O zbek iston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxs*js ta’lim vazirligi


Iroda  k u ch sizligin in g  yaqqol  k o‘rinishlaridan  biri—bu



Yüklə 59,47 Kb.

səhifə66/145
tarix17.09.2017
ölçüsü59,47 Kb.
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   145

Iroda  k u ch sizligin in g  yaqqol  k o‘rinishlaridan  biri—bu 
yalqovlik  h iso b lan ib ,  shaxsning  qiyinchiliklarni  ycngishdan 
bosh  tortishga  intilish i,  irodaviy  k u c h -g ‘ayrat  ko‘rsatishni 
qat'iy  ravishda  istamasligida ko‘rinadigan  illatdir.  Yalqovlik— 
shaxs  o jizlig i  va  irodaviy  k uchsizliginin g,  uning  hayotga 
layoq atsizligin in g ,  shaxsiy  va  ijtim oiy  faoliyatiga  loqayd- 
lig in in g   ifo d a sid ir.  Y alq ovlik —sh a x sn in g   ruhiy  q iyofasi 
boMib,  biroq  uni  uzluksiz  tarbiyaviy  ta’sir  va  o'zin i  o ‘zi 
tarbiyalash  orqali  bartaraf ctish  im koniyati  m av ;id   b o ig a n  
ruhiy  n u q son d ir.
I r o d a   n a z a r iy a s i  v a   ta d q iq o ti  t o ‘g ‘risid a  
tu s h u n c h a
Iroda  kategoriyasining  tadqiqoti  uzoq  tarixga ega boMib, 
inson  o n g i  m oh iyatin i  kashf  qilish  jarayonidan  boshlab, 
m u a y y a n   b ilim la r   t o ‘p lan ish i  tu fay li  shaxs  irod a sin in g 
tabiatini  tushunishga  ilm iy yondashuv vujudga  kelgan.  XVII 
asrda  G o b b s  va  Spinozalar  ta'kidlab  o ‘tganlaridek,  faollik 
m anbayi  b em ah su l  soh anin g  paydo  b o lis h i  deb  tushunish 
m u m k in   em a s,  chunki  uni  shaxsiy  k u c h -q u w a tin in g   hissiy 
in tilish i  b ila n   u zviylik d a  q aram oq   lo z im .  S p in o z a n in g  
fikricha,  iroda  bilan  aql  aynan  bir  narsadir.  U nda  bunday 
tasdiqiy  m u n osabatn in g  tu g‘ilishi  irodaning  ilm iy  nuqtayi 
nazardan  tu sh un ishn i  shakllantirgan  b o'lsa,  ikkinchi  to - 
m o n d a n ,  u  m ustaqil  substansiya  sifatida  ham   tan  olinadi 
V .V u n d tn in g   m u lohazasicha.  iroda  negizida  appersepsiya 
ak tinin g  subyekti  tom onidan  ichki  faollik  uniki  ekanligini  his 
etish  yotadi.  U n in g  bu  konscpsiyasi  em otsional  yoki  affektiv 
nom   bilan  psixologiya  faniga  kirib  keldi.  U .  Djcmsning  tan 
o lish ic h a ,  irodaviy  harakatlar  boshqa  ruhiy  jarayonlarga 
qorishtirib  boMmaydigan  biriamchi  xususiyatga  egadir.  Har 
qanday g ‘oya dastlab  dinamik tendensiyaga ega bo'lganligi tufayli 
irodaviy  aktning  vazifasi  diqqat  yordami  bilan  bir  g ‘oyaning 
boshqasi  ustidan  ustuvorligini  ta’minlashdan  iboratdir.
P six o lo g iy a d a   iroda—bu  in son n in g   qo'yilgan  m aqsad- 
lariga  erish ish ig a  yo'naltirilgan  ongli  faolligi,  dcgan  qat'iy 
fik r  q a r o r   t o p g a n .  „ I r o d a “  tu s h u n c h a s i  m o h iy a tig a  
148
www.ziyouz.com kutubxonasi


kishining  m aqsad  q o kya  olish  q ob iliy a ti,  o ‘z  em otsiyasini 
boshqarish  va  xulqini  iroda  qilishi  kiradi.  V .l.  Sclivanov 
irodani  tadqiq  etib ,  ayrim  xulosalar  chiqaradi:
a )  ir o d a — bu   sh a x sn in g   o ‘z  f a o liy a t in i  va  tash q i 
olam dagi  o lzin i  o lzi  boshqarilish  sh akllarin i  anglashning 
tavsifidir;
b)  ir o d a — in s o n n in g   y a x lit  o n g i n i n g   b ir  to m o n i 
h iso b la n ib ,  u  o n g n in g   b arch a  sh a k l  va  b o sq ich la rig a  
taalluqlidir;
d)  iroda—bu  am aliy  on g,  o ‘zgaru v ch i  va  qayta  qu- 
riluvchi  o la m ,  shaxsning  o ‘zini  o n g li  idora  qilishidir;
e)  iroda—bu  shaxsning  hissiyoti  va  aq l-zak ovati  bilan 
b o g liq  boMgan xususiyatidir.  A m m o   u  q aysid ir harakatning 
m otivi  h isoblanm aydi
V.  I.  Sclivanov  irodaning psixologikjabhalarini  tavsiflab, 
shunday  g'oyan i  ilgari  suradi,  in so n n in g   o n g in i jarayonlar, 
holatlar,  xislatlarni  o'zid a  m ujassam lashtiruvchi  yaxlit tizim  
sifatida  tasavvur qilish  m um kin.  S h a x sn in g   u  yoki  bu  ongli 
harakati 
0
‘zin in g   tuzilishiga  ko'ra,  m u a yy an   bir  vaqtning 
o ‘zida  ham   aq liy,  ham   hissiy,  ham   irod aviy  hisoblanadi.
Tadqiqotchi  V. A .  Ivannikov esa  irodani  m otivatsiyaning 
ixtiyoriy  shakli  sifatida  tu sh u n ad i,  sh u n in g d c k ,  harakat 
m a ’n o sin in g   o ‘zgarishi  h isobiga  u n i  to r m o z lo v c h i  yoki 
q o ksh im ch a  turtki  yaratuvchi  im k o n iy a t,  yangi  real  m o - 
tivlarni  harakat  bilan  birlashtiruvchi  y o in k i 
vaziyatlarni 
tasavvur m otivi  tariqasida talqin qiladi.  Irodaviy boshqariluv 
esa harakatni  „ixtiyoriy boshqariluv  k o'rinish larinin g bittasi 
sifatida“  tu sh u n ilad i,  bunda  b oshq arilu v  m otivatsiyaning 
ixtiyoriy  o'zgarishi  orqali  am alga  o sh irilish i  ta ’kidlanadi.
Yuqoridagilardan  ko'rinib  tu rib d ik i,p sixologiya  fanida 
irodani  tu sh u n ish ,  ta'riflash  b o ‘y ic h a   b ir  xil  m unosabat 
yaratilm agan d ay,  irodaviy  sifa tla rn in g   m a ’naviy  asosini 
tahlil  qilish  yuzasidan  ham  u m u m iy lik ,u m u m iy   qarashlar 
majmuasi  mavjud  em as.  Jum ladan,  V .  A .  Krutctskiy  o ‘z 
asarida  irod aviy  sifatlar  tarkibiga  so b itq a d a m lik ,  n iu s- 
taqillik,  q at'iyatlilik ,  sab r-toq atlilik,  in tiz o m lilik ,  dadillik, 
jasoratlilik va  tirishqoqlikni  kiritadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi


F.  M .  Y ak o b so n   b o ‘lsa,  irodaning  m uhim   sifatlarini 
m u staq illik ,  q a t’iyatlilik,  tirishqoqlik,  o ‘zini  uddalashga 
ajratadi.  A .I.S h erb a k o v   insonda  n a m o y o n   boMadigan  iro- 
daviy  sifatlar  sirasiga  m ana  bularni  kiritadi:  sobitqadam lik 
va tashabbuskorlik,  uyushganlik va  intizom lilik ,  urinchoqlik, 
tirishqoqlik,  d ad iilik ,  qat'iyatlilik,  ch id am lilik ,  botirlik  va 
jasoratlilik.
Biroq  aksariyat  ilm iy-psixologik  adabiyotlarda  irodaviy 
sifatlar q atorid a  „ ish o n ch “  atamasi  k o ‘rsatilm aydi.  Shunga 
qaram ay,  ish o n c h   iroda  sifati  tariqasida  tadqiq  etilishga 
haqlidir.  B u n in g uchun A.I.  Sherbakov tadqiqotidan  namuna 
keltirishning  o ‘zi  yetarli.  T adq iq otch inin g  ta ’kidlashicha, 
bir  talabaga  in stitu tn i  qisqa  fursat  ich id a   tugatish  tak lif 
qilingan,  lek in   sinaluvchi  bu  ishni  uddasidan  chiqa  olm a s- 
likni  aytgan.  S h u n d an   s o ‘ng  eksperim entator  talabada  o ‘z 
kuchiga  ish o n c h   u y g ‘otishni  maqsad  qiiib  q o ‘ygan  va  unda 
irodaviy  z o ‘r  b erish,  qiyinchiliklarni  yen gish   vositalarini 
shakllantirgan.  N atijada  talaba  o ‘z  m aqsadiga  erishishga 
m uvaffaq  b o ‘Igan.  S hunga  o'xshash   tajribalarni  boshqa 
tad q iq otchilar  o ‘tkazganligi  ham  ilm iy  adabiyotlarda  u ch - 
raydi.  S h u n in g u ch u n  o 'z  kuchiga  ish on ch ,  psixologik  hodisa 
sifatida  o ‘rganilishi  k o ‘pchilikni  qiziqtiradi.  C hunki  kuchli 
irodaviy z o ‘r berish  qanday om illar h isob iga erishiIganligini 
kashf qilish  m u h im   ilm iy  m u am m o  hisoblanadi.  Shu  bois 
hozirgi  z a m o n   p sixologiyasinin g  irodaga  oid   nazariyasi  hali 
m u k am m al  e m a slig i  sababli,  irod aviy  sifatlarni  ta sn if- 
lashning  a so siy   tam oyili  ishlab  chiqilm agandir.
U sh bu   p sixologik   m uam m oni  hal  qilish  maqsadida 
V.K.  Kalin  irodaviy sifatlarni  tasniflashga qaror qilgan.  Uning 
nuqtayi  n a za rich a ,  bazal  irodaviy  sifatlar  irodaviy  ja n i- 
yonlar  a sosid a  vujudga  keladi,  a m m o   bunda  uning  intel- 
lektua! va axloq iy jabhalari  ishtirok etm aydi.  U  bazal sifatlarni 
aniqlash  m aqsadida ongning  nam oyon  b o lish in i  quyidagicha 
tanlaydi:
a)  faollik   darajasining  ortishi;
b)  zarur  b o ‘lgan  faollik  darajasini  q uw atlash;
d)  faollik  darajasining  pasayishi.
www.ziyouz.com kutubxonasi




Dostları ilə paylaş:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   145


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə