Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- 4 1. Uvod
| Milan Uzelac METAFIZIKA Vršac 2007 Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 2 Sadržaj Uvod Pojam i predmet metafizike Kategorijalna određenja bivstvujućeg Uzroci Modaliteti bivstvujućeg i njegova nadkategorijalna određenja Bivstvujuće i «bivstvovanje» Mogućnost i sudbina metafizike Literatura Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 3 Neće biti nikakvo preuveličavanje ako se kaže da mi danas nesumnjivo ništa ne razumemo u Aristotelovom učenju i da nemamo prema njemu nikakva predosećanja. Uzrok je jasan: to učenje se prvenstveno tumači posredstvom učenja Srednjevekovlja i Novog vremena, koja sa svoje strane čine samo neku smisaonu varijaciju i otpadanje od učenja Aristotela i stoga ne mogu položiti osnov za njegovo dostizanje. M. Hajdeger Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 4 1. Uvod Današnje vreme je ne-metafizičko, a većina savremenih filozofa svoju "modernost" nastoji da potvrdi anti-metafizičkim stavovima. Svi u glas govore da metafizika više nije moguća, da je temelj sveta u njegovoj beztemeljnosti. Da li je to posledica uticaja predstavnika filozofije pozitivizma, neopozitivizma, neokantovstva, filozofije jezika ili filozofije "bivstvovanja", ili je sve to samo posledica pogrešne recepcije Kantove iskrene želje da se u bitno izmenjenom svetu, polazeći od radikalno drugačijih pretpostavki iznova promisli temelj filozofije? Možda je uzrok tome daleko dublji, možda on počiva u filozofiji Rene Dekarta, svedoka ali i malog, preplašenog saučesnika, poslednjih velikih sporova sholastičara 1 , filozofa s kojim, po mišljenju mnogih, počinje nova epoha u filozofiji, a koji, kako se to sve jasnije pokazuje, nije do kraja domislio sve konsekvence najslavnijeg dela velikog Franciska Suaresa 2 ? A možda je uzrok daleko trivijalniji i počiva u begu savremenih filozofa iz filozofije, u koketovanje s teoretičarima književnosti, sociolozima (a nažalost, ponekad i s psiholozima) u čijem zagrljaju traže opravdanje odustajanju od istrajavanja na onom što nije najkorisnije ali i danas jeste najvrednije. Mnogi ističu kako je metafizika s punim pravom mogla postojati u antičko doba, kako je jednako tako mogla postojati i u srednjem veku, ali da u naše vreme metafizika 1 O tome opširnije: Gilson E. La Libertè chez Descartes et la Thèologie. Paris 1913. 2 Slava Platona i Aristotela stara je nekoliko stoleća; njihova dela se temeljno filozofski izučavaju tek od vremena Renesanse; slava Prokla je još kraća, budući da je na njega nakon jednog i po milenijuma ukazao tek Hegel; delo Franciska Suaresa tek čeka svoje istraživače u svetlu čijih radova će biti moguća jedna nova interpretacija čitave metafizičke tradicije. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 5 više nije moguća i pritom se pozivaju na rezultate tzv. modernih nauka. No upravo u tome i jeste problem. Aristotelova fizika je kvalitativna a ne matematička, ona je teleološka i funkcionalna a ne isključivo mehanicistička 3 . To jeste tačno, ali ni savremena nauka nije mehanicistička; s rušenjem njutnovske slike sveta osipa se i vrednost prigovora upućenih Aristotelu i uticaj velikog Stagiranina počinje da raste u XX stoleću kako s rastom interesa za njegove prirodnjačke spise tako i sve većim padom u zasenak Njutnove mehanike mase. Aristotelovo delo je posebno podsticajno kad se analiziraju procesi u prirodi i tada se posebno ističe njegovo učenje o prirodnoj teleologiji, shvatanje o nužnosti u prirodi koja je hipotetička a ne mehanička, shvatanje beskonačnog kao potencijalnog a ne aktuelnog, predstava o konačnom svetu, učenje o prirodi mesta, Aristotelov pojam vremena koje nije apsolutno, već dimenzija, sistem mere, tumačenje prostora kao sistema koordinata i sledstveno tome relativnog. Aristototelovim shvatanjima se danas u mnogim pitanjima daje prednost s obzirom na sliku sveta kakvu su gradili njutnovci u XIX stoleću i sve to ima za posledicu povećan interes za njegove spise o prvoj filozofiji poznate pod kasnijim nazivom Metafizika. Problemska priroda metafizike kao filozofske discipline i polja istraživanja javlja se već pri prvom pokušaju njenog određenja. Šta je zapravo metafizika, šta je njen predmet? Kad se postavi takvo pitanje, filozofi se obično počinju pozivati na istoimeno Aristotelovo delo, susreću se sa mnoštvom složenosti i nejasnosti u njemu, zapodevaju sporove oko svake reči i svakog veznika u tom spisu koji je krajnje složenim putevima, prevođenjem na niz 3 O tome opširnije: Randal, J.H.: Die Bedeutung der Naturphilosophie des Aristoteles, in: Die Naturphilosophie des Aristoteles, Hrsg. G.E. Seeck, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1975, S. 235-239. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|