Microsoft Word SveZajedno doc

Sistematika riba 

Biologija i patologija riba 

Stranica 18/95 

 

 

Izvor: http://www.nature-discovery.com/ 

Andreja Brigić, dipl. ing. biol. 

Zoologijski zavod 

Prirodoslovno-matematički fakultet, Zagreb 

http://hpd.botanic.hr/bio/odgovori/odgovor257.htm

  

Osim jegulje, migracije u vezi s mriještenjem vezane su i uz brojne vrste lososa, kao što je atlantski losos ili latinski Salmo salar Linnaeus, 1758. 

Atlantski losos je rasprostranjen u zapadnom Atlantiku (uz obale Sjedinjenih Američkih Država i Kanade) i istočnom Atlantiku (od Arktičkog kruga do 

Portugala). Većinu svog života provodi u moru.  

 

Rasprostranjenost atlantskog lososa (preuzeto iz: www.havbruk.no) 

  

  

Lososi su anadromne selice, koje putuju iz mora u slatke vode u kojima se razmnožavaju. Mužjaci atlantskog lososa postaju spolno zreli u dobi od 3 - 

7 godina, a ženke oko osme godine. Dosegavši spolnu zrelost lososi poduzimaju dugačke migracije, te putuju prema rijekama iz kojih su došli u 

more, a na tom putu nailaze na brojne prepreke, poput brzaca i slapova. Prema olfaktornoj hipotezi smatra se da lososi pronalaze mjesto mriještenja 

pomoću osjeta mirisa i pozitivne reotaksije. Usprkos jako razvijenom osjetu za "dom" (izvornom potoku/rijeci u kojoj se izvaljuju kao ličinke), neće svi 

lososi pronaći izvorni potok ili rijeku iz koje su migrirali u more. Takve pogrešne procjene uglavnom su vezane uz manje nestabilne rijeke ili potoke, 

čiji su protoci izuzetno promjenjivi, a preživljavanje mladih lososa upitno. Ribe ulaze u rijeke dobro uhranjene, a ljuske na njihovom tijelu su žarko 

obojene. Čim uđu u rijeku lososi se prestanu hraniti i žive isključivo na račun rezervi vlastitog tijela, te postupno gube na masi. Obojenost lososa se 

mijenja što se više približava vrijeme rasploda, te srebrnasto-siva riba postane tamno obojena s crvenkastim i narančastim pjegama. Stoga su lososi 

drugačije obojeni u moru, a drugačije u rijeci. Kod mužjaka se u to vrijeme jako povećavaju prednji zubi, vrh glave se produlji i kukasto svine, a koža 

na leđima odeblja.  

 

Atlantski losos (Salmo salar) iz mora (preuzeto iz: 

fishbase.org) 

  

  

Atlantski losos (Salmo salar) iz rijeke neposredno prije razmnožavanja. Ženka je na lijevoj slici, a mužjak na desnoj slici. (preuzeto iz: 

fishbase.org) 

 

 

---

Sistematika riba 

Biologija i patologija riba 

Stranica 19/95 

 

  

Atlanski losos se mrijesti u jesen i zimi. Iako većina riba ne brine o potomstvu, ženka lososa odabire prikladno mjesto (obzirom na strukturu dna i 

struju vode, te dubinu jame) gdje će položiti  jaja i napraviti gnijezdo. Savijanjem tijela gore - dolje ženka iskapa jamu, bez doticanja kamenčića, i u 

nju polaže od 8 000 do 26 000 jaja. Mužjak ikru prelije mliječom. Oplodnja je vanjska. Nakon oplodnje mužjak prekriva  jaja, te se na taj način jaja i 

mlade ribe razvijaju zaštićeni od neprijatelja. Nakon mrijesta većina starih odraslih jedinki se vraća u more, a dio ih ugiba. Za razliku od ove vrste, 

odrasli keta lososa ili latinski Oncorhynchus keta (Walbaum 1792) i gorbuša lososa ili latinski Oncorhynchus gorbuscha (Walbaum 1792) mrijeste se 

jednom u životu i nakon mrijesta ugibaju. Mriještenje atlantskog lososa završava nakon 2 - 3 dana. Mladi ostaju jednu do dvije godinu u rijeci, a 

potom migriraju u more. Nije sasvim poznato prema kojim mehanizmima se dešavaju te migracije, ali se najvjerojatnije koriste kombinacijom 

Zemljinog magnetskog polja, sunčevom svjetlošću, smjerom morskih struja, temperaturom, osjetom mirisa i pamćenjem. Aktivni su danju. U rijeci se 

hrane mekušcima, rakovima, ličinkama kukaca i riba, a u moru se hrane škampima i ribama. Odrasli se u slatkoj vodi ne hrane. Rast je znatno sporiji 

u slatkoj nego li u slanoj vodi.  

  

Kod mnogih anadromnih vrsta, pa tako i atlantskog lososa, postoje i zatvorene populacije, čije jedinke nikad ne migriraju u more. Takvi lososi 

naseljavaju veća jezera, a razmnožavaju se u pripadajućim potocima koji se ulijevaju u ista jezera. 

 

Porodica štuka 

[Pike, rod Esox, porodica Esocidae] 

Štuka (Esox lucius) ima duguljasto valjkasto 

lagano bočno spljošteno tijelo. Leđna peraje je 

povučena unazad i nalazi se iznad analne. 

Glava je dugačka i na vrhu spljoštena poput 

kljuna. Mesožder je i ima puno relativno velikih 

zuba. Boja tijela uvelike varira ovisno o okolišu 

u kojem živi (mimikrija). Obitava u nizinskim 

slatkim vodama skrivena među vodenim 

biljem. Bokovi su svjetliji od leđa i prošarani 

žućkastim pjegama.  

 

Esox lucius Linnaeus, izvor: http://fish.krasu.ru

 

Iz porodice štuka i Europi je interesantna Esox lucius. Druge dvije važnije vrste – kojima se velika 

pažnje posvećuje poglavito u SAD-u su E

sox americanus 

i

 Esox masquinongy

 (maskiju ili 

muskellunge). 

Na srodstvo s salamonidima ukazuje riblji mjehur i kaudalno postavljene trbušne peraje, no nemaju 

masne peraje niti piloric ceca. Štuke zahtijevaju poplavljenu vegetaciju za proljetno mriještenje i 

lijepljenje ikre, kao i za kasniji rast mladunaca. Stoga na njih loše djeluje stabilizacija nivoa vode u 

rijekama ili jezerima. Dosegnu do veličine 75-150 cm.  

Spolnu zrelost dosežu s 2 do 3 godine. Mrijesti se od 2. do 5. mjeseca. Ikru lijepi za biljke. 

Porodica Šaranskih riba 

Šaran, karas i koi spadaju u porodicu Cyprinida. Sa više od 194 roda i 2070 porodica to je najbrojnja 

porodica riba. Šaranske ribe su najraširenije od svih slatkovodnih riba. Najzatupljenije su u 

jugoistočnoj Aziji odakle vjerojatno i potječu. 

Građa. Šarani su morfološki vrlo šarolika porodica. Primjerice, veličina pojedinih vrsta varira od 

nekoliko centimetara pa sve do preko 2.5 metara. Šaran, karas i koji nemaju zuba ali imaju nepčani 

jastučić. Nemaju masne peraje. Osjetilni brčići oko usta su prisutni u nekih vrsta. Ljuske su cikloidne 

(cykloid) i prekrivaju cijelo tijelo. Bočna linija je u pravilu dobro uočljiva. 

Smještaj. Cyprinid-i su sposobni živjeti u vrlo raznolikim uvjetima; od čistih hladnih i brzih rijeka do 

mirnih biljem obraslih jezera.  

Temperatura. Kao velika porodica toplovodnih riba, sposobne su se prilagoditi velikim temperaturnim 

fluktuacijama.  

Prehrana. Većina šaranskih riba su svejedi, s manjim borojem mesojednih i biljojednih vrsta.  

Kingdom - Animalia  

Phylum - Chordata  

SubPhylum - Vertebrata  

Superclass - Osteichthyes  

Class - Actinopterygii (Ray finned fishes)  

---