Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Pitagora i pitagorejska škola
Milan Uzelac Istorija filozofije I
15
poeziju koja je sve više nastojala da nešto kaže i o poreklu stvari i uticaju prirodnih sila na život ljudi. Mnogi od tih pesnika, koje Aristotel naziva teolozima što sve tumače iz mraka, kao što su Hesiod i Epimenid, kao prvobitnu silu vide haos ili noć; njih bismo mogli shvatiti i kao prve predstavnike ideje evolucionizma budući da poreklo stvari traže "idući unazad", u tamnim počelima. Uporedo s njima Ferekid iz Sira, savremenik prvih mislilaca, ističe Zevsa, Vreme i Zemlju kao prva počela; već to nam jasno govori da se sve više traže racionalna počela i da se ova hoće objasniti na razumu pristupačan način. Konačno, počela su se mogla videti u svemu što nas okružuje - u vatri ili zemlji, u vodi ili vazduhu, a Pitagora, sin pečatoresca Mnesarha sa Samosa, prvi je uveo izraze filozof i filozofija, objasnivši ih pritom kao oznake aktivnosti usmerene na čisto saznavanje i posmatranje božanskih stvari (Žunjić, 1995, 8/19), a za počelo (temelj svega što jeste) označio brojeve.
stoleću pre n. e; prvi je filozofiju nazvao tim imenom (Diels (58 B 15) i prvi za sebe rekao da je filozof, onaj koji traži istinu (D. Laert., VII, 1, 8); sa njim počinje italska filozofska škola kao što u Miletu, sa Anaksimandrom, Talesovim učenikom, počinje jonska filozofska škola (D. Laert., I, 13). Neopitagorejci i neo-platoničari su Pitagori pripisivali najviše ideje grčke filozofije i tako ga načinili krajnje tajans- tvenom ličnošću. Smatrali su ga čudotvorcem, Apolonom Hiperborejskim, sposobnim da čuje glasove s drugog sveta kao i harmoniju nebeskih sfera. Heraklit je kritikovao njegovo mnogoznalaštvo dok je Empedokle veličao njegovo znanje i mudrost; već Platon i Aristotel, živeći dva stoleća kasnije, nisu znali mnogo o samom Pitagori i nisu mogli
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 16 jasno da razlikuje misli Pitagore od misli njegovih učenika pa je Aristotel bio prinuđen da govori o "takozvanim pitagorejcima". Čini se nemogućim odrediti sadržaj Pitagorine filozofije; neki mu ne pripisuju ni učenje o brojevima i veliko je pitanje da li mu pripada otkriće čiste i teorijske geometrije kako je to tvrdio Proklo. Najverovatnije on nije ništa ni napisao i ima osnova tvrdnja kako prvi spisi potiču od Filolaja (savremenika Anaksagore, Sokrata i Demokrita). Sâm Pitagora, po svemu sudeći, bio je tvorac nekog religiozno-filozofskog učenja i biće da je zauzimao visoko političko i moralno mesto u naučnom životu Grčke njegovog vremena, pri čemu ovde nauku treba razumeti u njenom posebnom značenju. O njegovom životu poznato nam je veoma malo; bio je iz tirensko-fliuntskog roda koji se s njegovim dedom preselio na ostrvo Samos gde se Pitagora rodio oko 584. godine (neki navode čak 580-570) kao sin bogatog trgovca Mnesarha. Verovatno neslaganje s tiraninom Polikratom ili mržnja aristokrata prema tiraninu bila je uzrok tome da on ode sa Samosa; istovremeno, duže putovanje na koje je pošao imalo je i obrazovni cilj: upoznavanje sa svetinjama i kultovima Grčke: tada je sreo i Ferekida da bi potom put produžio i iza granica grčkoga sveta, u Egipat, gde se upoznao sa tajnim učenjima egipatskih sveštenika; nakon toga, bio je kod Haldejaca a potom osnivao tajne sekte, kako među Grcima tako i među varvarima. Sa četrdesetak godina odselio se u Kroton, grad u Južnoj Italiji, koja je, i njegovom zaslugom, došla na dobar glas pa je nazvana Velika Grčka, a u vreme kad se Velika Jonija uveliko borila s Persijancima za svoj opstanak; sakupivši veliki broj pristalica, Pitagora je osnovao školu. Nakon dvadeset godina provedenih u Krotonu preselio se Pitagora u Metapont gde je i preminuo; tu su mu se toliko divili da su od njegove kuće napravili hram. Ne
Milan Uzelac Istorija filozofije I
17
znamo sadržaj Pitagorinog učenja jer je on ovo izlagao u tajnosti u zatvorenom krugu učenika i prijatelja, ali, možemo reći da je ono bilo veoma uticajno jer su neke od njegovih ideja (ili ideja pitagorejaca) delovale sve do novoga doba. U svakom slučaju, zna se za njegovo kazivanje da je duša besmrtna i da prelazi u druge oblike živih bića, u određenim, pravilnim vremenskim razmacima (Diels, A 8a). Kazivali su da je Pitagora metempsihoze koje su mu se izvršile prolazio u razmacima od 216 godina, da je jednom živeo kao Etalid, Hermesov sin, da mu je Hermes dozvolio da izabere sve osim besmrtnosti i da je on poželeo da za života i za smrti zadrži u sećanju sve što mu se zbiva. U ži- votu se, kazuje legenda, mogao svega prisećati a kad je umro zadržao je isto sećanje: Etalid se rodio potom kao Euforb, Hermotim, Pir (delski ribar koji se svega ranijeg sećao) a potom kao Pitagora (Diels, A 8) 2 .
ličnosti ne samo antičkog sveta, već i čitave zapadne kulture, krajnje je teško reći u isto vreme o Pitagori i nešto apsolutno verodostojno; zato je široko prihvaćeno da se isto- vremeno govori o Pitagori i pitagorejstvu. Filozofiju Pitagora i njegovi sledbenici grade po ljudskom uzoru; svođenje sveta na red, meru i njegovo srodstvo s umom sadržano je u njihovom čuvenom stavu
polazeći od uverenja da matematika može da izrazi prirodu
2 Oko Pitagorinog lika i učenja od davnina se plete niz legendi: mnogi pišu kako se jednom Pitagora pojavio u Krotonu i Metapontu istog dana i sata a jednom, kazuje Aristotel, dok je u pozorištu ustajao sa stolice, ra- zotkrio je vlastito bedro i gledaoci su videli da je zlatno. Po kazivanju Jambliha, koje je splet činjenica i najneverovatnijih vesti o Pitagori, ovog su još za života Krotonjani pozdravljali kao Apolona Hiperborejskog pa ne iznenađuje što je među strogim tajnama pitagorejske nauke bilo razli- kovanje po kome "od razumnih bića jedno je bog, drugo čovek, a treće kao Pitagora" (Met. A 5 986). Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|