Microsoft Word SveZajedno doc

Sistematika riba 

Biologija i patologija riba 

Stranica 44/95 

 

od kojeg su ove ljuske izgrađene. Iznad kosminskog sloja stanice vezivnog tkiva koje su 

raspoređene ispod pousmine izlučuju sloj ganoina. Tipičan vanjski oblik ganoidnih ljusaka je 

romboidni, razmještene u kosim redovima i međusobno spojene naročitim uzglobljenjima, te 

tako tvore svojevrsni oklop na ribljem tijelu. Na vanjskoj površini ovih ljusaka nema nikada 

ostaklice jer vanjski sloj izgrađuje ganoin, a unutarnji izopedin (jedna vrsta vrlo čvrstog 

koštanog sloja lamelarne građe). Ganoidne ljuske su trajnog karaktera i nikada se ne mijenjaju 

kao što je to slučaj s plakoidnim organima.  

3.  Kosmoidne ljuske imaju naročit oblik i građu, a nalazimo ih kod fosilnih dvodihalica i 

recentnih i fosilnih resoperki. Po svojoj građi kosmin predstavlja mnoge zubaste izdanke 

dentina koji su međusobno srasli. Na kosmoidnoj ljusci razlikujemo tri sloja: na osnovici se 

nalaze složene pločice koštanog tkiva koje su poslagane jedna iznad druge. Mjestimično kroz 

njih prolaze krvne žilice. Taj čvrsti sloj nazivamo izopedin. Na njemu je rasprostrt drugi sloj 

sastavljen od šupljikave koštane tvari tzv. vaskularni sloj. Njega prekriva nešto izmijenjen sloj 

zubnine (dentina) koji je probušen s mnogo šupljina u obliku cijevi zrakaste građe. Tako 

izgrađenu zubninu nazivamo kosmin. Na površini ljusku prevlači tanki sloj ostaklice ili 

vitrodentina.  

4.  Koštane ili elasmoidne ljuske imaju sve koštunjače osim mnogoperki, resoperki i 

koštunjavki (Lepidosteiformes). Izgrađuju ga skupine stanica s velikom jezgrom porijeklom iz 

usmine, koje zovemo osteoblasti. One se razmještaju duž dvije uzdužne osi: od gornje 

skupine stanica nastane ganooin, a od donje izopedin. Oko izbočine s ljuskom skupina stanica 

vezivnog tkiva tvori džep ljuske. Prema tome, koštanu ljusku sačinjavaju gornji sloj, a to je 

koštano tkivo i donji sloj koji pripada vezivnom tkivu prožetom vapnencem. Na elasmoidnim 

ljuskama zbog njihovog sezonskog rasta razlikujemo i sezonske zone prirasta u obliku 

koncentričnih prstenova ili ravnih i paralelnih pruga.  

 

Za kožu riba značajna je prisutnost velikog broja jednostaničnih žlijezda. One nastaju kao proizvod 

pousmine što je karakteristično za sve kralješnjake. Najbrojnije su peharaste žljezdane stanice koje 

izlučuju sluz (mukopolisaharid) neposredno u vanjsku sredinu, koji je vrlo važan u odnosu između 

unutarnje sredine ribe i okolne vode (osmoregulacija).  

U koži riba uloženi su i kromatofori. Prema bojilu koje sadrže kromatofori razlikujemo iridocite ili 

guanofore koji povezani s ljuskama daju sjaj kože specifičan za ribe, te melanofore koji sadrže smeđi 

ili crni pigment, eritrofori crveni, a ksantofori žuti pigment. Kromatofori su građeni tako da imaju mnogo 

nepravilnih ogranaka i nastavaka. Raspršivanjem i skupljanjem pigmentnih zrnaca u stanici, te 

kombinacijom različitih kromatofora, dolazi do raznolike obojanosti riba. Sposobnost promjene boja 

zovemo metakroza. U većine koštunjača u promjeni obojanosti sudjeluje autonomni živčani sustav.  

Koža grgeča i drugih koštunjača bogat je jednostaničnim i višestaničnim žljezdanim stanicama koje 

izlučuju sluz, te tako smanjuje otpor ribe kod plivanja.  

---

Sistematika riba 

Biologija i patologija riba 

Stranica 45/95 

 

Kostur  

Kosti. S obzirom na porijeklo, kosti se dijele na hrskavične i kožne. Hrskavične kosti nastaju 

postepenom zamjenom hrskavice koštanim tkivom, tako da se na kraju tog procesa razvije kost koja je 

slična po obliku svojem hrskavičnom prethodniku. Kožne kosti nastaju u koži i nemaju hrskavičnih 

prethodnika. 

Aksijalni skelet grgeča tvori kralješnica na kojoj su dobro odlučeni trupni i repni dio. Kralješci su 

amficelni, a između njih sačuvali su se ostaci svitka, koji se međusobno sjedinjuju kroz uske cjevčice 

(prolaze tijelom kralješka). Kralješci imaju gornje ili živčane i donje ili hemalne lukove, a na donje 

lukove repnog dijela pričvršćuju se rebra. Kod grgeča, kao i većine koštunjača, svakom rebru priležu 

međumišićne koščice ili tzv. riblje drače. One nastaju između mišića u pregradama od vezivnog tkiva.  

 

Lubanja je složeno građena i tvore je hrskavične i kožne kosti, a sastoji se od dva osnovna dijela: 

živčane lubanje i visceralne lubanje.  

Na živčanoj lubnji razlikujemo četiri regije i to zatiljnu (okcipitalnu), tjemenu (perijetalnu), čeonu 

(frontalnu) i nosnu (nazalnu) regiju. Lubanja koštunjača je tropibazalnog oblika i nije zglobno spojena s 

kralješnicom.  

Škržni kostur (škržna lubanja) sastoji se iz čeljusnog, podjezičnog i škržnih lukova, te škržnog 

poklopca (operculum). Škržni kostur ima složenu zadaću: pomicanje čeljusti u svrhu hvatanja plijena, 

ulogu hvatanja pri potiskivanju hrane u probavilo i ritmičko otvaranje i zatvaranje škržnog aparata i 

škržnih poklopaca kod disanja. Grgeč kao i ostale koštunjače ima pet pari škržnih lukova koji se 

sastoje svaki od četiri elemenata.  

Peti škržni luk je jako reduciran i on se sastoji samo od donjoždrijelnih kosti, te ima male 

donjoždrijelne zubiće. Tako se razvija u mnogih riba dopunski uređaj za žvakanje, koji je različitog 

oblika i služi kao pomagalo za određivanje pojedinih vrsta.  

Unutarnji kostur neparnih peraja izgrđuje red koštanih zrakastih šipčica (radialia), a vanjski koštane 

perajne šipčice (lepidotrichia), nastale od okoštavanja u koži. Osnovica svake peraje učvršćena je na 

posebnim koščicama tzv. perajnim potporama (pterygiophori) kojih može biti više redova, a one su 

svojim donjim dijelovima učvršćene postranim slojevima mišića i povezane s kosturom. Unutarnji 

kostur parnih peraja tvore zrakaste šipčice na koje se neposredno učvršćuju koštane perajne šipčice, 

te dalje na oplećje koje se sastoji od lopatice (scapula), vranjače (coracoideum), dovranjače 

(mesocoracoideum), grlenjače (cleithrum), nadgrlenjača (supracleithale) i zasljepoočna kost (os 

posttemporale). Grgeč i neke koštunjače nemaju kukovlja već umjesto njega imaju trokutastu kost 

(basipterygium) koja je uložena u mišiće.  

Probavni sustav  

U ustima riba nalaze se mnogobrojni mali zubi koji su smješteni ne samo na gornjočeljusnim, 

međučeljusnim i zubnim kostima, nego i na nepčanim kostima, ralici i spojki podjezičnog luka. Zubi su 

jednako građeni, konični, monodontni s vrhovima usmjerenim prema straga i služe isključivo za 

pridržavanje hrane, a ne za njezino drobljenje. Mijenjaju se tokom čitavog života. Grgeč, kao i sve ribe, 

nema jezik u pravom smislu riječi. Usta vode u ždrijelo na koje se nastavlja kratki jednjak, koji prelazi u 

želudac. U većine riba nema prave razlike između jednjaka i želuca, te u nekih koštunjača nabori 

jednjaka mogu izravno preći u želudac koji može biti različite veličine i oblika. Iz želuca izlazi crijevo, 

čiji prednji dio (duodenum) tvori karakterističan zavoj. Iza tog dijela crijevo se proteže ravno prema 

straga, nema zavoja i otvara se napolje posebnim analnim otvorom. U crijevu grgeča nema spiralnih 

---