Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 17
Zato, stranice koje slede uvod su u osnovne pojmove i probleme klasične estetike; ono što se nalazi nakon njenog kraja predmet je jedne druge knjige koja čeka da se za njeno objavljivanje steknu minimalni uslovi.
U Novom Sadu, 15. oktobra 2002.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 18
POJAM I PREDMET ESTETIKE
Okruženi smo umetničkim delima, umetnicima koje slušamo dok tumače svoju delatnost; postojanje umetnosti prihvatamo kao i postojanje ostalih predmeta u našoj blizini; istovremeno osećamo da je reč o nečem ne-običnom, o nečem što, iako ga svakodnevno srećemo, ne spada u svakodnevno; na dohvat ruke nam je mnoštvo knjiga i tumačenja umetnosti; smatramo da nam je ona veoma bliska i da postoji ponajviše zato da bismo učinili vidljivim svoj odnos spram sveta ali isto tako i prirodu tog sveta. Istovremeno, znamo da nam sva umetnička dela nisu ni jednako bliska ni jednako razumljiva; za mnoga tražimo tumačenja, hoćemo da ih prevedemo iz njihovog u naš jezik i obično dolazimo do zaključka da je takvo prevođenje do kraja nemoguće; uvek ostaje nešto sa one strane govora, osećamo kako tu ima nečeg tajanstvenog, neizrecivog. Poneko, nestrpljiv, dobije želju da digne ruke od razmišljanja o umetnosti jer ona treba da budi uživanje a ne razmišljanje o njenoj suštini; nije stoga nimalo slučajno što jedan od najznačajnijih estetičara 20. stoleća primećuje kako je "postalo samo po sebi razumljivo da ništa što se tiče umetnosti, ni u njoj samoj ni u njenom odnosu spram celine nije više samo po sebi razumljivo, pa čak ni njeno pravo na egzistenciju" (Adorno, 1980, 25). Međutim, ima i onih koji žele da znaju šta je to umetnost a šta umetničko delo, šta je estetsko iskustvo i kakav je odnos prirodnog i umetnički lepog; većina njih zna da estetika sa sobom donosi razočaranje jer se "ne piše ni za tvorca ni za posmatrača lepog, već jedino i isključivo za mislioca, kome delanje i držanje one dvojice predstavlja zagonetku" (Hartman, 1968, 5). Ako bi i mogla da nam kaže šta je lepo, estetika ne može da nas pouči kako da napravimo određen lepi oblik; ona nije
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 19
produžetak umetnosti drugim sredstvima već pre svega trajno nastojanje da se mišljenjem dokuči temelj onog što osećamo pred umetničkim delom. Problem se ne rešava time što ćemo jednostavno definisati umetnost; na tako nešto, piše Teodor Adorno, mogli su se odvažiti već postojeći filozofski sistemi koji svim fenomenima rezervišu njihovu rupu (Adorno, 1980, 299). Zato i kod Georga Vilhelma Fridriha Hegela, svakako najvećeg filozofa sistema, možemo naći definiciju lepog, ali ne i umetnosti a to se može objasniti upravo time što on nije umetnost prepoznao "u njenom jedinstvu sa prirodom i u razlici prema njoj". Postoji ubeđenje da nam umetničko delo uvek otvara svet još-ne-viđenog i još-ne-iskazanog, premda je ono, kako nas je poučio Martin Hajdeger (M. Heidegger, 1893-1976), u istini bez koje ne može biti ni istinito ni lažno. Istina je bitan momenat na umetničkim delima. Tu istinu treba da razumemo u smislu otvorenosti koja ima prvenstvo u odnosu na sve drugo, ali za jedno takvo razumevanje neophodna je filozofija. Njen bi zadatak bio da "umetničko delo pojmi kao jedinstvo istine tj. da ga dovede u relaciju prema njegovoj neistini, jer nema dela koje ne bi učestvovalo u neistinitom izvan sebe, u neistinitom jedne epohe" (Adorno). Ostaje pitanje: koliko je to danas još uopšte moguće? Ako je u umetnosti bitno ono što u njoj nije slučaj, onda su u pravu oni koji traže da se raspravljajući o umetnosti obratimo estetici kao filozofiji umetnosti, jer, svako umetničko delo, ma kako harmoničnim nam se činilo, nosi u sebi niz problema i daleko je od slike jedinstvenosti o kojoj se često govori; stoga je možda i sudbina estetike da se kreće putem što ide uvek pored reke kojom prolaze umetnička dela a za čije tumačenje pojmovi ostaju trajna potreba. S druge strane, ako među filozofima ima i onih koji će reći da je estetika izašla iz mode (i da zato ima tako malo
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 20
knjiga iz oblasti estetike), sve je uočljivije interesovanje najnaprednijih umetnika za estetiku - ne zato da bi iz nje izveli sebi neka uputstva za stvaranje (pa ih možda videli u jednom trenutku kao sama dela), već stoga što znaju da je prošlo vreme naivne umetnosti, da je neophodna refleksija, mišljenje o umetnosti koje više ne počiva samo na varljivim i subjektivnim sudovima ukusa. Ali, šta nam kazuju svi pojmovi koje ovde koristimo? Šta znače zapravo izrazi kao što su istina, otvorenost, svet, stvarnost; konačno - šta znači
teško razumljivi, daleko od toga da imaju jednoznačnu i jasnu primenu. Za njihovo razumevanje potrebna je pomoć; nju nam pruža filozofija i zato nam ključ za tumačenje umetnosti dolazi iz filozofije, tj. iz jedne njene posebne discipline - estetike. 1. Nastanak estetike kao filozofske discipline
Estetika kao filozofska disciplina ima dugu prošlost ali kratku istoriju: iako interes za fenomen umetnosti i za umetnička dela možemo konstatovati i u prethodnim epohama (poznato je da se većina renesansnih umetnika bavila i praksom i teorijom umetnosti) či-njenica je da istoriju estetike kao filozofske discipline možemo pratiti tek od prve polovine 18. stoleća, od vremena kad joj je učenik Hristijana Volfa (Ch. Wolff, 1679-1754), nemački filozof Aleksandar Gotlib Baumgarten (A.G. Baumgarten, 1714- 1762) po prvi put odredio naziv i predmet u svom spisu
(1735), nastojeći da izloži program estetike kao jedne posebne filozofske discipline koja bi bila naspram logike. Pridev estetski grčkog je porekla, ali imajući u vidu način na koji ga mi shvatamo i koristimo on je tvorevina 18. stoleća; Grci su izrazom aisthesis označavali čulni utisak i Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|