Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

Slika 44: Tot, bog mudrosti i 

Slika 43: Anubis, bogmrtvih. pisanja. 

ponovo darujući Horusu presto. Smatra se da je Horus u borbama izgubio 

levo oko. Boginja Hator mu je pritekla u pomoć i obnovila mu vid. Iz 

ovoga je izveden egipatski simbol oka, takozvani „udjat" (slika 41), koji 

predstavlja proces „zaceljivanja", „ozdravljenja", „kompletnosti" i odnosi 

se na „Horusovo oko". 

Veruje se da je to originalni predmet obožavanja celog Egipta. Horus 

poznat kao  H e m , „onaj koji je iznad", predstavljao je lice neba. Piramidni 

tekstovi u petoj i šestoj dinastiji objašnjavaju kako je lice poduprto sa četiri 

stuba koja su predstavljala čuvare - severa, juga, istoka i zapada - koji su 

živeli u Horusovoj kosi. Ova četiri boga bila su poznata kao „četiri Horusova 

sina" (slika 42). Postoje božanstva u obliku minijaturnih mumija: Imseti 

ima ljudsku glavu, Hapi glavu pavijana, Duamutef glavu šakala i Kvebsenuf 

glavu sokola. Oni su štitili pokojnikovu utrobu (jetru, pluća, stomak i creva) 

koji su čuvani u pogrebnim posudama nakon mumificiranja pokojnika. 

53 

---

Scene suda: Merenje Anijevog srca 

Slika 45a: 

Ani i njegova žena Anijevo srce Anijeva Anubis Pero 

Tutu pri ulasku Renet i Meskent, dusa postavlja 

u sudnicu bogmje rađanja ravnotezu 

CO 

Ani, neiskvaren, 

čuči pred Ozirisom 

54 

Oziris, na prestolu unutar svetilišta. Iza njega su 

Izida i Neftida, a ispred njega, na cvetu lotosa, četiri 

Horusova sina. 

---

Slika 45b: Sa Anijevog papirusa, 

Britanski rnuzej br. 10.470 (listoin 3 i 4). 

I l l Ra-Hamakis  I V 

S obzirom na to da se nebo odnosilo na lice, sunce i mesec su videli sve 

što se događalo na zemlji i iznad nje. Horusovo oko asociralo je na oboje, i 

sunce i mesec; levo oko bilo je mesec, a desno sunce. 

H a t o r (slika 33) prvobitno opisana kao ćerka boga Ra. Prikazivana je 

kao žena sa ušima krave, kao krava, kao žena sa kravljim rogovima - kao 

i sa rogovima koji imaju sunčev disk između njih, i predstavljala je sunce 

kao Ka, i telo i dušu. Bila je i dobra i zla, opet identifikujući se sa dušom 

i telom. Po svojoj osvetoljubivoj prirodi, asocirala je na lavicu Sekmet, i 

u torn obliku bila je poznata kao ,,oči boga Ra" (zbog svoje povezanosti 

sa lavljom grivom i suncem, što je ranije pomenuto kod Tefnuta i Sua u 

lavljem obliku). 

Povratila je Horusu oko. Kasnije, u Edfu, njih dvoje su se venčali, i ona 

je postala Hator ,,iz Horusove kuće". 

Osim kao božansku majku poštovali su je i kao majku faraona, ali 

prvobitno je bila božanska majka koja je poistovećivana sa uživanjem, 

radošću, seksualnošću i muzikom. U grobnicama Tebe opisana je kao „dama 

zapada" koja čuva zalazeće sunce do jutra (slika 31). Zbog toga su mrtvi 

čeznuli da budu u naručju Hator koja će ih čuvati i štititi u zagrobnom 

životu. 

55 

---

Anubis (slika 43) bio je bog mrtvih, okarakterisan kao pseće stvorenje, 

verovatno kao šakal. Blisko je povezivan sa mumifikacijom i procesom 

balsamovanja zbog svoje veze sa Ozirisom, čije telo je bilo umotano u 

platno u njegovu korist. Statuete i gravure Anubisa pronađene su u mnogim 

grobnicama. 

Tot (slika 44), bog učenja i mudrosti, oslikavan je kao ptica ibis ili kao 

čovek sa glavom ibisa čiji je dugi kljun predstavljao instrument za pisanje. 

Bio je pronalazač i zaštitnik nauke i umetnosti. 

Mnoge slike bogova opisanih ovde jesu iz Anijeve Knjige mrtvih, na 

egipatskom papirusu. Originalni 23,7 metara dug dokument čuva se (u 

uramljenim delovima) u Britanskom Muzeju u Londonu. Ser Piter Le Paž 

Renuf napravio je kolorisani faksimil 1890. godine, i E. A. Volis Badž je 

korigovao ovu verziju ubrzo nakon što je ovaj predivno obojeni dokument 

izložen opštoj javnosti. 

Papirus datira iz drugog srednjeg perioda i sadrži oko 200 pisama iz 

ranijih tekstova u piramidama i na kovčezima, koje je tobo:>e pisao Tot 

u korist Ozirisa, koji je sudio mrtvima i odlućivao gde će počivati duše 

preminulih. Samo je on mogao da da život posle smrti zato što je uspeo 

sam sebe da vaskrsne. 

Poglavlje 125 knjige koja prati suđenje preminulom pisaru Aniju na 

njegovom putu kroz zagrobni život počinje danom suda. Ani pita Tem-Ra, 

vrhovnog boga Heliopolisa: „Koliko ću još da živim?", i Tern 

Ra mu odgovara: „Ti ćeš trajati još milione miliona godina, period od 

miliona godina". 

Knjiga je opisana u „Ozirisovom jevanđelju", pokušavajući da prenese 

ezoterijske tehnike koje su omogućavale čoveku da dostigne večni život 

posle smrti. Naravno, ovo je bilo dostižno samo u slučaju da je preminuli 

za života i boravka na zemlji bio dobar i čist. Duše koje se na sudu proglase 

dobrim i čistim nakon smrti se pridružuju Ozirisu na nebu u večnom životu. 

Druge se susreću sa uništenjem. 

Slika 45a prikazuje kako je pisar Ani doveden u sudnicu pred 42 boga, 

koji zahtevaju negativnu ispovest za 42 zemaljska greha. Preminuli mora 

da se oslobodi svakog od ovih grehova. Zatim, u postupku prolaska kroz 

sudnicu, Anubis, bog mrtvih, vaga Anijevo srce, balansirajud sa perom. 

Pisar Tot beleži rezultat merenja (slika 45b). Ako je srce mnogo teže od 

pera, onda se preminuli osuđuje na smrt, srce mu proždire demon Amut. 

Oni koji prođu test, čije srce bude lakše od pera, mogu da nastave put 

držeći Horusa za ruke u susret Ozirisu (slika 46), koji će mu dodeliti večni 

život. U ovom poglavlju, Ani u tome uspeva i biva doveden pred Ozirisa. 

Tokom pogreba, živi pevaju molitvene pesme preminulom, sa izvodima 

iz Knjige mrtvih. Poglavlja i stihovi često su smešteni pored mrtvaca na 

papirusima ili oslikani na kovčegu ili sarkofagu. Oni će mu pomoći da stigne 

do Ozirisa, do Oriona na nebu, zarad vaskrsenja i večnog života. 

56 

---