Logika do aristotela



Yüklə 9,15 Kb.
tarix04.12.2017
ölçüsü9,15 Kb.
#13705


LOGIKA DO ARISTOTELA
Sofisti i razvoj logike

  • u 5. veku pne u Atini je nastala jedna promena: od puritanske jednostavnosti ka oštroumnom i surovom cinizmu

  • sofisti: prva grupa kritički orijentisanih filozofa u istoriji

  • manje sputani tradicijom

  • razmatrali i matematičke probleme, ne radi praktične koristi, nego da bi objasnili njihovu suštinu

  • tri značajna problema antike: trisekcija ugla, duplikacija kocke (deloski problem), kvadratura kruga


Veština raspravljanja i sofisti

  • neki ljudi su postali slavni, jer su vešto raspravljali, a učili su i druge tome (za pare)

  • praktična korist (sudovi), ali su se neki sofisti ozbiljno bavili i filozofijom

  • Platon karikira i ocrnjuje sofiste

  • reč “sofist” u početku nije imala rdjavo značenje (“profesor”)

  • sofisti onda = pravnici danas

  • ponekad je teško odrediti da li su im zaključci doneti po ispravnom zaključivanju (najstariji sofizam: Epimenidov paradoks lažova “Svi Krićani lažu”)


Protagora

  • glava sofista

  • rodjen oko 500. pne u Abderi, posle dolazi u Atinu

  • putuje kroz grčke gradove, stalno učeći za platu, svakog ko je želeo praktičnu spremu i višu umnu kulturu

  • “Čovek je merilo svih stvari”

  • učenje: skeptično ali pragmatično (..nejasnost predmeta i kratkoće ljudskog života)

  • pratiti logiku tokom rasprave, ma gde nas ona dovela (ne zanima ga vrlina...)

  • Protagora i njegov student Euatus

Parmenid

  • rodjen oko 515. pne, u Eleji (južna Italija)

  • Zenonov učitelj

  • Heraklit je smatrao da se ništa ne menja, a Parmenid mu uzvraća da se ništa ne menja

  • Pitagora utiče na Parmenida, a ovaj na Platona

  • kaže se da je Parmenid pronašao logiku

  • metafizika zasovana na logici

  • zakon isključenja trećeg

  • njegovi argumenti logički slede jedan iz drugog!


Zenon Elejac

  • rodio se verovatno oko 490. pne (stariji od Sokrata 20 god)

  • Parmenidov učenik

  • Zenon je prvi put primenio dijalektiku, tj. metodu istraživanja pomoću pitanja i odgovora

  • Platonov dijalog “Parmenid” (polemika izmedju Parmenida (65), Zenona (40) i Sokrata (20)

  • Zenon dokazivao da promena ne postoji

  • Zenonovi paradoksi: Ahil i kornjača, Strela, Dihotomija, Stadion – poznati su nam zahvaljujući Aristotelu


Sokrat, 469-399. pne

  • provodio vreme u raspravljanju i učio mladiće filozofiji (ne za novac)

  • sudjeno mu je zbog bezbožnosti i kvarenja mladeži (”Apologija”, zapisao Platon)

  • učenici: Ksenofont, Platon

  • uporno tvrdio da ništa ne zna, ali ubedjen da je ispravno mišljenje najvažnije za ispravan život

  • ne smatra da je znanje nedostižno, nego da je istraživanje znanja od najveće važnosti, i da niko ne greši svesno, nego zbog neznanja

  • primenjivao dijalektiku (samo izmamljuje znanje)

  • navika slobodne diskusije je jako korisna jer razvija logičku doslednost


Platon, 427-347. pne

  • Sokratov učenik

  • na njega uticao i Pitagora, pa je smatrao da bez matematike nema prave mudrosti

  • u Atini osnovao “Akademiju” (Neka ne ulazi ovde niko ko ne zna geometriju)

  • 4 nauke: aritmetika, geometrija, astronomija, harmonija

  • “Država”

  • pet pravilnih poliedara upravljaju svemirom: kocka (6), tetraedar (4), oktaedar (8), ikosaedar (20), dodekaedar (12)

Yüklə 9,15 Kb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə