igra tzv. „tranzicioni/prelazni objekt“ kako 

ga je nazvao britanski psihoanalitičar Vinikot (Winnicot). To je jedan objekt 

(predmet) koji postaje od izuzetne važnosti za dijete (npr. neka lutka kada ide da 

spava). Ovaj predmet je nešto između dijela sebe i dijela spoljašnjeg svijeta, on 

je negdje „između.“ Dijete ga osjeća kao dio sebe, a opet je jasno da veza sa tim 

predmetom nije kao sa dijelovima sopstvenog tijela. Ovaj predmet omogućava 

djetetu da izbjegne totalnu dominaciju od strane Drugog, u neku ruku ga štiti 

od anksioznosti (kao neka vrsta talismana). Tako počinje da se odvija proces 

psihološkog odvajanja, koji nikad nije dovršen do kraja. 

Zbog  toga  što  subjekt  očekuje  od  Drugog  (majke)  da  mu  kaže  što  želi, 

a ova to ne može zbog toga što ni sama nije sigurna (jer to zavisi od njenog 

odnosa  prema  sopstvenim  roditeljima,  i  tako  unazad  generacijama),  subjekt 

stvara sopstvenu fantaziju kao odgovor na tu enigmu (Lakan grafički predstavlja 

formulu fantazije sa $◊a). Neko, na primjer, ima fantaziju da je prisutan na 

sopstvenom sprovodu (analogna situacija sa pozitivnim završetkom koje oslikava 

očigledno uvažavanje subjekta od strane Drugog se može vidjeti u filmu „It’s a 

wonderful life“). 

---

doc. dr Filip Kovačević

32

Objekt malo a

Ovo „a“ u formuli za fantaziju ($ predstavlja subjekta) koje Lakan naziva 

„objekt malo a“ definiše se kao objekt koji je uzrok želje, a ne samo kao objekt 

prema kojem želja teži. To su unaprijed izgubljeni ili nepovratni objekti (npr. 

pogled, glas), i Lakan ih često označava sa znakom minus. Oni se stoga i čine 

dragocjenijima nego svakodnevni objekti kojima smo okruženi. Lakan, takođe, 

definiše objekt malo a kao objekt nagona. Što je nagon? U seminaru broj 11, 

Lakan  ubraja  nagon  u  četiri  temeljna  pojma  psihoanalize.  Nagon  se  može 

možda najprostije definisati kao pojam koji vezuje tijelo i označitelje. Nagon 

je  vezan  za  dio  tijela  koji  mu  omogućava  zadovoljenje,  tzv.  „erogenu  zonu.“ 

I  samo  postojanje  erogene  zone,  pa  i  bilo  kakvog  zadovoljstva,  je  povezano 

sa intervencijama Drugog. Tako je u psiho-seksualnom razvoju Frojd isticao 

važnost oralnog, analnog i, kao posljednju etapu, genitalnog nagona. Lakan je 

dodao i nagone gledanja i slušanja, vezanih za oči i za uho. Ono što je važno 

imati na umu je da nagoni nijesu nikada u potpunosti „integrisani“ kao što ni 

značenje bilo kojeg označitelja nikada nije konačno. Stoga su i nagoni podložni 

promjenama svojih trajektorija.       

     

Da  li  je  objekt  malo  a  označitelj?  Lakan  se  i  ovom  tematikom  bavi  u 

Seminaru  broj  11.  Objekt  malo  a  nije  označitelj  jer  on,  kao  što  smo  vidjeli 

u formuli za fantaziju, daje prividnu konzistenciju subjektu tj. obećava da će 

omogućiti prevazilaženje strukturne podjeljenosti u subjektu. Objekat malo a 

igra odlučujuću ulogu u prenosu/transferu tj. zaljubljenosti. Lakan je posvetio 

cijeli  seminar  (Seminar  broj  8)  razradi  i  objašnjavanju  uloge  objekta  a  u 

ljubavnim avanturama. U svakom slučaju, ovaj objekt je nešto unikatno što 

predstavlja  suštinu  privlačnosti  i  opravdava  izbor  određenog  partnera,  ali  ga 

je nemoguće definisati riječima. Lakan među najupečatljivije oblike ili tipove 

objekta a ubraja pogled i glas. On pravi razliku između oka i pogleda. Pogled je 

ono što osjećamo na sebi kada nam je neprijatno. Odakle dolazi pogled? Pogled 

je nemoguće lokalizovati npr. kao kad neko ima dilemu što da obuče, iz čije 

perspektive on ili ona gledaju na sebe, i gdje je taj neko koji ih gleda? Može li se 

sam pogled pogledati u ogledalo? 

---