Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Istorija filozofije I
5 permanentan, očajnički napor da se kaže ono što se zapravo ne može kazati i da se ne može ćutati o onom o čemu se ne može govoriti. U filozofiji koja je nastala iz čuđenja pred pitanjem
krepljenje duše; ono što ljudskom duhu ne da da miruje upravo je sadržano u pitanju o tom nešto i o ništa koje se ne da odrediti već samo može misliti kao neka pesnička metafora, kao znak za ono što nije. Ne možemo a ne doći do pitanja temelja sveta i razložno je pitanje o tome ima li svet ikakav temelj, posebno u naše vreme kad se zagovara ideja o nesupstancijalnosti sveg što jeste. Za razliku od svih nauka, koje stalno nešto otkrivaju nastojeći da nam život učine udobnijim i boljim (istina, ponekad i opasnijim), fi- lozofija ne čini nikakva otkrića te vrste; njena tema je ono što je poznato, ono što nam je najbliže i najočiglednije, no to što se čini najprisutnijim često se pokazuje i najmanje očiglednim. S velikim razlogom Aristotel je u spisima koji su do nas došli pod nazivom Metafizika pisao da "kao što dnevno svetlo zaslepljuje oči slepih miševa, tako i ono najočiglednije od svega zastire mišljenje u našoj duši", a da je filozofija zapravo učenje o bivstvujućem ukoliko ono bivstvuje, učenje o bivstvujućem kao takvom. Ovo pitanje o bivstvujućem je tema posebne filozofske discipline, ontologije, a koju određuje pitanje o bivstvujućem kao bivstvujućem pa ukoliko filozofija posmatra bivstvujuće kao takvo ona se u kasnijem govoru naziva ontologija, a ukoliko pita o počelima i uzrocima sveg bivstvujućeg, naziva se matafizika. Aristotel je ova dva pitanja: (a) učenje o bivstvujućem kao takvom i (b) saznanje počela i uzroka - video kao jedno pitanje. Mi ih danas ipak razlikujemo i često se ističe kako u pitanju šta je bivstvujuće nije reč o počelima i uzrocima; ali nije isključeno da metafizika možda to pitanje o počelima i uzrocima postavlja u svetlu pitanja o
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 6 bivstvujućem kao bivstvujućem? Možda, isto tako, pitanje šta je bivstvujuće, shvaćeno kao pitanje po čemu bivstvujuće bivstvuje, već sadrži u sebi i pitanje o počelima i uzrocima? Sve to vodi tome da je ontologija možda obuhvaćena metafizikom, mada može se tvrditi i suprotno, da je me- tafizika obuhvaćena ontologijom. Pokazuje se da na samom početku, još pre bilo kakvog izlaganja o filozofiji nastaje mnoštvo problema; čine nam se jednako valjanim najrazličitije tvrdnje i s razlogom se postavlja pitanje gde je tu istina; na to da s istinom nije sve najjasnije podseća nas i čin Pontija Pilata tokom razgovora s Hristom koji govori da je došao da donese istinu, dok rimski namesnik istinu smatra nečim prošlim, nečim završenim pa stoga i odlazi da opere ruke. A možda su mu se ruke samo previše znojile? Već mnogo ranije Aristotel je rekao da se filozofija može odrediti i kao nauka o istini, premda je razmatranje problema istine istovremeno i teško i lako jer "niko ne može potpuno da dostigne istinu ali ona ne može ni potpuno da mu izmakne". Nije stoga nimalo slučajno što filozofija sve vreme podrazumeva istinski život u teorijskom stavu; ona se ne može svesti na neku privatnu stvar pojedinca budući da razumevanje sveta iz duha podrazumeva napor niza ljudi koji u filozofiji vide jednu "radnu filozofiju", jer se kao sveobuhvatni pogled na bivstvovanje i svet ona uzdiže naspram svih parcijalnih znanja koja nalazimo u posebnim naukama, pa joj se kao najpreči i ujedno jedini zadatak postavlja pitanje o svetu kao svetu. Kako se kao zadatak filozofije javlja nastojanje da čoveka oslobodi od izgubljenosti unutar stvari, ona se manifestuje i kao najradikalnija refleksija koja osvetljava ono skriveno i ide u susret onom "prirodnom" i "običnom". u Hegelovom stavu kako se ona bavi onim što se obično smatra poznatim, naglasak bi trebalo staviti na to obično:
Milan Uzelac Istorija filozofije I
7 nešto se u prirodnom stavu vidi kao obično i neproble- matično, a upravo je ono izvor svih pitanja i svih teškoća pa kad u poznatom počinjemo da sa-gledamo svu njegovu ne- poznatost, mi zapravo tražimo temelj poznatosti tog poznatog a time i temelj svih nam poznatih stvari. "Ono što se upotrebljava i čime se nasumice rukuje, ono čime se čovek svuda u životu potpomaže jeste zapravo nešto nepoznato, ako se nema filozofskog obrazovanja", kaže Hegel u predavanjima iz istorije filozofije; ono što nam je pri ruci, ono što čak navodno i posedujemo, mi zapravo nemamo i bez filozofskog obrazovanja ne možemo dokučiti ono što odista jeste. Cilj filozofije bio bi u tome da duh dovede do njegove slobode a tako nešto moguće je samo na putu mišljenja. Paradoksalnost situacije u kojoj se mogu naći oni koji počinju istinski da misle najlepše je okarakterisao Kant na samom početku svog predgovora za prvo izdanje Kritike čistog uma: "U jednom rodu svog saznanja ljudski um ima čudnu sudbinu: što ga uznemiravaju pitanja o koja ne može da se ogluši, jer mu ih postavlja sama priroda uma, ali koja on ipak ne može da reši, jer ona premašuju svu moć ljudskoga uma"; kad sve nije više samorazumljivo, kad sve postaje po sebi problematično, počinjemo u sve da sumnjamo i kritikom iskustvenog znanja nastojimo dospeti do jedne nove, temeljnije izvesnosti. Tražeći temelj mo- gućnosti da se nešto istinski zna, da se to nešto pokaže u svoj svojoj neskrivenosti, čovek u svojoj sumnji može biti u različitom stepenu radikalan. Jedan od najvećih hrišćanskih pisaca prvog milinijuma naše ere, Aurelije Avgustin, u spisu o božijem trojstvu kaže: "Ko bi mogao da sumnja da živi, hoće, misli, zna, sudi? Kad neko sumnja, on živi; kad sumnja, seća se po čemu sumnja; kad sumnja, vidi da sumnja; kad sumnja, hoće da bude siguran; kad sumnja, misli; kad sumnja, zna, da nešto zna;
Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|