Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 24
senzitivnih modaliteta saznanja (Paetzold, 1983, XLVII). Baumgarten ubrzo nakon smrti zaboravljen i tek u naše vreme (u vreme probuđenog interesa za prirodu i čulnost koji je podstakla i postmoderna) iznova "otkriven"; ne treba pritom gubiti iz vida da u drugoj polovini XVIII stoleća estetika postaje u takvoj meri moda da je Žan Pol 1804. godine pisao kako njegovo vreme "ni od čega ne vrvi koliko od estetičara" i to je doba kad svi pišu studije ili traktate iz estetike (koji danas većinom imaju samo istorijsku vrednost). Istraživanja o kojima je ovde reč osvetliće na nov način najveći filozof nemačke klasične filozofije Georg Vilhelm Fridrih Hegel (G.V.F. Hegel, 1770- 1831). Započinjući u više navrata držana predavanja iz estetike on kaže: "Zna se da ime estetika nije u stvari sasvim podesno za taj predmet /prostrano carstvo lepoga/, jer strogo uzev "estetika" označava nauku o čulu, o osećanju, te u ovom novom značenju jedne nove nauke ili upravo u smislu nečega što bi tek trebalo da postane jedna filozofska disciplina, ona je ponikla u Volfovoj školi u ono vreme kad su se u Nemačkoj umetnička dela posmatrala s obzirom na osećanja koja bi trebalo da proizvode, kao što su, na primer, osećanja prijatnosti, osećanja divljenja, straha, saučešća itd. I usled toga što je to ime nepodesno ili, tačnije rečeno, zbog površnosti toga imena činjeni su pokušaji da se iskuju druga imena, na primer ime kalistika. Međutim, to se ime takođe pokazalo nedovoljnim, jer nauka koja se ima u vidu ne posmatra lepo uopšte, već samo lepo u umetnosti. Zbog toga ćemo ostati kod imena estetika, jer kao prosto ime ono je za nas ravnodušno, a osim toga ono se u opštem govoru tako ukorenilo da se kao ime može zadržati" (Hegel, 1970, 3). Hegel je znao za "dalekosežnost" izraza estetika, o čemu Kant piše već u Prvoj verziji uvoda u spis Kritike moći
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 25
pojmu koju je izrekao u svojoj prvoj Kritici, s pravom smatrao da je bolje ostati kod preciznijeg izraza kao što je kritika estetske moći suđenja i na taj način estetiku rezervisati za teoriju o čulima. U krajnjoj liniji ovo bi mogla biti i intencija Baumgartena, čime sfera čulnosti, kao temelj i umetnosti i nauke, biva još bolje istaknuta. Povinujući se konvencijama svoga vremena Hegel je mogao konstatovati kako estetika u ovom smislu (kao filozofija umetnosti) jeste istovremeno i opšta estetika koja pored istraživanja estetskog predmeta i njegove recepcije (estetskog suda i iskustva) kao estetskog iskustva za svoj predmet uzima i pitanje razlike umetničkih rodova, razlike koja nama danas nije toliko interesantna ne samo zato što su po tom pitanju mišljenja krajnje podeljena, već prvenstveno stoga što se sa tim pitanjem javlja iznova i problem prirode same umetnosti. U prvi mah može se činiti čudnim da se (iako sama reč estetika ima grčko poreklo), estetika kao filozofska disciplina konstituiše tek u novom veku, u doba prosvetiteljstva, u vreme kad se budi interes za prirodu, čulnost i umetnost. Baumgarten, kao jedan od sapokretača predromantičarskog pokreta Sturm und Drang nije bio svestan dalekosežnosti promena koje je podstakao svojim interesom za pesništvo i umetnost nastojeći da rehabilituje čulnost koja u racionalističkoj filozofiji nije zauzimala neko značajno mesto; on je zapravo težio tome da prevlada konfrontiranost filozofije i umetnosti pri čemu se oblast čulnosti i osećanja javlja kao oblast koju do toga časa filozofija još nije bila tematizovala (Ritter, I/556). Sve to bilo je omogućeno Baumgartenovim vraćanjem Lajbnicu i jednim drugačijim pristupom do tog časa potiskivanom problemu čulnosti koji je u novovekovnom racionalizmu ostao nerešen; njegova namera bila je da pokaže kako je estetsko iskustvo centralno za teoriju čulnog saznanja. Na
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 26
taj način on je postavio temelj teorije lepih umetnosti (iako sam estetici sistematski daje mesto unutar empirijske psihologije). * U svom spisu iz 1735. Baumgarten oblast čulnog osećanja (koju pripisuje umetnosti i pesništvu) integriše u filozofiju, tj. toj oblasti pripisuje mogućnost da može dospeti do istine i tako dolazi do saznanja o mogućnosti da se oblast čulnog sazanja uvede u sistem filozofije, čime je zapravo omogućeno saznanje samog života. Baumgartenove ideje iz
Majer (G.F. Meier, 1748; Početni temelji lepih umetnosti i nauka) premda se i sam Baumgarten u spisima Aesthetica (1750; 1758); i Metaphysica (1739) bavio i problemom lepog. U početku on pod estetikom razume teoriju čulnog saznanja uopšte, i u strogom smislu teoriju specifičnog čulnog saznanja koja obuhvata i nauke i umetnosti. Za prelaz od učenja o dobrom ukusu na saznajnoteorijsko utemeljenje suda o dobrom ukusu važno je i terminološko preciziranje koje čini Baumgarten: izraz ukus (Geschmack) zamenjuje se izrazom moć procenjivanja (Beuerteilungskraft). Po Baumgartenu postoji čulna i intelektualna moć prosuđivanja; čulno se prosuđuje oblast ukusa a intelektualno oblast logičkog. Obe oblasti pripadaju teoriji saznanja i prva se naziva estetika a druga logika. Iz toga je vidno kako je razvoj estetike kao filozofske discipline određen samom moći prosuđivanja u čijoj je osnovi mogućnost saznanja čulnosti i određenje lepoga mišljenja. Pojam čulnosti nije bio odmah do kraja razvijen; u prvo vreme Baumgarten je razvijao jedan "estetski empirizam" u kome će "oružje čula" biti instrumenti kao što su mikroskop, teleskop, barometar, termometar... U slučaju kad se čulnost u celini može saznati, moguće je spoznati i specifičnu čulnost kao što je lep duh; reč je o daru koji ne pripada Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|