Nastavna jedinica: Metafizičko određenje stvarnosti Platon



Yüklə 11,05 Kb.
tarix23.11.2017
ölçüsü11,05 Kb.

Aristotel - Metafizika


Reč "metafizika"

  • Šta znači reč metafizika?

„S one strane fizike“ ovde ima tri smisla:

  1. Bibliotečki smisao - bibliotekar Andronik sa Rodosa sredio je (poređao je) Aristotelove spise, tako da su najpre dolazili spisi iz fizike, a potom spisi iz metafizike (metafizika = posle fizike). Mogli bismo, gotovo, reći da se ovde radi o redosledu knjiga na polici – prvo su nalazile knjige koje tretiraju materijalna, promenljiva (tj. fizička) bića, a zatim knjige u kojima se radi o onome što nije fizičko i nije propadljivo (ponovimo, sam Aristotel nije koristio termin "metafizika" da označi proučavanje tog domena realnosti).

  2. Didaktički smisao (smisao vezan za obrazovanje, učenje i razumevanje), smisao koji se tiče redosleda učenja: metafiziku treba učiti posle fizike.

  3. Sistemski smisao, smisao koji se tiče redosleda u sistemu filozofskog znanja: metafizika prethodi fizici, jer metafizika proučava biće kao biće, biće uopšte, dok fizika proučava telesno ili materijalno biće, fizičko biće. Metafizika proučava „prve uzroke i načela“ svega uopšte, pa samim tim i, ali samo posredno, svega onoga što je prirodno, svega što postoji na prirodan način (onoga što biva).Osim toga, metafizika proučava najviše biće, najstvarnije biće, večno biće, biće koje postoji samo po sebi, nezavisno od svih drugih bića, od koga, pak, kao od uzroka, zavise sva ostala bića.


Ontologija

  • Šta je ontologija?

  • Koji se centralni pojmovi ontologije?

Prema Aristotelu, metafizika se bavi ontološkom problematikom, i stoga je Aristotel definiše kao nauku o biću kao biću.
Prva filozofija

  • Šta je metafizika?

Aristotel naziva metafiziku prvom filozofijom. Metafizika proučava „prve uzroke i načela“ svega uopšte, pa samim tim i, ali samo posredno, svega onoga što je prirodno, svega što postoji na prirodan način (onoga što biva). Uzroci i načela onoga što je prirodno prema Aristotelu zavise od uzroka i načela onoga što nije prirodno, ili preciznije, od ne-prirodnih uzroka i načela (vidi dole). Prema tome, ono što je najteže saznatljivo i ono što se spoznaje poslednje (jer je najteže saznatljivo), u ontološkom smislu (u smislu redosleda bića, u smislu redosleda stupnjeva realnosti, počev od onog najrealnijeg) jeste ono prvo, ono najstvarnije, večno, ono što postoji nezavisno od svega drugoga, te od čijeg postojanja zavisi postojanje svega ostalog.
Teologija

Kao što se vidi, i za Aristotela je ono prirodno, ono što biva (što nastaje i nestaje, što se kreće i menja) najlakše saznatljivo. Stoga ga treba proučavati i učiti o njemu pre onoga što je večno, pre onogo što ne biva, nego jeste (u večnosti traje, bez promene, nepokretno, nerođeno, besmrtno). Metafizika, jednom reči, proučava najviše biće, a to znači, da ponovimo, ono biće koje je najstvarnije, ono biće koje je hijerarhiji stvarnosti zauzima najviše mesto.




  • Šta je eficijentni uzrok?

Pretpostavimo da se X1 kreće. Pretpostavimo da je to X1 pokrenuto od strane nekog X2. Međutim, i samo X2 pokrenuto je od strane nekog X3 itd. Aristotel smatra da se ovaj lanac pokrenutih bića i njihovih pokretača ne može produažavati beskonačno. Iz toga izvodi zaključak da mora postojati nešto što samo nije pokrenuto, a što pokreće, neposredno ili posredno, sve ostalo. To nešto Aristotel naziva nepokretnim pokretačem. Nepokretni pokretač jeste prvi (eficijentni) uzrok.
Aristotel, nalik Platonu smatra da postoji hijerarhija realnosti. Skulptura je stvarnija od neklesanog kamena zato što je oblikovanija odnosno zato što je skulpturom ostvareno ono što samo potencijalno postoji u kamenu. Isto tako, drvo je stvarnije od semena iz kojeg je izraslo. Seme je samo potencijalno drvo. Drvo predstavlja ostvarenje onih mogućnosti koje su ležale u semenu. Ono što je formiranije, ono što je oblikovanije, to je ujedno i aktuelnije, stvarnije. Ono što je neoblikovanije, to je i potencijalnije, i prema tome, ujedno i nestvarnije, tj. manje stvarno.

  • Ako je ono što je neoblikovanije ujedno i nestvarnije, šta bi se nalazilo na samom dnu Aristotelove hijerarhije realnosti?

Na samom dnu ove hijerarhije nalazi se hipotetička materia prima koja nema nikakav oblik. Ona je ekvivalentna nebiću.

  • Ako je ono što je oblikovanije stvarnije, šta bi se nalazilo na samom vrhu Aristotelove hijerarhije realnosti?

Na vrhu Aristotelove hijerarhije realnosti nalazi se čisti akt, čista realnost, akt u kome nema elemenata potencijalnosti, forma u kojoj nema primese materijalnog. On je prvi (formalni) uzrok. Taj uzrok Aristotel identifikuje sa nepokretnim pokretačem.
Aristotel uzrok naziva i entelehijom, što u prevodu sa grčkog označava savršenost, dovršenost – uzrok je dovršen zato što je ostvario sve svoje mogućnosti, u njemu nema potencijalnosti. Aristotel uzrok naziva i mišljenjem mišljenja.


  • Šta je causa finalis?

Aristotel smatra da je nepokretni pokretač,uzrok ujedno i poslednji finalni uzrok, ili ono radi čega sve drugo jeste, a što je isključivo radi sebe samog – Aristotelov bog kao mišljenje mišljenje misli isključivo samog sebe i ne odnosi se ni prema čemu drugom (odnosi se samo prema sebi samom). Sve drugo je pokrenuto njime, zapravo, prirodnom žudnjom/težnjom koju ima prema savršenstvu.


Dostları ilə paylaş:


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə