Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
| Milan Uzelac ISTORIJA FILOZOFIJE I (Istorija filozofije do Dekarta) Vršac
2003
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 2
Svaki razgovor o filozofiji pretpostavlja da već nešto znamo o tome šta je filozofija; do takvog znanja može se doći samo uvidom u ono što nam donosi filozofska tradicija; ali, kako je reč o tradiciji dugoj preko dve i po hiljade godina, jasno je da znanja koja dolaze do nas, iz najrazličitijih razloga ne mogu biti u nekom velikom međusobnom saglasju, a istovremeno, daleko su od toga da budu jednoznačna. Istorija nas uči da bitna znanja ne bivaju nikad u celosti sačuvana za buduće generacije već je zadatak svake od njih da ta znanja iznova otkriva, da ih na svoj način i iz sopstvenog iskustva uvek iznova oblikuje. Bitno svojstvo filozofskog mišljenja počiva u večnom traženju, u preispitivanju onog što nam je najbliže i što je po prirodi stvari najprisutnije ali istovremeno i najdalje; svako misli da zna šta je filozofija i svako se bez imalo ustručavanja upušta u razgovor o njoj; previđa se da su već u najstarija vremena zbog bavljenja filozofijom Atinjani Sokrata osudili na smrt, zaboravlja se Platonovo upozoravanje o pogubnosti sofistike i svim opasnostima koje dolaze usled zloupotrebe filozofije, ne shvata se rezignacija Boetija koji u svom poslednjem spisu, na samom završetku antičke epohe, piše o tome kako je nastupilo doba koje za filozofiju više nema razumevanja. Ni naše vreme nije bitno drugačije; možda je tome delom doprinela i sama filozofija; ponajviše, ipak, sami filozofi. Još pre samo dva stoleća Hegel je s dubokim uverenjem govorio o tome da istina prebiva u pojmu i da je filozofija najviši izraz duha; danas su se stvari izmenile; mi živimo u vremenu iz kog su, kako jedan pesnik kaže, odbegli bogovi; sa njima je nestala i istina; u doba koje odlikuje simuliranje stvarnosti, istinito, dobro i lepo se više ne vide
Milan Uzelac Istorija filozofije I
3 kao najviše vrednosti a odsustvo svake hijerarhije vrednosti, svaki razgovor o filozofiji i njenom vekovnom stremljenju, onom večnom i nepromenljivom, čine se sve vi- še anahronim, sve manje smislenim. Odlučiti se za izučavanje filozofije znači odlučiti se za ulazak u duhovni svet koji su stvarali veliki mislioci prošlosti, a to je u isto vreme i izazov i izraz najviše odgovornosti; bogatstvo tog sveta nije bogatstvo ovog sveta i nije do kraja "od ovog sveta" i zato ne sme biti uspešan svaki "nagovor" na filozofiju, budući da ne bira uvek čovek filozofiju već i filozofija čoveka. Ova je knjiga napisana s namerom da se ukaže na neke od tema koje su tokom istorije presudno određivale filozofsko mišljenje; ona stoga ne može biti "originalna" u savremenom značenju te reči; ovde se prepliću stavovi filozofa i njihovih interpretatora a samo s jednim ciljem: da se o filozofiji kaže ono što je već bilo na najbolji način rečeno, kako bi se makar neke od misli koje nam dolaze iz prošlosti sačuvale za budućnost. Ako tu ima i nečeg što je moje, onda se to ogleda samo u načinu izlaganja, u načinu na koji je ova knjiga sastavljena; svi njeni elementi nalaze se u drugim knjigama, ponekad možda i lepše kazani; nači- nom izlaganja ja daleko više pripadam svetu visoke sholastike, svetu Tome i Bonaventure, ali svetu prepunom istinske svetlosti, jer pravi mrak, kao što znamo, nastupio je tek sa "svetlošću" koja se počela širiti oko lomača u doba pozne renesanse i to je mrak po kojem mi i danas tumaramo. Mnogi očekuju da nas filozofija nečem pouči, da nam bude oslonac u životu, da od nje imamo neku korist; ali davno je rečeno da Minervina sova započinje svoj let u predvečerje, u smiraj dana; sva znanja nam obično dolaze prekasno; našavši se u ovom životu, bačeni u postojanje ne možemo ne misliti svoj usud i ne znamo da li da ga hvalimo
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 4 ili kudimo; jedina prava ocena je ona koja se izriče na kraju; no, i za taj kraj treba se pripremiti, treba se snabdeti raznim znanjima jer znanje je univerzalnija moneta i od samog novca koji se menja za sve; ima nečeg što prevazilazi i ono što mi vidimo kao sve, a što je daleko od sveg dnevnog i prolaznog. Put ka tom najvrednijem, najdostojnijem, put ka životu ispunjenom najvišim smislom – put je filozofije. A filozofija, govorio je Platon, jeste ljubav ka mudrosti, težnja da se dospe do mudrosti čak i onda kad čovek više ničem ne teži sem da bude mrtav; to podrazumeva uverenje o besmrtnosti duše koja stremi onom večnom i nepromenlji- vom, te je s razlogom Aristotel pisao da je posedovanje filozofije nešto više no ljudsko, da se filozofija ogleda u jednačenju s božanskim i da se ona sastoji u traženju počela i uzroka. Filozofi iz vremena helenističke epohe isticali su kako je filozofija težnja za srećom, vežbanje u vrlini u nastojanje da se ova postigne, trajno nastojanje da se pokaže u čemu je bit sveta i šta čovek može da radi. U novo doba isticalo se kako je filozofija ideja potpunog znanja koja nam pokazuje poslednje svrhe ljudskog uma i da se ne može učiti filozofija (koja nam nigde nije kao takva već unapred data) već samo filozofiranje. Fihte je govorio da kakva se filozofija bira zavisi od toga kakav je ko čovek, da za filozofi- ju neko mora biti rođen, da se za nju odgaja i da nikakvim ljudskim umećem čovek ne može postati filozof. Polazeći od toga da je filozofija misaono razmatranje predmeta i vreme obuhvaćeno mislima, Hegel je isticao kako je filozofija misao sveta koja uvek dolazi prekasno da poučava kakav svet treba da bude, ali da se, iako je najviša, bavi upravo onim što se obično smatra poznatim. I dok je Martin Hajdeger smatrao da je filozofija univerzalna fenomenološka ontologija a Ludvig Vitgenštajn da je njena svrha logičko razjašnjenje misli, jedan od najznačajnijih mislilaca XX stoleća, Teodor Adorno, naglašavao je kako je filozofija
Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|